Корисник:Medeniacus/песак — разлика између измена

нема резимеа измене
{{About|the family of birds|the aircraft|Gloster Nightjar|the cryptid sometimes called "goat sucker"|Chupacabra}}
{{Taxobox
{{Automatic taxobox
| name = Легањ
|image = Great Eared-Nightjar, Tangkoko, Sulawesi (5799113025) (2).jpg
| image = Caprimulgus europaeus L.jpg
|image_caption = [[Great eared-nightjar]]
| image2 = European Nightjar (Caprimulgus europaeus) (W1CDR0001526 BD23).ogg
|taxon = Caprimulgidae
| image2_caption = Оглашавање мужјака
|authority = [[Nicholas Aylward Vigors|Vigors]], 1825
| status = LC
|subdivision_ranks = Subfamilies
| status_system = IUCN3.1
|subdivision =
| status_ref = <ref name="IUCN">{{IUCN|id=22689887 |title=''Caprimulgus europaeus'' |assessor=BirdLife International |assessor-link=BirdLife International |version=2013.2 |year=2012 |accessdate=26 November 2013}}</ref>
;* [[Chordeilinae]] (nighthawks)
| regnum = [[Животиње]]
;* [[Caprimulginae]] (typical nightjars)
| phylum = [[Хордати]]
;* [[Eurostopodinae]] (eared nightjars)
| classis = [[Птице]]
| range_map = Nightjar range.png
| ordo = [[Помракуше]]
| range_map_caption = {{legend0|#007373|Global range of nightjars and allies|outline=gray}}
| familia = [[Легњеви]]
| genus = ''[[Caprimulgus]]''
| species = '''''C. europaeus'''''
| binomial = ''Caprimulgus europaeus''
| binomial_authority = ([[Карл фон Лине|Linnaeus]], [[10. издање Systema Naturae|1758]])
| range_map = Caprimulgus europaeus -range map.png
| range_map_caption = Распрострањење легња
<div style="text-align:left;"><big>{{Legend2|#FFFF00| Распрострањење током сезоне гнежђења|border=1px solid #aaa}}<br> {{Legend2|#3A6DFB| Зимски гост|border=1px solid #aaa}}</big></div>Мапа распрострањења није најтачнија. Већина птица зиму проводи у источној Африци.
}}
'''Легањ''', ''помракуша'' или ''полегуша'' ({{јез-лат|Caprimulgus europaeus}}), [[Крепускуларне животиње|крепускуларна]] (активна у сумрак) и [[Noćne životinje|ноћна]] птица је из [[Фамилија (биологија)|фамилије]] [[Легњеви|легњева]], која се гнезди широм [[Европа|Европе]] и умерене [[Азија|Азије]]. [[Латински језик|Латинско]] име [[Род (биологија)|рода]] се односи на стари [[мит]] о овој птици као ноћној животињиа која сиса [[козе]] и изазива престанак продукције млека. Постоји шест подврста које имају [[Клинаста дистрибуција|клинасту дистрибуцију]], која се огледа у смањењу величине тела и светлијој обојености перја идући ка истоку ареала распрострањења. Све [[Популација (биологија)|популације]] су [[Сеоба птица|миграторне]] и зиму проводе у [[Субсахарска Африка|субсахарској Африци]]. Његово криптично (камуфлажно) обојено перје омогућава му одличну заштиту током дана, када је птица практично неприметна док лежи непомично на земљи или грани. Код мужјака у лету се могу видети беле флеке по крилима и репу.
 
'''Nightjars''' are medium-sized [[nocturnal]] or [[crepuscular]] [[bird]]s in the [[family (biology)|family]] '''Caprimulgidae''', characterized by long wings, short legs and very short bills. They are sometimes called '''goatsuckers''', due to the ancient folk tale that they sucked the milk from goats (the [[Latin]] for goatsucker is ''Caprimulgus''), or '''bugeaters''',<ref name="NebraskaBug"/> due to their [[insectivore]] diet. Some [[New World]] species are called '''nighthawks'''. The English word 'nightjar' originally referred to the [[European nightjar]].
Насељава сува, отворена станишта са проређеним стаблима и малим жбуновима, као што су [[Вресови|вресишта]], шумски прореди или тек посађена шума. Мужјак легња први долази на територију гнежђења и креће са карактеристичним оглашавањем, који неистренираном уху звучи као жаба. Он обилази територију и тера конкуренте карактеристичним звуком који прави ударајући крила о тело. Ударање крилима се може чути приликом спиралног лета удварања мужјака у присуству женке. Ова врста не гради гнездо, већ јаја (најчешће два) полаже директно на земљу. Инкубација траје 17–21 дан, а браон паперјасти младунци стасавају за 16–17 дана.
 
