Јелена Анжујска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 44:
Једно време владала је областима: [[Зета]], [[Требиње]], [[Плав]] и Поибарје, у периоду када је држава била подељена на три дела и преосталим деловима су управљали Драгутин и Милутин.
 
Јелена се замонашила у цркви [[Свети Никола|св. Николе]] у [[Скадар|Скадру]]; ту је као монахиња и умрла [[8. фебруар]]а [[1314]]. Основала је прву женску школу у тадашњој Србији. Организовала је преписивање књига на двору и тако произведене књиге је касније поклањала. Такође, у свом двору је имала и чувено ''књигохранилиште'', то јест библиотеку. Корице су израђиване код златара у [[Котор]]у.{{factчињеница|date=10. 2017.}}
 
Њен двор налазио се на самом рубу данашњег [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] у месту [[Брњак|Брњаци]], на северној страни планине [[Мокра Гора (Ужице)|Мокра Гора]], четири километра уз Брњачку реку (област горњи Ибар). Ту се налазила њена чувена школа где су сиромашније девојке училе вез и остале послове, али и писменост и музику. Била је у добрим односима са [[Дубровник]]ом. Осим дворца у Брњаку, Јелена Анжујска имала је и град Јелач на Рогозни. Као задужбина помиње се и црква на Госпођином врху у селу Бишево у Рожајама чији остаци и данас постоје, али нема доказа да је то заправо задужбина Јелене Анжујске.