Наполеон I Бонапарта — разлика између измена

м (Бот: исправљена преусмерења)
Док је био у Египту Наполеон је настојао да прати збивања у Европи, ослањајући се на новинске чланке и на депеше које су нередовно стизале. Он је [[23. август]]а [[1799]]. нагло одлучио да крене у Француску, да би искористио привремени одлазак британских бродова, који су блокирали француске луке. Касније је било оптужби да је он напустио своју војску, али фактички Директоријум је наредио Наполеону да се врати, јер је Француска претрпела неколико пораза од снага [[Друга коалиција|Друге коалиције]], а бојали су се и инвазије. До времена његова повратка у Париз, тј. до октобра 1799. војна ситуација се знатно поправила после неколико француских победа. Међутим Република је била пред банкротом, а корумпирани и неефикасни Директоријум никад није био мање популаран него тада. Један од чланова Директоријума [[Жозеф Сијес|Емануел Сијес]] обратио се Наполеону тражећи подршку за државни удар и укидање устава. У заверу су били укључени Наполеон I Бонапарта, [[Жозеф Сијес|Емануел Жозеф Сијес]], Наполеонов брат [[Лисијен Бонапарта]] (који је био портпарол Савета Петстотина), [[Роже-Дико]] (један од чланова Директоријума) и [[Шарл Морис де Талеран]].
 
Наполеон је [[9. новембар|9. новембра]] 1799. (18. бримера) извео [[државни удар]]. Два дана су им била потребна да успоставе контролу и да обезвласте законодавна тела. То је омогућило да крње законодавно тело именује Наполеона, Сијеса и Дукоса као привремене конзуле који ће управљати владом. Сијес је намерно наговорио Наполеона са намером да сам преузме власт. Међутим Наполеон га је изманеврисао и омогућио је да се донесе Устав Осме Године, којим је Наполеон осигурао свој избор за [[Први конзул|Првога конзула]]. Тако је Наполеон постао најмоћнија особа у Француској. Ту моћ је повећао Уставом Десете Године, по коме је постао доживотни први конзул.
 
=== Први конзул ===
1

измена