Nightjars are found around the world. They are mostly active in the late evening and early morning or at night, usually nest on the ground, and feed predominantly on moths and other large flying insects.
Легањ се храни широким спектром летећих инсеката које лови у лету. Лове помоћу [[чуло вида|чула вида]], препознавајући силуте [[Инсекти|инсеката]] у мраку. Има релативно велике очи са [[tapetum lucidum|рефлективни слој]] ("светлеће очи"), који побољшава ноћни вид. Претпостаља се да се не ослања на [[чуло слуха]] у проналаску инсеката и не користи [[Ехолокација|ехолокацију]]. Пије воду и купа се у лету. Иако одређене врсте паразитирају на њему и ловина је неким грабљивицама, највећа претња по легња су губитак станишта, узнемиравање и смањење броја инсеката због употребе [[пестицид]]а. Без обзира на опадајући популациони тренд, велика бројност и широк ареал распростањења је главни разлог због кога је [[IUCN Red List|Интернационална Унија за Заштиту Природе]] дала статус најмање угрожен овој врсти.
 
Most have small feet, of little use for walking, and long pointed wings. Their soft plumage is [[Crypsis|cryptically coloured]] to resemble bark or leaves. Some species, unusual for birds, perch along a branch, rather than across it. This helps to conceal them during the day.
== Таксономија ==
Легњеви {{јез-лат|Caprimulgidae}} су велика фамилија птица, углавном активне ноћу и хране се искључиво инсектима. Највећи и најраширенији род је {{јез-лат|[[Caprimulgus]]}}, који има карактеристичне "длаке" око уста, дугачка зашиљена крила, чешљолике канџе на срењим прстима стопала и криптично обојено перје. Мужјаци, а понекад и женке, имају беле флеке по перима крила и репа. У оквиру рода, легањ формира суперврсту са црвеновратим и тамним легњем, афричким врстама са сличним [[Вокализација птица|оглашавањем]].<ref name="hbwonlinefam">{{cite web |editor =del Hoyo, Josep |editor2=Elliott, Andrew |editor3=Sargatal, Jordi |editor4=Christie, David A |title=Caprimulgidae |work=Handbook of the Birds of the World Alive |url=http://www.hbw.com/family/nightjars-caprimulgidae |publisher=Lynx Edicions |accessdate=11 July 2015 |subscription=true}}</ref><ref name="Cleere" /> Замењен је на истоку [[Индијски легањ|индијским легњем]] који насељава слична станишта.<ref name="hbwonline">{{cite web |editor =del Hoyo, Josep |editor2=Elliott, Andrew |editor3=Sargatal, Jordi |editor4=Christie, David A |title=European Nightjar |work=Handbook of the Birds of the World Alive |url=http://www.hbw.com/species/european-nightjar-caprimulgus-europaeus |publisher=Lynx Edicions |accessdate=10 September 2013 |subscription=true}}</ref>
 
The [[common poorwill]], ''Phalaenoptilus nuttallii'', is unique as a bird that undergoes a form of hibernation, becoming torpid and with a much reduced body temperature for weeks or months, although other nightjars can enter a state of torpor for shorter periods.<ref>{{cite journal|vauthors=Lane JE, Brigham RM, Swanson DL |year=2004|title=Daily torpor in free-ranging whip-poor-wills (''Caprimulgus vociferus'')|journal=[[Physiological and Biochemical Zoology]]|volume=77|issue=2|pages=297–304|pmid=15095249|doi=10.1086/380210}}</ref>
Легња је први описао [[Карл фон Лине|Лине]] у његовом [[10. издање Systema Naturae|10. издању ''Systema naturae'']] из 1758. године под истим називом који и сада носи.<ref name="Linn">Linnaeus (1758) [http://www.biodiversitylibrary.org/item/10277#page/213/mode/1up p. 193.]</ref> Име рода {{јез-лат|Caprimulgus}} долази од латинске речи -{''capra''}-, "коза дадиња" и глагола -{''mulgere''}-, што значи "мусти", а све то из мита да ова птица сиса млеко козама,<ref name="job90">Jobling (2010) p. 90.</ref> док специјски део имена, {{јез-лат|europaeus}}, долази од географске одреднице распрострањења врсте "европски".<ref name="job153">Jobling (2010) p. 153.</ref>
 
