Цивилизација — разлика између измена

'''Цивилизација''' је свако [[комплексно друштво]] карактерисано [[урбана област|урбаним развојем]], [[Друштвена стратификација |друштвеном стратификацијом]] наметнутом од стране културне [[елита |елите]], [[симбол]]ичним системима комуникације (на пример, [[Писмо |системима писања]]), и перципираном одвојеношћу и доминацијом над [[Животна средина |животном средином]].<ref name="Adams 1966">{{citeCite book|author=Adams, Robert McCormick|title=The Evolution of Urban Society|year=1966|page=13|publisher=Transaction Publishers|url=https://books.google.com/books?id=JrZOwKU0TlsC&q=%22civilizations+are+associated%22|isbn=9780202365947|pages=13}}</ref><ref name="Haviland 2013">{{cite book|authorlast=Haviland, |first=William|title=Cultural Anthropology: The Human Challenge|publisher=Cengage Learning|year=2013|page=250|url= https://books.google.com/books?id=DfEWAAAAQBAJ&q=%22civilization+refers+to+societies%22|display-authors=etal|isbnid=1285675304ISBN 1-285-67530-4|pages=250}}</ref><ref name="Wright 2004">{{cite book|first=Ronald|last=Wright|first=Ronald|title=A Short History of Progress|publisher=House of Anansi|year=2004|pages=115, 117, and 212|url= https://books.google.com/books?id=nzWPFQIEvfEC&q=%22technical,%20anthropological%22|isbn=9780887847066}}</ref><ref name="Llobera 2003">{{cite book|first=Josep|last=Llobera|first=Josep|title=An Invitation to Anthropology|publisher=Berghahn Books|year=2003|pages=136–137|url= https://books.google.com/books?id=_-LDyWxODjAC&q=%22best-known+definition%22|isbn=9781571815972|pages=136–137}}</ref><ref name="Fernández-Armesto 2001">{{cite book|last=Fernández-Armesto|first=Felipe|title=Civilizations: Culture, Ambition, and the Transformation of Nature |publisher=[[Simon & Schuster]]|year=2001|url= https://books.google.com/?id=3MNzi698aXwC|isbn=9780743216500}}</ref><ref name="Boyden 2004">{{cite book|last=Boyden|first=Stephen Vickers|title=The Biology of Civilisation|year=2004|pages=7–8|publisher=UNSW Press|url= https://books.google.com/books?id=TX78DfVbM7kC&q=%22the+essential+precondition%22|isbn=9780868407661|pages=7–8}}</ref><ref name="Solms-Laubach 2007">{{cite book|first=Franz|last=Solms-Laubach|title=Nietzsche and Early German and Austrian Sociology|publisher=Walter de Gruyter|year=2007|pages=115, 117, and 212|url=https://books.google.com/books?id=TxTITNduFc4C&dq|isbn=9783110181098}}</ref><ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/897810261|title=Children's literature, domestication, and social foundation : narratives of civilization and wilderness|last=1964-|first=AbdelRahim, Layla,|publisher=|year=1966|isbn=9780415661102|location=New York|pages=8|oclc=897810261|pages=8}}</ref> Речју цивилизација означава виши степен развоја људског друштва. Цивилизовано [[друштво]], у односу на праисторијско, користи [[писмо]], поседује висок степен специјализованих знања и умећа, и има заједничку управу, која настаје из природне потребе [[човек|људи]] да живе безбедно и према устаљеном реду. Цивилизације се могу поделити на више периода. У древне цивилизације спадају цивилизације старих [[Египат|Египћана]], [[Кина|Кинеза]], [[Индија|Индијаца]]ца, [[Асирско краљевство|Асираца]], [[Вавилонија|Вавилонаца]], [[Јевреји|Јевреја]], [[Персијско царство|Персијанаца]], као и прекоморске цивилизације [[Инка]], [[Маје|Маја]] и [[Астеци|Астека]]. Античка цивилизација се односи на достигнућа које су нам дали [[античка Грчка|стара Грчка]] и [[антички Рим|стари Рим]].

