Вукман Крушчић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 17:
== Биографија ==
Рођен је [[1909]]. у селу [[Поља]], код [[Колашин]]а. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у [[Беране|Беранама]]. Потом је студирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету]] у [[Београд]]у.{{sfn|Народни хероји Југославије|
По доласку на [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] укључио се у [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарни студентски покрет]] и [[1932]]. године постао члан илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Врло брзо је постао једна од водећих личности у студентском покрету у Београду. Заједно са [[Иво Лола Рибар|Ивом Лолом Рибаром]], [[Рифат Бурџевић|Рифатом Бурџевићем]] и Мирком Срзентићем, учествовао је у студентским демонстрацијама и револуционарним акцијама.{{sfn|Народни хероји Југославије|
Фебруара 1935. године, на Универзитету у Београду дошло до великог студентског штрајка, током кога су жандарми убили студента Мирка Срзентића. Студентска организација је тада одредила Мирка Томића и Вукмана Крушчића да од универзитетског Сената тражи интервенцију против поступака полиције. Као студент, Вукман је био активан и у стручним и културним удружењима студената.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}
Због револуционарног рада био је више пута хапшен, а [[1935]]. године је био затворен и у [[Логор Вишеград|концентрационом логору у Вишеграду]]. Одржавање летњег сабора на Бендовцу, на планини [[Бјеласница|Бјеласици]], августа 1935, где су били окупљени људи из колашинског и беранског среза, искористио је да, као комунист, говори поводом злочина на [[Белведер]]у, крај [[Цетиње|Цетиња]] и против Владе [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]].{{sfn|Народни хероји Југославије|
Поред политичког рада на Универзитету, био је политички активан и родном крају. Као члан руководства МК КПЈ за Колашин, учествовао је на Седмој покрајинској конференцији КПЈ за Црну Гору, одржаној августа [[1939]]. године. Такође је учествовао и на [[Осма покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак|Осмој покрајинској конференцији КПЈ за Црну Гору]], која је одржана августа [[1940]]. године у Барама Жугића, код [[Жабљак]]а. Почетком 1941. године постао је секретар Месног комитета КПЈ у Колашину.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}} ▼
▲Поред политичког рада на Универзитету, био је политички активан и родном крају. Као члан руководства МК КПЈ за Колашин, учествовао је на Седмој покрајинској конференцији КПЈ за Црну Гору, одржаној августа [[1939]]. године. Такође је учествовао и на [[Осма покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак|Осмој покрајинској конференцији КПЈ за Црну Гору]], која је одржана августа [[1940]]. године у Барама Жугића, код [[Жабљак]]а. Почетком 1941. године постао је секретар Месног комитета КПЈ у Колашину.{{sfn|Народни хероји Југославије|
После [[Окупациона подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године радио је на организовању [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] у колашинском срезу. Учествовао је у борбама за ослобођење Колашина, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године. После слома устанка, радио је на оживљавању оружане борбе против окупатора. Крајем године се прикључио [[Црногорско-санџачки НОП одред|Црногорском одреду за операције у Санџаку]] и са њим учествовао у [[Пљеваљска битка|Пљевљаској бици]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#1. децембар|1. децембра 1941.]] године. ▼
▲После [[Окупациона подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године радио је на организовању [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] у колашинском срезу. Учествовао је у борбама за ослобођење Колашина, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године. После слома устанка, радио је на оживљавању оружане борбе против окупатора. Крајем године се прикључио [[Црногорско-санџачки НОП одред|Црногорском одреду за операције у Санџаку]] и са њим учествовао у [[Пљеваљска битка|Пљевљаској бици]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#1. децембар|1. децембра 1941.]] године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=431}}
Јануара [[1942]]. године, [[Југословенска војска у отаџбини|четничке јединице]], наоружане и снабдевене од Италијана, почеле су организоване нападе на партизанске снаге на територији Колашина. У таквој ситуацији, [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору]] и представници руководства НОП-а организовали су слање јачих партизанских снага на ово подручје како би се супротставили надмоћнијим четницима. [[Комски партизански одред]] упутио је тада две чете, чији је задатак био да сузбије четничку акцију на широј територији [[Матешево|Матешева]]. Ове две чете, четници [[Ђорђије Лашић|Ђорђија Лашића]] су изненадили и у зору [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#19. јануар|20. јануара 1942.]] напали у [[Баре Краљске|Краљским Барама]]. Том приликом погинула су 33 партизанска борца, 15 их је рањено, а већина осталих заробљена. Међу погинулима је био и Вукман Крушчић.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}▼
▲Јануара [[1942]]. године, [[Југословенска војска у отаџбини|четничке јединице]], наоружане и снабдевене од Италијана, почеле су организоване нападе на партизанске снаге на територији Колашина. У таквој ситуацији, [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору]] и представници руководства НОП-а организовали су слање јачих партизанских снага на ово подручје како би се супротставили надмоћнијим четницима. [[Комски партизански одред]] упутио је тада две чете, чији је задатак био да сузбије четничку акцију на широј територији [[Матешево|Матешева]]. Ове две чете, четници [[Ђорђије Лашић|Ђорђија Лашића]] су изненадили и у зору [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#19. јануар|20. јануара 1942.]] напали у [[Баре Краљске|Краљским Барама]]. Том приликом погинула су 33 партизанска борца, 15 их је рањено, а већина осталих заробљена. Међу погинулима је био и Вукман Крушчић.{{sfn|Народни хероји Југославије|
Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] проглашен је [[12. јул]]а [[1949]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија (том пети)|1973|}} ▼
▲Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] проглашен је [[12. јул]]а [[1949]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|
У знак сећања на Вукмана Крушчића од [[1950]]. године једно село у [[Општина Кула|општини Кула]], у [[Бачка|Бачкој]], носи назив [[Крушчић]]. Ово село се раније звало Вепрово, а после [[Други светски рат|Другог светског рата]] је насељено колонистима из Црне Горе.
Линија 40 ⟶ 44:
== Литература ==
{{портал|НОБ}}
* {{cite
▲* {{cite encyclopedia |year=1975|title = ''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }}
{{Народни хероји-северна Црна Гора}}
| |||