Nightjars lay one or two patterned eggs directly onto bare ground. It has been suggested that nightjars will move their eggs and chicks from the nesting site in the event of danger by carrying them in their mouths. This suggestion has been repeated many times in ornithology books, but surveys of nightjar research have found very little evidence to support this idea.<ref>{{cite journal|author=Jackson, H.D.|year=2007|title= A review of the evidence for the translocation of eggs and young by nightjars (Caprimulgidae)|doi=10.2989/OSTRICH.2007.78.3.2.313|journal=[[Ostrich: Journal of African Ornithology]]|volume=78|issue=3|pages= 561–572}}</ref><ref>{{cite journal|author=Jackson, H.D. |year=1985|title=Commentary and Observations on the Alleged Transportation of Eggs and Young by Caprimulgids|journal=[[Wilson Bulletin]]|volume=97|issue=3|pages= 381–385|url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/wilson/v097n03/p0381-p0385.pdf}}</ref>
=== Подврсте ===
Постоји шест признатих подвсрта, мада су разлике углавном због клиналне дистрибуције морфолошких карактеристика, где су птице мање и светлије идући ка истоку ареала распрострањења, а мужјаци са већим белим мрљама на перима крила. Прелазни облици подврста се јављају на местима преклапања ареала распрострањења подврста.<ref name="Cleere" /><ref name="hbwonline" />
 
==Systematics==
{| style="width:70%;" class="wikitable"
Traditionally, nightjars have been divided into three subfamilies: the [[Caprimulginae]], or typical nightjars with about 80 species, and the [[Chordeilinae]], or [[nighthawk]]s of the New World with about 19 species. The two groups are similar in most respects, but the typical nightjars have rictal bristles, longer bills, and softer plumage. In their pioneering [[DNA-DNA hybridisation]] work, [[Charles Sibley|Sibley]] and Ahlquist found that the genetic difference between the eared nightjars and the typical nightjars was, in fact, greater than that between the typical nightjars and the nighthawks of the New World. Accordingly, they placed the eared-nightjars in a separate [[Family (biology)|family]]: [[Eurostopodidae]], but the family has not yet been widely adopted.
! style="text-align:center; background:#d3d3a4;" colspan="4"|Подврсте
|-
!width=16% | Подврсте
!width=16% | Легатор<ref name="hbwonline" />
!width=31% | Ареал гнежђења<ref name="hbwonline" />
!width=30% | Напомене<ref name="Cleere" />
|-
| ''C. e. europaeus''
| [[Карл фон Лине|Linnaeus]], [[10. издање Systema Naturae|1758]]
| Широм северне и централне [[Европа|Европе]] и севера [[Централна Азија|Централне Азије]]
| Номинална подврста
|-
| ''C. e. meridionalis''
| [[Ернст Хартерт|Hartert]], 1896
| Северозападна [[Африка]] и [[јужна Европа]] до [[Каспијско море|Каспијског мора]]
| Мањи, светлији и сивији од номиналног, са већим белим туфнама на перима крила
|-
| ''C. e. sarudnyi''
| [[Ернст Хартерт|Hartert]], 1912
| Од [[Казахстан]]а до [[Киргистан]]а
| Варијабилан због укрштања са осталим околним подврстама, али генерално светлији са већим белим туфнама
|-
| ''C. e. unwini''
| [[Алан Октавиан Хјум|Hume]], 1871
| Од [[Ирак]]а и [[Иран]]а до [[Узбекистан]]а
| Хјумов легањ; светлији, сивији, обичнији од номиналног и често има беле мрље по гуши
|-
| ''C. e. plumipes''
| [[Николај Прзевалски|Przewalski]], 1876
| Северозападна [[Кина]] и западна [[Монголија]]
| Светлији, боје светлијег песка са великим белим туфнама на перима крила и репа
|-
| ''C. e. dementievi''
| [[Борис Карлович Стегман|Stegmann]], 1949
| Североисточна Монголија
| Врло слабо позната светлија и сивија форма
|-
|}
Има слабо фосилних налаза ове врсте, али је највероватније да су те слабо дефинисане подврсте настале са повећањем глобалне температуре пре око 10.000 година. Само један [[фосил]]ни налаз врсте је датиран на касни [[еоцен]].<ref name="Holyoak37">Holyoak & Woodcock (2001) p. 37.</ref>
 