Цивилизације су интимативно повезане и често додатно дефинисане другим социо-политичко-економским карактеристикама, укључујући [[Централизација |централизацију]], [[Доместикација |доместикацију]] људи и других организама, [[подела рада |специјализацију рада]], културно укорењене идеје о прогресу и [[супремацизам|супремацизму]], [[Споменик|монуметалном]] [[архитектура|архитектуром]], [[Порез|опорезивањем]], друштвеном зависношћу од [[пољопривреда|пољопривреде]] и [[експанзионизам|експанзионизам]].<ref name="Haviland 2013"/><ref name="Wright 2004"/><ref name="Llobera 2003"/><ref name="Boyden 2004"/><ref name="Solms-Laubach 2007"/><ref name=":0" /> Историјски гледано, цивилизација је била такозвана „напредна” култура за разлику од наводно [[примитивна култура|примитивнијих култура]].<ref name="Adams 1966"/><ref name="Wright 2004"/><ref name="Llobera 2003"/><ref>{{cite book|last=Bolesti|first=Maria|title=Barbarism and Its Discontents|year=2013|publisher=Stanford University Press|url=https://books.google.com/?id=cpZZKabXvWAC|isbn=9780804785372}}</ref> У том широком смислу, цивилизација је у супротности са нецентрализованим племенским друштвима, чиме су обухваћене културе [[Номадски пасторализам|номадског пасторализма]], [[неолит]]ских друштава или [[Ловац-сакупљач |ловаца-сакупљача]]. Као небројива именица, цивилизација се такође односи на процес друштвеног развоја у централизовану, урбанизовану, стратификовану структуру. Цивилизације су организоване у густо насељеним насеобинама подељеним на [[Хијерархија|хијерархијске]] [[Друштвена класа|друштвене класе]] са владајућом елитом и потчињеним урбаним и руралним популацијама, које се баве интензивном пољопривредом, рударством, малом привредом и трговином. Цивилизација концентрише моћ, проширујући људску контролу над остатком природе, укључујући и друга људска бића.<ref>[[Michael Mann (sociologist)|Michael Mann]], ''The Sources of Social Power'', Cambridge University Press, 1986, vol. 1,. ppстр. 34-41.</ref>

Најраније настајење цивилизација генерално је повезано са завршним фазама [[Неолитска револуција|неолитске револуције]], што је довело до релативно брзог процеса [[Урбана револуција|урбане револуције]] и [[Формирање државе|формирања државе]], политичког развоја повезаног са појавом владајуће елита. Ранија неолитска технологија и начин живота први су успостављени на [[Средњи исток |Средњем истоку]] (на пример у [[Гобекли Тепе]], од око 9.130 п. н. е.), а касније на сливовима [[Хуангхе |Жуте реке]] и [[Јангцекјанг]]а у Кини (на пример, [[Пенгдушан култура |Пенгдушанска култура]] од 7.500 п. н. е.), и касније се ширење. Сличне прецивилизацијске „неолитске револуције” су такође независно започеле од 7.000 п. н. е. у таквим местима као што је северозападна [[Јужна Америка]] ([[Норте-Чико цивилизација]])<ref>Haas, Jonathan; Winifred Creamer, Alvaro Ruiz (23 December 2004). "Dating the Late Archaic occupation of the Norte Chico region in Peru," ''Nature'' 432 (7020): 1020–1023. doi:10.1038/nature03146. {{PMID|15616561}}</ref> и [[Мезоамерика]]. Оне су биле међу [[Колевка цивилизације |шест цивилизација]] широм света које су се независно појавиле.<ref>Kennett, Douglas J.; Winterhalder, Bruce (2006). ''Behavioral Ecology and the Transition to Agriculture''. University of California Press. pp. 121–. {{ISBNpage|year=7020|isbn=978-0-520-24647-8|pages=121}}. Retrieved 27 December 2010.</ref> [[Месопотамија]] је локација најранијих развоја неолитске револуције од око 10.000 п. н. е, са развојем цивилизације од пре 6.500 година. Ова област је значајна по томе што је „инспирисала неке од најважнијих догађаја у [[Историја света |људске историје]] укључујући проналазак [[Точак|точка]], развој [[писмо |писма]], [[математика|математиек]], [[астрономија|асторномије]] и [[пољопривреда|пољопривреде]]”.<ref name="historyandpolicy">{{cite web|url=http://www.historyandpolicy.org/papers/policy-paper-13.html|title=Iraq, past, present and future: a thoroughly-modern mandate?|last=Milton-Edwards|first=Beverley|date= 2003|work=History & Policy|publisher=History & Policy|accessdate=9. 12. 2010 |location=[[United Kingdom]]}}</ref>

