Светозар Марковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 32:
Рођен је у [[Зајечар]]у, од оца Радоја, среског начелника, и мајке Стане који су имали још петоро деце, ћерке Катарину, Персиду, Христину и Милицу и сина [[Јеврем Марковић|Јеврема]]. Радоје се као удовац оженио 1853. Маријом - Мацом (1822—1905), рођеном Рајић, удовицом Пантелејмина - Панте Перишића (1817—1852). Радоје Марковић је умро 1854. године, о деци се старала његова друга жена Марија.<ref>Нинослав Станојловић: „Генерал Љубивој Г. Перишић (1846—1921) - живот и професионални пут“, pp. 83-84, у публикацији „[http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GALASNIK%2034/Glasnik%2034.pdf Гласник“, број 34], Историјски архив Ваљево, 2000. године.</ref>
Гимназију је учио у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и у [[Београд]]у, године [[1863]], где је започео студије технике, које је касније наставио у [[Санкт Петербург|Петрограду]] као стипендиста [[Србија|српске владе]]. У [[Београд]]у је почео да се занима за политику и [[књижевност]], а на њега су утицали [[Вук Караџић]], као и идеолог Либералне странке, [[Владимир Јовановић]]. Доцније је прешао да студира у [[Цирих]].
У Петрограду је био укључен у рад [[Русија|руских]] ''револуционарних кружока'', који су умногоме били следбеници руског аграрног социјалисте [[Николај Чернишевски|Николаја Чернишевског]], услед чега је био приморан да напусти Русију, вративши се у [[Швајцарска|Швајцарску]] где је почео да проучава [[научни социјализам]]. Након што је изнео оштре критике на рачун [[Јован Ристић|Јована Ристића]] и [[Миливоје Петровић Блазнавац|Блазнавца]], Марковић је изгубио право на стипендију, те се враћа у Србију, где упознаје новинара [[Пера Тодоровић|Перу Тодоровића]], будућег оснивача [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]], као и његову супругу, такође новинарку, Милицу Нинковић. Као веома млад је почео да се бави публицистиком. Због чланка ''Српске обмане'', објављеног у новосадској ''[[Застава (часопис)|Застави]]'' изгубио је стипендију, пошто је у овом напису напао цео државни систем у Србији, а посебно [[бирократија|бирократију]]. Оставши без средстава, вратио се у Србију где је почео да издаје лист ''[[Radenik|Раденик]]'', (1871—1872), а потом је [[1873]]. у Крагујевцу издавао лист ''[[Јавност (часопис)|Јавност]]''.
| |||