Subsequent work, both morphological and genetic, has provided support for the separation of the typical and the eared nightjars, and some authorities have adopted this Sibley-Ahlquist recommendation, and also the more far-reaching one to group all the [[owl]]s (traditionally Strigiformes) together in the [[Caprimulgiformes]]. The listing below retains a more orthodox arrangement, but recognises the eared-nightjars as a separate group. For more detail and an alternative classification scheme, see [[Caprimulgiformes]] and [[Sibley-Ahlquist taxonomy]].
== Опис ==
[[Датотека:Caprimulgus europaeus - Mior Rino 001.jpg|мини|Млада птица са отвореним устима у присуству опасности<ref name="vanGrouw" />]]
Легањ је 24.5–28 центиметара дугачка птица, са распоном крила од 52–59 центиметара. Мужјак тежи од 51 до 101 грама, док је женка 67–95 грама.<ref name="hbwonline" /><ref name="Mullarney">Mullarney ''et al''. (1999) p. 234.</ref> Одрасле птице номиналне подврсте имају сивкасто-брао покровно перје са тамним пругицама, са беж оковратником и белим "брковима". Затворена крила су сива са браон тачкицама, док је доње перје сивкасто-бран, са браон испруганошћу и тачкицама беж боје. Кљун и ирис су црне боје, док су ноге и стопала браон боје.<ref name="hbwonline" />
 
'''Subfamily [[nighthawk|Chordeilinae]]''' (nighthawks)
Летење дугачким крилима је бесчујно због перја које је прекривено ситним "длачицама" (као код сова), које ублажавају сечење ваздуха и смањује трење а самим тим не прави никакав звук.<ref name="Mullarney" /> Полови птица у лету се могу препознати по белим флекама код мужјака на које се јављају на трима примарним летним перима и на врховима спољашњих пера репа, док беле флеке одсуствују код женки.<ref name="hbwonline" /> Птићи имају браон паперје и светлије браон перје, а поодрасли младунци су јако слични женкама. Одрасле птице се [[Митарење|митаре]] од јуна па надање по престанку гнежђења, а по потреби престају са митарењем у сеоби, док репна перја мењају тек када стигну до зимовалишта. Митарење је готово између јануара и марта. Једногодишње птице имају сличну стратегију замене перја као и одрасли, сем ако нису из касних полега, код којих се цео процес миратења дешава у Африци.<ref name="Cleere" />
*Genus ''[[Nyctiprogne]]'' (2 species)
*Genus ''[[Lurocalis]]'' (2 species)
*Genus ''[[Chordeiles]]'' (6 species)
 
'''Subfamily [[Caprimulginae]]''' — (typical nightjars)
Друге врсте легњева се срећу на местиома између гнездећег и зимовалишног ареала распрострањења легња. [[Црвеноврати легањ]] се гнезди на Пиринејском полуострву и северозападној Африци. Ово је већа, сивија и врста са дужим крилима од обичног легња, са већим беж обојеним оковратником и израженијим белим мрљама на перима крила и репа.<ref name="Cleere227">Cleere & Nurney (1998) pp. 227–229.</ref> [[Симпатрија]] са црвеновратим и тамним легњем је честа појава током зимских месеци. Обе врсте имају израженије оковратнике и истачканост на крилима. Тамни легаљ је доста тамнији од свог европског сродника.<ref name="Cleere">Cleere & Nurney (1998) pp. 233–238.</ref> Узимајући у обзир њихову ноћну активност, криптичну обојеност и тежину опажања, опажање легња је више "ствар среће него ли искуства и знања".<ref name="BWP" />
*Genus ''[[Nyctipolus]]'' – (2 species)
*Genus ''[[Nyctidromus]]'' – (2 species)
*Genus ''[[Phalaenoptilus]]'' – common poorwill
*Genus ''[[Siphonorhis]]'' – (2 living species)
*Genus ''[[Nyctiphrynus]]'' – (4 species)
*Genus ''[[Caprimulgus]]'' – (42 species, including the [[European nightjar]])
*Genus ''[[Setopagis]]'' – (4 species)
*Genus ''[[Gactornis]]'' – collared nightjar
*Genus ''[[Antrostomus]]'' – (12 species)
*Genus ''[[Hydropsalis]]'' – (4 species)
*Genus ''[[Uropsalis]]'' (2 species)
*Genus ''[[Macropsalis]]'' – long-trained nightjar
*Genus ''[[Eleothreptus]]'' – (2 species)
*Genus ''[[Systellura]]'' – (2 species)
 
'''Subfamily [[eared nightjar|Eurostopodinae]]''' — (eared nightjars)
=== Оглашавање ===
*Genus ''[[Eurostopodus]]'' - (7 species)
*Genus ''[[Lyncornis]]'' - (2 species)
 
