Фернандо II од Арагона — разлика између измена

м
Сређивање using AWB
м (standardizacija)
м (Сређивање using AWB)
| име = Фернандо II од Арагона
| слика = FerdinandIIA.jpg
| опис_слике = [[Фернандо II од Арагона|Фернандо Католички]]
| пуно_име =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1452|3|10}}
| држава_смрти = [[Шпанија]]
| сахрањен = Краљевска капела у Гранади
| функција = Краљ Сицилије (1468-1516)
 
Краљ Арагона, Валенсије, Мајорке и гроф Барселоне (1479-1516)
 
Краљ Кастиље и Леона (1474-1504)
 
Краљ Напуља (1504-1516)
 
Краљ Горње Наваре (1512-1516)
| опис_грба =
}}
'''Фернандо II од Арагона и V од Кастиље''' ({{јез-ес|Fernando II de Aragón y V de Castilla}}), рођен је [[10. март]]а 1452. у месту Сос дел Реј Католико а умро је [[23. јануар]]а 1516. у Мадригалеху. Познат је још и као [[Фернандо II од Арагона|'''Фернандо Католички]]'''.
 
Син је [[Хуан II од Арагона|Хуана II од Арагона]] и Хуане Енрикез. Био је краљ Арагона у периоду између 1479 и 1516. Био је такође савладар Кастиље између 1474. и 1504. и регент кастиљанске круне између 1507. и 1516. због менталне неспособности своје кћерке [[Хуана од Кастиље|Хуане]] да преузме улогу владара након смрти [[Филип I од Кастиље|Филипа Лепог]], њеног супруга. Такође је био краљ [[Краљевство Сицилија|Сицилије]] (1468—1516) и [[Напуљско краљевство|Напуља]] (1504—1516).
 
== Детињство и младост ==
Фердинанд је рођен 1452. године у [[Сос дел Реј]]у у Арагону. Отац, [[Хуан II од Арагона|Хуан II Арагонски]], владао је Наваром од 1425. године, а Арагоном од 1458. године. Потицао је из породице која је била огранак династије Трастамара. Мајка, [[Хуана Енрикез|Хуана]], припадала је знаменитој породици Енрикез<ref>{{Cite book|last=Edwards|first=John|title=The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520.|publisher=Blackwell Publishers Inc|year=2000|pages=xiii}}</ref>. Фердинанд се 1469. године оженио [[Изабела I од Кастиље|Изабелом]], полусестром [[Enrike IV od Kastilje|Енрикеа IV Кастиљског]]. Венчање је обављено у [[Ваљадолид]]у у тадашњој краљевини Кастиљи.
 
Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија<ref>Алварес, Пећароман. стр. 102.</ref>. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.
 
=== До Изабелине смрти ===
Фердинанд и Изабела су заједно владали над обема краљевинама. Прва њихова мера било је оснивање Светог братства, локалне полиције у служби круне<ref name="automatski generisano1">Алварес, Пећароман. стр. 103.</ref>. Сем тога, њих двоје су предузели мере ради централизације државе. Реорганизацијом Већа Кастиље односно [[Кортеси|Кортеса]] у Толеду 1480. године. Још једна последица уједињења јесте увођење [[Шпанска инквизиција|Свете инквизиције]] у Кастиљу<ref name="automatski generisano1" />. Она је већ постојала у Арагону. [[Јевреји]] су 1492. године протерани из Шпаније ([[Гранадски указ|Гранадским указом]]) након чега се насељавају углавном у области источног Средоземља формирајући фардске заједнице. У спољашњој политици су такође били успешни. Држава је 1492. године проширена освајањем [[Гранадски емират|Гранадског султаната]]. Тиме је окончано осмовековно муслиманско присуство на полуострву. Након Изабелине смрти 1504. године, Фердинанд је владао Кастиљом као регент.
 
[[Споразум у Алкасови|Споразумом у Алкасови]] 1480. године Кастиља је предала Португалији права на искључиво присуство у Африци<ref>Алварес, Пећароман. стр. 105.</ref>. Стога се Шпанија окреће ка западу и окупира [[Канарска Острва|Канарска острва]]. У име Кастиље, Ђеновљанин [[Кристифор Колумбо]] [[Откриће Америке|открива Америку]] октобра 1492. године. Убрзо су окупирана и Канарска острва. [[Споразум из Тордесиљаса|Споразумом у Тордесиљасу]] из 1494. године уз лично посредовање [[папа Александар IV|папе Александра IV]] је извршено разграничење између две круне. Португалији је припао простор тада још увек неистраженог [[Бразил]]а, а Шпанији остатак Америке.
 
=== Регентство над Кастиљом ===
Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку [[Хуана од Кастиље|Хуану]] за краљицу Кастиље. Њен супруг, [[Филип I од Кастиље|Филип I]], припадао је династији [[Хабзбурзи|Хабзбург]] као син [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијана I]] и [[Марија од Бургундије|Марије Бургундијске]]. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло]] имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду<ref>Војна енциклопедија, том 1. стр. 58.</ref>.
 
=== Спољна политика након Изабелине смрти ===
Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у [[Италијански ратови|Италијанске ратове]] покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У [[Рат камбрејске лиге|Рату камбрејске лиге]] прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару<ref>Алварес, Пећароман. стр. 109.</ref>. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло I]].
 
== Потомство ==