Цивилизациона урбана револуција заузврат је била зависна од развоја [[седентизам|седентизма]], доместикације житарица и животиња и развоја животног стила који омогућава [[економија обима |економију повећаног обима]] и акумулацију производних вишкова одређених друштвених сектора. Прелаз са ''сложених култура'' на ''цивилизације'', мада је још увек споран, чини се да је повезан са развојем државних структура, у којима је власт додатно монополисана од стране елитне владајуће класе<ref>Carniero, R.L. (Ed) (1967), "The Evolution of Society: Selections from Herbert Spencer’s Principles of Sociology", (Univ. of Chicago Press, Chicago,) (1967),. ppстр. 32.-47,63-96, 153-165.</ref> која практикује људско жртвовање.<ref name="nature.com">Joseph Watts, Oliver Sheehan, Quentin D. Atkinson, Joseph Bulbulia & Russell D. Gray, (2016), "Ritual human sacrifice promoted and sustained the evolution of stratified societies" (Nature 532, 228–231 (14 April 2016)) From http://www.nature.com/nature/journal/v532/n7598/full/nature17159.html sited 5/5/2016</ref> При крају неолитског периода, разне елитистичке [[Енеолит |халколитне]] цивилизације су почеле да јављају у разним [[Колевка civiliзaцiјеciviliзацiје|„колевкама”]] од периода око 3.300 п. н. е. Халколитне цивилизације, као што су горе дефинисане, су се исто тако развиле у [[Претколумбовска ера |претколумбијским Америкама]] и, упркос раног старта у Египту, [[Аксум]]у и [[Куш]]у, и знатно касније у [[Историја Африке|подсахарској Африци]] [[Гвоздено доба|гвозденог доба]]. [[Колапс бронзаног доба|Колапсу бронзаног доба]] је следило гвоздено доба око 1.200 п. н. е, током којег су се појавиле многе нове цивилизације, кулминирајући у периоду од 8. до 3. века п. н. е. које немачки психијатар и филозоф [[Карл Јасперс]] назива [[осно доба|осним добом]], и које он тврди је било критична транзициона фаза које је водила у [[Антика |класичне цивилизације]]. Велика технолошка и културолошка транзиција у [[Модерна епоха|модерност]] почела је око 1500. године у [[Западна Европа |Западној Европи]], и од тог почетка нови приступи [[наука |науци]] и [[закон]]у брзо се раширили широм света, инкорпорирајући најраније културе у индустријску и технолошку цивилизацију садашњости.<ref name="nature.com"/><ref>{{citation|title=Civilization|last=Ferguson|first=Niall|authorlink=Niall Ferguson|year=2011}}</ref>

Реч „цивилизација” потиче од 16. вековне [[Рана модерна Француска|француске]] речи -{''civilisé''}- („цивилизован”), која је настала из латинске речи -{''civilis''}- („грађански”), што је сродно са -{''civis''}- („грађаних”) и -{''civitas''}- („град”).<ref>Larry E. Sullivan (2009), [https://books.google.com/books?id=3041K2Zv76AC&pg=PT73 ''The SAGE glossary of the social and behavioral sciences''], Editions SAGE,. pстр. 73</ref> Основна расправа се може наћи у [[Норберт Елијас|Норберт Елијасовој]]овој ''[[The Civilizing Process |Цивилизујућем процесу]]'' (1939), који прати друштвене [[обичај]]е од [[двор|средњовековних дворских друштава]] до [[Рани нови век |раног модерног периода]].<ref>It remains the most influential sociological study of the topic, spawning its own body of secondary literature. Notably, [[Hans Peter Duerr]] attacked it in a major work (3,500 pages in five volumes, published 1988–2002). Elias, at the time a nonagenarian, was still able to respond to the criticism the year before his death. In 2002, Duerr was himself criticized by Michael Hinz's ''Der Zivilisationsprozeß: Mythos oder Realität'' (2002), saying that his criticism amounted to a hateful defamation of Elias, through excessive standards of [[political correctness]]. ''[[Der Spiegel]]'' [http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-25327104.html 40/2002]</ref> У ''Филозофији цивилизације'' (1923), [[Алберт Швајцер]] износи два мишљења: једно чисто [[материјализам |материјално]] и други материјално и [[етику|етичко]]. Он је рекао да је [[светска криза]] настала јер је човечанство изгубило етичку идеју цивилизације, „свеукупну суму свих људских напредака у свакој сфери деловања и са сваке тачке гледишта у оној мери у којој напредак помаже у духовном усавршавању појединаца као напредак свих напредака”.