Also see a [[list of nightjars]], sortable by common and binomial names.
Оглашавање легња се састоји од крештавих трилера, који могу трајати и до 10 минута са повременим променама брзине и висине звука. Најчешће се оглашавају са гране, при чему се мужјаци померају по својој територији и певају са већег броја места. Оглашавају се чешће у сумрак и свитање него ли током ноћи, а смањење учесталости оглашавања се дешава током дана са лошим временом. Оглашавање се завршава дубоким клепетањем или ударањем крилима о тело, што можда указује на приближавање женке. Птице које мигрирају или су на зимовању се понекад оглашавају.<ref name="Cleere" /> Индивидуиални мужјаци се могу идентификовати услед постојања разлике у фреквенцији оглашавања сваког мужјака.<ref name="Rebbeck">{{cite journal |last=Rebbeck |first=M |author2=Corrick, R |author3=Eaglestone, B |author4=Stainton, C |year=2001 |title=Recognition of individual European Nightjars ''Caprimulgus europaeus'' from their song |journal=Ibis |volume=143 |pages=468–475 |url= |doi=10.1111/j.1474-919X.2001.tb04948.x |jstor= |issue=4}}</ref> Чак и певајући мужјак се тешко може лоцирати, јер је јако тешко видети птице по мраку, а песма је [[Говор из стомаска|трбухозборног]] квалитета како мужјак окреће главу. Песма се лако чује са 200 местара даљине, а може се под добрим временским уловима чути до 600м. Лако се може помешати са оглашавањем [[Gryllotalpa gryllotalpa|ровца]].<ref name="BWP" />
==Distribution and habitat==
[[File:Madagascar Nightjar - Tulear - Madagascar S4E8596 (15289655575).jpg|thumb|The [[Madagascan nightjar]] is restricted to the islands of Madagascar and the Seychelles]]
The nightjars have a global distribution, being found on all the continents other than Antarctica. They are also absent from some extremely arid deserts, such as the Sahara Desert and the deserts of central Asia, and polar regions of the far north. They are also found in some island groups such as Madagascar, the Seychelles, New Caledonia and the islands of Caribbean.<ref name="hbw">{{cite web |last1=Cleere|first1=N.|editor1-last=del Hoyo |editor1-first=Josep |editor2-last=Elliott |editor2-first=Andrew |editor3-last=Sargatal |editor3-first=Jordi |editor4-last=Christie |editor4-first=David A. |editor5-last=de Juana |editor5-first=Eduardo |year=2017 |title=Nightjars (''Caprimulgidae'') |work=Handbook of the Birds of the World Alive |url=http://www.hbw.com/family/nightjars-caprimulgidae|publisher=Lynx Edicions |location=Barcelona, Spain |accessdate=1 July 2017 |subscription=true}}</ref> The nighthawks have a New World distribution, and the eared nightjars are Asian and Australian, whereas the typical nightjars are global in distribution.<ref name="hbw"/>
 
Nightjars can occupy all elevations from sea-level to {{convert|4200|m|ft|abbr=on}}, and a number of species are montane specialists. They occupy a wide range of habitats, from deserts to rainforest, but are most common in open country with some vegetation.<ref name="hbw"/>
Женке се не оглашавају, мада у лету оба пола испуштају кратке ''куик, куик'' звуке, који се такође могу чути када су нападнути од стране предатора. Друга оглашавања су варијације оштрог ''чук'' када је узнемирен, шиштање када је адулт ухваћен или младунац узнемирен, али такође и ''уак, уак, уак'', пригушено ''оак, оак'' и жамор који се може чути на гнезду.<ref name="Cleere" /> Велики млади имају претећи перформанс, тако што су им уста широко отворена са гласним шиштећим оглашавањем.<ref name="vanGrouw">van Grouw (2012) p. 260.</ref>
 
A number of species undertake [[bird migration|migrations]], although the secretive nature of the family means these are poorly understood. Species that live in the far north, such as the European nightjar or the common nighthawk, will move south with the onset of winter. Geolocators placed on European nightjars in southern England found they wintered in the south of the [[Democratic Republic of the Congo]].<ref name="Cresswell">{{cite journal|last1=Cresswell|first1=Brian|last2=Edwards|first2=Darren|title=Geolocators reveal wintering areas of European Nightjar (''Caprimulgus europaeus'')|journal=Bird Study|date=February 2013|volume=60|issue=1|pages=77–86|doi=10.1080/00063657.2012.748714}}</ref> Other species make shorter migrations.<ref name="hbw"/>
== Дистрибуција и станиште ==
[[Датотека:Heathland, near Bere Regis - geograph.org.uk - 587734.jpg|мини|Вресишта су им омиљена станишта]]
Ареал гнежђења легња креће од севера [[Европа|Европе]] око 64° северне [[Географска ширина|географске ширине]], а у [[Азија|Азији]] од 60° географске ширине на истоку до Бајкалског језера и источне Монголије. Јужне границе ареала гнежђења је север Африке, Ирак, Иран до северозападних Химајала.<ref name="Cleere" /> Бивша је гнездарица [[Либан]]а и [[Сирија|Сирије]].<ref name="BWP">Snow & Perrins (1998) pp. 929–932.</ref>
 
