Мелем — разлика између измена

13 бајтова уклоњено ,  пре 3 године
м
Бот: козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Бот: козметичке измене)
'''Мелем''' је топикални лек из групе органских једињења (восак, зејтин, свињска маст, жуманце, ендодерм зове, зелени омотач плода ораха пржен у зејтину, семе неке биљке, делови разних лековитих биљака, тамјан, ракија...), који се у [[Традиционална медицина|традиционалној медицини]] користи за лечење многих болести и стања.<ref>Драгутин Гостушки, ''Лечење лековитим биљем'', Рад, Београд, 1954.Треће исправљено издање</ref><ref>''Енциклопедија Блгарска народна медицина'', изд. Петьр Берон, Софија,1999.</ref>
 
Може се дефинисати и као медицинска маст, или адхезивна супстанца за зарастање или лечењењ рана и чирева, или као средтво које умирује, модфикује или олакшава тегобе.
 
Реч мелем користи се и за означавање ''лека'' за душевну бол — мелем за душу.
== Синоними ==
Балзам, помазање, балсам, оближ, помаст, лекарија, медикамент, средство, фармакон рет., препарат, дерман, сало, масноћа, лој (у исхрани), уље, маз рег., мазиво (индустријска ~), помада, крем, крема (~ за кожу).<ref>Павле Ћосић и сарадници, ''Речник синонима'', Београд {{page|year=2008|isbn=978-86-86673-09-1|pages=}}</ref>
[[Датотека:Cosmetics case Egypt.jpg|250px|мини|Посуде из древног Египта у којима су припремани и чувани мелеми]]
За израду мелема у традиционалној медицини користе се:
* Биљне и животинјске масноће (восак, зејтин, свињска маст)
* Јаја
* Житарице и производи од житарица (уситњена кора хлеба испечена на врелој површини, пшеничне мекиње, кукурузно брашно, качамак с љутом паприком и празилукомлуком, кафа од боба и пшенице,
* Врела кора дрвета која се изнад ватре скида са сирове гране,
* Лековите траве у белом вину
* Љута ракија, црно вино, винско сиреће.
* Слатка храна (карамел шећер уз мало зејтина, ратлук, шећер — коцка или ситан шећер)
* Чајеви (чај од цвета кукурека јединака са доста шећера за изазивање побачаја,
* Кафа, сува кафа уз додатак лимуновог сока,
* Кисела храна, расо.<ref>Драгољуб Златковић, ''Људско и животињско у народној медицини пиротског краја,'' За здравље, из историје народне медицине и здравствене културе,VII научни скуп из историје народне медицине и здравствене културе, Рајачке пивнице, (Зајечар, 2000), 185–196.</ref>
 
Од ових прерађевина најчешће се као мелем користе ракија или сирће од црног вина. Ракија се користи за дезинфекцију, масажу, хлађење, квашење и као растварач. Да би се појачало лековито дејство серигузе или паламиде, оне се квасе ракијом. У појединим приликама се користи комова, у другој обична ракија, а у трећој препек.
 
Сирће има сличну улогу, па се користи за облоге, масажу, хлађење, растварање; често у разним комбинацијама са свињском машћу, ракијом, бурјаном, маточином колутовима сировог кромпира, туцаним белим луком, празилуком, млевеним бибером, кукурузним брашном. Најчешће се користи винско сирће, а у неким приликама сирће од дивљих јабука.
 
За заштиту рана од загађења и инсекта као мелем користе се: катран, коломаст, машинско уље,
фирнајз.
 
У остала лековита средства за мелеме спадају: земља, житко или густо блато (са размућеним јајетом, прополисом и младим несољеним сиром), косáт (садржај косачевог рога за брус), пепео, хладна вода, хладан камен белутак, ћерементúја, вода с лековитог извора, нека отровна течност за лечење зуба,
мастило, нишадор, плави камен, сода бикарбона, сумпор, хлороводонична киселина (сóзгас).<ref>Драгољуб Златковић, ''Традиционална медицина пиротског краја између магије и колективног искуства'', Тимочки медицински гласник, бр.1-4, Зајечар, 2002. 84–87.</ref>
 
Међу овим средствима највише се користи кухињска со, ретко у праху, најчешће у виду разблаженог раствора жељене концентрације, а ретко у виду концентрованог раствора (цецéљ). Користи се у разноврсним комбинацијама с ракијом, слином, свињском масти, сирћетом, беланцем.<ref>Драгољуб Златковић, ''Традиционална медицина између магије и праксе'', Тимочки медицински гласник, (вол. 27, суплемент 1), Зајечар, 2002, 37.</ref>