Придеви попут „цивилизован” развијени су средином 16. века. Апстрактна именица „цивилизација”, са значењем „цивилизовано стање”, потиче из 1760-тих, поново из француског. Прва позната употреба у француском је из 1757, од стране [[Victor Riqueti, marquis de Mirabeau |Виктора Рикети Мирабоа]], а прва употреба у енглеском се приписује [[Adam Ferguson |Адаму Фергусону]], који је у свом делу ''[[Essay on the History of Civil Society |Есеј о историји цивилног друштва]]'' из 1767. писао, „Не само индивидуални напреци од раног детињства до зрелог доба, већ и саме врсте од непристојности до цивилизације”.<ref name=Benveniste>Cited after [[Émile Benveniste]], ''Civilisation. Contribution à l'histoire du mot'' (''Civilisation. Contribution to the history of the word''), 1954, published in ''Problèmes de linguistique générale'', [[Éditions Gallimard]], (1966,). ppстр. 336–345 (translated by Mary Elizabeth Meek as ''Problems in general linguistics'', 2 vols., 1971).</ref> Реч је стога кориштена као супротност варварству или дивљаштву, у активној потрази за [[Прогрес (историја)|прогресом]] карактеристичном за [[просветитељство]].

Већ у 18. веку, цивилизација није увек сматрана побољшањем. Једна историјски важна дистинкција између културе и цивилизације потиче из дела [[Жан Жак Русо|Русоа]], нарочито његовог рада о образовању, „[[Emile, or On Education |Емил]]”. Овде, цивилизација, будући да је више [[Разум |рационална]] и друштвено управљена, није у потпуности у складу са [[Људска природа |људском природом]], а „људска целовитост се може постићи само кроз опоравак или приближавање изворном предискурзивном или прерационалном природном јединству” (види [[племенити дивљак]]). Из овога је развијен нови приступ, посебно у Немачкој, прво доприносом [[Јохан Готфрид фон Хердер|Јохана Готфрида фон Хердера]], а касније и филозофа као што су [[Серен Киркегор |Киркегор]] и [[Фридрих Ниче |Ниче]]. Овим се културе посматрају као природни организми, који нису дефинисани „свесним, рационалним, промишљеним делима”, већ врстом прерационалног „народног духа”. Цивилизација је, за разлику од тога, иако рационалнија и успешнија у погледу материјалног напретка, неприродна и доводи до „порока друштвеног живота”, као што су преваре, лицемерје, завист и похлепа.<ref name=velkley>{{Citation|title=Being after Rousseau: Philosophy and Culture in Question| last=Velkley|first=Richard|year=2002|chapter=The Tension in the Beautiful: On Culture and Civilization in Rousseau and German Philosophy|pages=11–30|publisher=The University of Chicago Press|pages=11–30}}</ref> У [[Други светски рат|Другом светском рату]], [[Leo Strauss|Лео Штраус]], избегавши из Немачке, аргументовао је у Њујорку да по његовом мишљењу цивилизација стоји иза [[Нацизам |нацизма]] и немачког [[Милитаризам |милитаризма]] и [[Нихилизам |нихилизма]].<ref>"[https://archive.org/details/LeoStraussOnGermanNihilism1941 On German Nihilism]" (1999, originally a 1941 lecture), ''Interpretation'' 26, no. 3 edited by David Janssens and Daniel Tanguay.</ref>