==Conservation and status==
Све популације су миграторне и већина птица зимује у Африци јужно од [[Сахара|Сахаре]], а постоје и подаци о зимовалишним птицама из [[Пакистан]]а, [[Мароко|Марока]] и [[Израел]]а. Миграција се одвија најчећше у току ноћи, појединачно или у мањим групама до двадесет птица. Гнездеће птице Европе, медитерана и северне Африке мигрирају преко [[Блиски исток|Блиског истока]] и источне Африке.<ref name="Cleere" /><ref name="BWP" /> Неке азијске птице прелазе и до 100° северне источне ширине на својим путовањима.<ref name="BWP" /> Већина птица зимује у источној или југоисточној Африци,<ref name="Cleere" /> мада су неке европспке птице скоро откривене у Демократској Републици Конго. Претпоставља се да су већина зимовалишних птица у западној Африци припадници подврсте {{јез-лат|C. e. meridionalis}}. Главни део јесење миграције креће у августу и септембру, а на гнездилишта се враћају у мају.<ref name="hbwonline" /> Недавни подаци о праћењу открили су да легањ има миграторну петљу из западне Европе у субекваторну Африку где морају прећи неколико еколошких баријера ([[Средоземно море]], [[Сахара]] и централноафричка тропска кишна шума). Легањ користи сличне странице за заустављање и окрепљење као и друге европске миграторне врсте птица. <ref>{{cite journal |author1=Evens, R. |author2=Conway, G. J. | author3=Henderson, I. G. |author4=Cresswell, B. |author5=Jiguet, F. |author6=Moussy, C. | author7=Sénécal, D. |author8=Witters, N.| author9=Beenaerts, N. |author10=Artois, T. | year=2017| title=Migratory pathways, stopover zones and wintering destinations of Western European Nightjars ''Caprimulgus europaeus''| journal=Ibis| volume=159| pages=680–686| url = http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/ibi.12469/full| doi=10.1111/ibi.12469| issue=3}}</ref> Луталице се појављују у [[Ирска|Ирској]], [[Фарска Острва|Фарским острвима]], [[Сејшели|Сејшелима]],<ref name="IUCN" /> [[Азорска острва|Азорским острвима]], [[Мадеира|Мадеири]] и [[Канарска Острва|Канарским острвима]].<ref name="Cleere" />
Some species of nightjar are threatened with extinction. It has been suggested that road-kills of this species by cars is a major cause of mortality for many members of the family. This is because of their habit of resting and roosting on roads.<ref>{{cite journal|last1=Jackson|first1=H.D.|last2=Slotow|first2=R.|title=A review of Afrotropical nightjar mortality, mainly road kills|journal=Ostrich|date=10 July 2015|volume=73|issue=3-4|pages=147–161|doi=10.1080/00306525.2002.11446745}}</ref>
 
Working out conservation strategies for some species of nightjar presents a particular challenge common to other hard-to-see families of birds; in a few cases, scientists do not have enough data on whether a bird is rare or not. This has nothing to do with any lack of effort. It reflects, rather, the difficulty in locating and identifying a small number of those species of birds among the 10,000 or so that exist in the world, given the limitations of human beings. A perfect example is the [[Vaurie's nightjar]] in [[China]]'s south-western [[Xinjiang]]. It has been seen for certain only once, in 1929, a specimen that was held in the hand. Surveys in the 1970s and 1990s failed to find it.<ref>''[[Handbook of the Birds of the World]]'', Volume 5, [[Birdlife International]]/[[Lynx Edicions]], 1999</ref> It is perfectly possible that it has evolved as a species that can really be identified in the wild only by other Vaurie's nightjars, rather than by humans. As a result, scientists do not know whether it is extinct, endangered, or even locally common.
Легањ је птица сувих, отворених станишта са појединачним стаблима и ниским жбуњем, као што су [[Вресови|вресишта]], гаженим травнатим површинама, пустарама, шумским проредима или крчевинама или тек посађеним шумама. За време гнежђења избегава места без шумског прекривача или густо сађене шуме, градове, планине и њиве, али се често храни изнад водених површина, култивисаних површина или башта. Током зиме се среће на широком спектру отворених станишта, од станишта под акацијом и степом, до пешчара и високопланинских делова. Постоји налаз са 2.800 надморске висине у сезони гнежђења и 5.000 метара надморске висине током зимовања.<ref name="Cleere" />
 
