Алфабет — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
.
Ред 1:
{{друго значење2|Алфабет}}
{{Мало редних референци}}
{{bez_izvora}}
 
[[Датотека:A Specimen by William Caslon.jpg|thumb|250px]]
'''Алфабет''' је једна оформљена група састављена од слова-знакова који се базирају на писаним симболима од којих сваки приближно представља неку фонему из говорног језика, било да је та фонема могла постојати у прошлости или постоји и данас. Постоје и други системи писања као што је знаковно писмо у којем сваки симбол представља неку морфему реч или слог, али и слоговно писмо у којем сваки симбол представља један слог...
 
Етимологија саме речи '''алфабет''' је ушла у енглески језик у средњем веку од позног латинског ''алфабетум'' које је пореклом из старогрчког ''алфабетос''-од ''алфа'' и ''бета'', прва два слова грчке азбуке.<ref name="Blackwell">{{cite book|last=Coulmas|first=Florian|title=The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems|year=1996|publisher=[[Blackwell Publishing]] |location=Oxford|isbn=0-631-21481-X}}</ref><ref>{{harvnb|Millard|1986|p=396}}</ref> Постоји много алфабета који су данас у употреби. Већина њих су линеарна писма, што подразумева да се реализују у линијама. Изузеци у писању су: азбука за слепе, ручни алфабет, Морзеова азбука и клинаста писма древних цивилизација Месопотамије.
Термин алфабет се односи на било који писани систем који се служи графемама за илустрацију и консонаната и вокала, иако не постоји потпуна кореспонденција између симбола и звука.
[[Графема]] је апстрактна јединица која се физички може представити различитим стиловима глифова. Постоји много писаних ентитета који не чине саставни део алфабета као што су бројеви, математички симболи и знакови интерпункције. Неки језици се често бележе помоћу разних комбинација логограма који представљају морфеме или речи, али и силабограма уместо алфабета. [[Египатско хијероглифско писмо]] и [[кинески карактери]] су два најпознатија писана система са углавном нетипичном алфабетском репрезентацијом.
Ред 14:
== Историја ==
{{Главни чланак|Историја алфабета}}
[[Датотека:A Specimen by William Caslon.jpg|thumb|300px|''Узорак'' типизованих [[фонт]]ова и [[језик]]а, који је приремио [[William Caslon |Вилијам Каслон]]; преузето из дела -{''[[Cyclopaedia, or an Universal Dictionary of Arts and Sciences|Cyclopaedia]]''}- издатог 1728. године]]
Историја алфабета почиње у [[стари Египат|древном Египту]]. До [[2700]]. године пре нове ере египатско писмо је имало 22 [[хијероглифи|хијероглифа]] за представљање слогова који почињу било којим консонантом њиховог језика, али су имали и један вокал који су могли пронаћи у говору урођеника. Ови глифови су послужили као смернице ка логограмима, за бележење граматичких утицаја и касније за транскрипцију позајмљеница и страних имена.
[[Датотека:Ba`alat.png|thumb|250px|лево|Примерак [[Proto-Sinaitic script |прото-синајског писма]], једног од првих (ако не и првог) фонемских писама]]
 
Историја алфабета почиње у [[стари Египат|древном Египту]].<ref>{{cite journal |first1=J. C. |last1=Darnell |first2=F. W. |last2=Dobbs-Allsopp |authorlink2=F. W. Dobbs-Allsopp |first3=Marilyn J. |last3=Lundberg |first4=P. Kyle |last4=McCarter |authorlink4=P. Kyle McCarter |first5=Bruce |last5=Zuckerman |first6=Colleen |last6=Manassa |title=Two Early Alphabetic Inscriptions from the Wadi el-Ḥôl: New Evidence for the Origin of the Alphabet from the Western Desert of Egypt |journal=The Annual of the American Schools of Oriental Research |volume=59 |year=2005 |pages=63, 65, 67–71, 73–113, 115–124 |ref=harv |jstor=3768583}}</ref> До [[2700]]. године пре нове ере египатско писмо је имало 22 [[хијероглифи|хијероглифа]] за представљање слогова који почињу било којим консонантом њиховог језика, али су имали и један вокал који су могли пронаћи у говору урођеника. Ови глифови су послужили као смернице ка логограмима, за бележење граматичких утицаја и касније за транскрипцију позајмљеница и страних имена.
 
Премда је египатско писмо личило на алфабетско по својој природи, оригинално писмо није било систем и никада није коришћено за енкодирање египатског језика. Према подацима, једини алфабетски познати систем у средњем бронзаном добу је [[прото-синајско писмо]] за које се верује да је настало у централном Египту око [[1700]]. године пре нове ере од стране семитских радника-робова или за њихове сврхе, али не можемо дешифровати ове ране записе, па је њихова права природа дискутабилна.
Ово писмо се коначно развило у [[прото-канаанитски алфабет]] који је на крају упрошћен у [[феничански алфабет.]].<ref name="Coulmas 140">{{harvnb|Coulmas|1989|pp=140–141}}</ref><ref name="Daniels 9296">{{harvnb|Daniels|Bright|1996|pp=92–96}}</ref> За неке белешке нису утврђени одговарајући алфабети, будући да у свим рукописима постоји недостатак карактера за означавање вокала. Ова рана појава алфабета без вокала се назива абџад и још увек постоји у рукописима као што су арапски и хебрејски рукописи.
 
[[Феничанско писмо]] је било прво важније фонетско писмо. Разликовало се од других писама која су била у широкој употреби тиме што је имало двадесетак различитих слова - писмо довољно једноставно да га науче многобројни трговци. То се супродстављало хиљадама различитих карактера клинастог писма и египатских хијероглифа-два широко распрострањена писана система тог времена. Друга предност феничанског писма је била то што је могло бити коришћено за записивање многих различитих језика, будући да је речи бележило фонетски.