Датотека:Baalbek-Bacchus.jpg|Храм [[Баалбек]]у у [[Лебанон]]у приказује религиозне и архитектонске стилове неких од светских најутицајнијих цивилизација укључујући [[Феникија|фенићанску]], [[Вавилонија |вавилонску]], [[Персијанци |персијску]], [[Грци |грчку]], [[Антички Рим|римску]], [[Византијско царство|византијску]] и [[Арапи |арапску]]

Датотека:Forum Romanum April 05.jpg|[[Римски форум]] у [[Рим]]у, [[Италија]], политички, економски, културни и религиозни центар [[Антички Рим |античке Римске]] цивилизације, током [[Римска република|републике]] и касније [[Римско царство|царства]], његове руине су још увек видне данас у модерном Риму

{{Reflistreflist}}

* {{citeCite book|lastref= harv|last=Ankerl |first= Guy |title= Global communication without universal civilization |origyear= 2000 |series= INU societal research |volume= Vol.1: Coexisting contemporary civilizations: Arabo-Muslim, Bharati, Chinese, and Western |publisher= INU Press |location= Geneva |isbnid=ISBN 2-88155-004-5 |year= 2000 }}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Brinton | first = Crane | authorlink = Crane Brinton | year = 1984 | title = A History of Civilization: Prehistory to 1715 | edition = 6th | publisher = [[Prentice Hall]] | location = Englewood Cliffs, N.J. | isbn id=ISBN 0-13-389866-0|display-authors=etal}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Casson | first = Lionel | year = 1994 | title = Ships and Seafaring in Ancient Times | publisher = British Museum Press | location = London | isbn id=ISBN 0-7141-1735-8}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Chisholm | first = Jane |author2last2=Anne Millard | first2=Anne|year = 1991 | title = Early Civilization | others = illus. Ian Jackson | publisher = Usborne | location = London | isbn id=ISBN 1-58086-022-2}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Collcutt | first = Martin |author2last2= Marius Jansen |first2=Marius|author3=Isao Kumakura | year = 1988 | title = Cultural Atlas of Japan | publisher = Facts on File | location = New York | isbn id=ISBN 0-8160-1927-4}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Drews | first = Robert |author-link = Robert Drews | year = 1993 | title = The End of the Bronze Age: Changes in Warfare and the Catastrophe ca. 1200 B.C. | publisher = Princeton University Press | location = Princeton | isbn id=ISBN 0-691-04811-8}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Edey | first = Maitland A. | year = 1974 | title = The Sea Traders | publisher = [[Time-Life Books]] | location = New York | isbn id=ISBN 0-7054-0060-3}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Fairservis | first = Walter A., Jr. | year = 1975 | title = The Threshold of Civilization: An Experiment in Prehistory | publisher = [[Charles Scribner's Sons|Scribner]] | location = New York | isbn id=ISBN 0-684-12775-X}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Fernández-Armesto | first = Felipe | authorlink = Felipe Fernández-Armesto | year = 2000 | title = Civilizations | publisher = [[Macmillan Publishers|Macmillan]] | location = London | isbn id=ISBN 0-333-90171-1}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Ferrill | first = Arther | year = 1985 | title = The Origins of War: From the Stone Age to Alexander the Great | publisher = [[Thames and Hudson]] | location = New York | isbn id=ISBN 0-500-25093-6}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Fitzgerald | first = C. P. | year = 1969 | title = The Horizon History of China | publisher = American Heritage | location = New York | isbn id=ISBN 0-8281-0005-5}}

* {{citeCite book |ref= harv|last = Fuller | first = J. F. C. | authorlink = J.F.C. Fuller | year = 1954 | title = A Military History of the Western World | others = 3 vols. | publisher = [[Funk & Wagnalls]] | location = New York}}

*# ''From the Earliest Times to the Battle of Lepanto.'' {{ISBN| 0-306-80304-6}} (1987 reprint).

*# ''From the Defeat of the Spanish Armada to the Battle of Waterloo.'' {{ISBN| 0-306-80305-4}} (1987 reprint).