==In History & Popular culture==
== Понашање ==
* Nighthawk as a name has been applied to numerous places, characters, and objects throughout history; see: [[Nighthawk (disambiguation)]]
[[Датотека:Caprimulgus europaeus 1200x855.jpg|Одмара се на грани|мини]]
* [[Nebraska]]'s [[List of U.S. state nicknames|state nickname]] was once the "Bugeater State" and [[List of demonyms for U.S. states and territories|its people were known as]] "bugeaters" (likely named after the [[Common nighthawk]]).<ref>http://www.netstate.com/states/intro/ne_intro.htm</ref><ref name>Nancy Capace, Encyclopedia of Nebraska. Somerset Publishers, Inc., Jan 1, 1999, p2-3</ref><ref name="NebraskaBug">{{cite book |title=U. S. An Index to the United States of America: Historical, Geographical and Political. A Handbook of Reference Combining the "curious" in U. S. History |url=https://books.google.com/books?id=V5dPAAAAYAAJ |location=Boston, MA |publisher=D. Lothrop Company |page=77 |date=1890 |isbn=}}</ref> The [[Nebraska Cornhuskers]] college athletic teams were also briefly known the Bugeaters, before adopting their current name, which was also adopted by the state as a whole.
Легањ је крепускуларна и ноћна птица. Током дана се одмара на земљи, на делимично засенчаним површинама или на седи непомично на штрчећој или ниској грани. [[Камуфлажне боје|Криптична]] обојеност чине га скоро невидљивим, па га је тешко уочити. Птице које су на земљи и не у сенци се знају окренути лицем ка сунцу и тиме смањују сенку коју прави њихово тело.<ref name="Cleere" /><ref name="Barthel">Barthel & Dougalis (2008) p. 108.</ref> Ако се осети угроженим, легаљ прибија тело више земљи (спљоштава тело) и затвара очи, а одлеће само ако се опасност приближи на два до пет метара. Може се оглашавати или лупати крилима док одлеће и слеће на око 40м од места са кога је подигнут. На зимовалиштима се такође одмара на земљи или на гранама до 20 метара висине. Како на гнездилиштима, тако и на зимовалиштима, увек бира исто место за одмор на коме може остати и неколико недеља, а промениће га једино ако је његово одмаралиште откривено од стране предатора.<ref name="Holyoak496" />
 
==Gallery==
Попут других врста легњева, седи на путевима или стазама током ноћи или ће лебдети као начин патролирања територије од великих уљеза као што су јелени и човек. Могу бити узнемиравани од стране других птица током дана или слепих мишева и других врста легњева или шумске шљуке током ноћи. Сове и други предатори (лисице) оба партнера током гнежђења терају са територије.<ref name="Cleere" /> Као и друге птице летачице, као што су чиопе и ласте, легњеви се понекад бућну не би ли се окупали.<ref name="Burton">Burton (1985) p. 45.</ref> Имају јединствену рожну структуру на нокту средњег прста стопала које служи за дотеривање и вероватно отклањање паразита.<ref name="hbwonlinefam" />
<Gallery>
Image:Lesser Nighthawk.jpg|[[Lesser nighthawk]]
Image:Mlongipennis.png|[[Standard-winged nightjar]]
Image:Nyctidromus albicollisDF28N04B1.jpg|[[Pauraque]]
File:Şivanxapînok.jpg|Nightjar
</Gallery>
 
==References==
Током хладних или неповољних дана за лов, неколико врста легњева може успорити [[метаболизам]] и прећи неки облик [[Летаргија|летаргије]],<ref name="Fletcher">{{cite journal |last=Fletcher |first=Quinn E |author2=Fisher, Ryan J |author3=Willis, Craig K R |author4=Brigham, R Mark |year=2004 |title=Free-ranging common nighthawks use torpor |journal=Journal of Thermal Biology |volume=29 |pages=9–14 |url=http://uregina.ca/~fisherry/nighthawk2.pdf |doi=10.1016/j.jtherbio.2003.11.004 |jstor= |issue= |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141129141623/http://uregina.ca/~fisherry/nighthawk2.pdf |archivedate=29 November 2014 |df=dmy-all }}</ref> што је посебно изражено код [[Амерички белогрли легањ|америчког белогрлог легња]] који може бити у хибернацији пар недеља.<ref name="Cleere187">Cleere & Nurney (1998) pp. 187–189.</ref> The European nightjar has been observed in captivity to be able to maintain a state of torpor for at least eight days without harm, but the relevance of this to wild birds is unknown.<ref name="Holyoak496">Holyoak & Woodcock (2001) p. 496.</ref>
 