*# ''From the American Civil War to the End of World War II.'' {{ISBN| 0-306-80306-2}} (1987 reprint).

* {{citeCite book|ref= harv| last = Gowlett | first = John | year = 1984 | title = Ascent to Civilization | publisher = Collins | location = London | isbn = 978-0-00-217090-1}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Hawkes | first = Jacquetta | authorlink = Jacquetta Hawkes | year = 1968 | title = Dawn of the Gods | publisher = [[Chatto & Windus]] | location = London | isbn id=ISBN 0-7011-1332-4}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Hawkes | first = Jacquetta |author2last2=David Trump |first2=David| origyear = 1976 |year=1993 | title = The Atlas of Early Man | publisher = [[Dorling Kindersley]] | location = London | isbn = 978-0-312-09746-2}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Hicks | first = Jim | year = 1974 | title = The Empire Builders | publisher = Time-Life Books | location = New York}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Hicks | first = Jim | year = 1975 | title = The Persians | publisher = Time-Life Books | location = New York}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Johnson | first = Paul | authorlink = Paul Johnson (writer) | year = 1987 | title = A History of the Jews | publisher = [[Weidenfeld and Nicolson]] | location = London | isbn = 978-0-297-79091-4}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Jensen | first = Derrick | authorlink = Derrick Jensen | year = 2006 | title = [[Endgame (Derrick Jensen books)|Endgame]] | publisher = [[Seven Stories Press]] | location = New York | isbn = 978-1-58322-730-5}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Keppie | first = Lawrence | year = 1984 | title = The Making of the Roman Army: From Republic to Empire | publisher = Barnes & Noble | location = Totowa, N.J. | isbn id=ISBN 0-389-20447-1}}

* [[Korotayev]], Andrey,. ''World Religions and Social Evolution of the Old World Oikumene Civilizations: A Cross-Cultural Perspective''. Lewiston, NY: [[Edwin Mellen Press]], 2004. {{ISBNpage|year=2004|id=ISBN 0-7734-6310-0|pages=}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Lansing | first = Elizabeth | year = 1971 | title = The Sumerians: Inventors and Builders | publisher = McGraw-Hill | location = New York | isbn id=ISBN 0-07-036357-9}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Lee | first = Ki-Baik | year = 1984 | title = A New History of Korea | others = trans. Edward W. Wagner, with Edward J. Shultz | publisher = [[Harvard University Press]] | location = Cambridge | isbn id=ISBN 0-674-61575-1}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Nahm | first = Andrew C. | year = 1983 | title = A Panorama of 5000 Years: Korean History | publisher = Hollym International | location = Elizabeth, N.J. | isbn id=ISBN 0-930878-23-X}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Oliphant | first = Margaret | year = 1992 | title = The Atlas of the Ancient World: Charting the Great Civilizations of the Past | publisher = Ebury | location = London | isbn id=ISBN 0-09-177040-8}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Rogerson | first = John | year = 1985 | title = Atlas of the Bible | publisher = [[Infobase Publishing]] | location = New York | isbn id=ISBN 0-8160-1206-7}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Sandall | first = Roger | authorlink = Roger Sandall | year = 2001 | title = The Culture Cult: Designer Tribalism and Other Essays | publisher = Westview | location = Boulder, Colo. | isbn id=ISBN 0-8133-3863-8}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Sansom | first = George | year = 1958 | title = A History of Japan: To 1334 | publisher = Stanford University Press | location = Stanford | isbn id=ISBN 0-8047-0523-2}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Southworth | first = John Van Duyn | year = 1968 | title = The Ancient Fleets: The Story of Naval Warfare Under Oars, 2600 B.C.–1597 A.D. | publisher = [[Twayne]] | location = New York}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Thomas | first = Hugh | authorlink = Hugh Thomas (historian) | year = 1981 | title = An Unfinished History of the World | edition = rev. | publisher = Pan | location = London | isbn id=ISBN 0-330-26458-3}}

* {{citeCite book|ref= harv| last = Yap | first = Yong |author2last2=Arthur Cotterell | first2=Arthur|year = 1975 | title = The Early Civilization of China| publisher = Putnam | location = New York | isbn id=ISBN 0-399-11595-1}}