=== Гнежђење ===
[[Датотека:Caprimulgus europaeus -Beldibi, Mugla, Turkey -two eggs in a nest-8 (3).jpg|десно|мини|Гнездо са два јаја у Турској]]
[[Датотека:Caprimulgus europaeus MWNH 1236.JPG|мини|Јаје из музејске колекције]]
Гнежђење је обично од краја маја до августа, али може бити значајно раније у северозападној Африци или западном Пакистану. Мужјаци се враћају око две недеље пре женки и успостављају територије којима патролирају на крилима која се држе у В-облику и раширеног репа, терајући конкуренте оглашавањем и лупањем крилима о тело. Борбе мужјака се могу догађати у лету или на земљи. Мужјачки свадбени лет укључује сличан положај крила и репа са честим лупањем крила, пратећи женку у спиралном лету. Ако она пристане, он наставља са гргутањем и треперењем док женка не рашири крила и реп, што је знак да је спремна за копулацију. Парење се најчешће дешава на некој узвишеној грани него ли на земљи. На добрим стаништима могу бити и до 20 парова на километар квадратни површине.<ref name="Cleere" />
 
Легањ је [[Моногамија|моногамна]] врста. Не праве гнездо, већ два јаја полаже директно на земљи између растиња или дрвећа или коренова стабала, мада се могу наћи и испод жбунова. Гнездилиште може бити гола земља, оплао лишће или четине четинара и употребљава се неколико година. У гнезду се најчешће налази једно или два овалних јаја, ретко без шара, а најчешће са шарама браон и сиве боје.<ref name="hbwonline" /> Средња величина јаја се креће око 32x22 милиметара и тешка су око 8.4 грама, од којих је 6% љуска.<ref name="bto">{{cite web |author= |title=Nightjar '' Caprimulgus europaeus'' [Linnaeus, 1758] |work=Bird Facts |url=http://blx1.bto.org/birdfacts/results/bob7780.htm |publisher=British Trust for Ornithology |accessdate=23 February 2014}}</ref>
 
Неколико врста легњева су познати по томе да јаја полажу две недеље пред пун месец, што је највероватније повезано са тиме да се инсекти лакше лове како се величина месеца и светла повећава.<ref name="mills">{{cite journal |last=Mills |first=Alexander M |year=1986 |title=The influence of moonlight on the behavior of goatsuckers (Caprimulgidae) |journal=The Auk |volume=103 |pages=370–378 |url= |doi= |jstor=4087090 |issue=2}}</ref> Студија која је посебно разматрала легња је показала да је фаза [[Месец]]а фактор главни фактор за полагање јаја у јуну, али не и за раније гнездеће птице.<ref name="crick">{{cite journal |last=Perrins |first=Christopher M |author2=Crick, H Q P |year=1996 |title=Influence of lunar cycle on laying dates of European Nightjars (''Caprimulgus europaeus'') |journal=The Auk |volume=113 |pages=705–708 |url= |doi= |jstor=4089001 |issue=3}}</ref> То значи да се и каснији парови ослањају на Месец и његове фазе у гнежђењу.<ref name="Holyoak499">Holyoak & Woodcock (2001) p. 499.</ref>
 
Јаја се полажу у растојању од 36 до 48 сати, а инкубакира их најчешће женка и почиње по првом положеном јајету. Мужјак може инкубирати за кратке периоде, посебно око зоре или сумрака, али дању се најчешће одмара, понекад ван своје територије или близу других мужјака. Ако је жена узнемирена у току лежања на јајима, она трчи или маше крилима и тако глуми повреду док не одвуче пажњу уљеза од гнезда. Може и јаја преместити на кратку удаљеност с њеним кљуном. Инкубација траје 17-21 дан. Прекоцијални пилићи су мобилни када се излегну, али родитељи леже на њима да би их загрејали. Одрастају (добијају адулта пера) за 16–17 и постају независни од родитеља за 32 дана од излегања. Друго легло могу подићи само парови са ранији почетклом гнежђења, а у том случају женка напушта прве младунце неколико дана пре него што добију летна пера, где су мужјак стара о тим младунцима и асистира око другог легла. Оба родитеља хране младе с куглицама инсеката који се или убацују у уста младиунаца или их
они ваде из отвореног кљуна родитеља.<ref name="Cleere" />
 
Полези који пропадају то чине током инкубације. Једна енглеска студија показала је да је само 14,5% јаја преживело излегање, али када је та фаза постигнута, шансе за даљи успех су биле високе.<ref name="Murison">{{cite journal |last=Murison |first=Giselle |year=2002 |title=The impact of human disturbance on the breeding success of nightjar ''Caprimulgus europaeus'' on heathlands in south Dorset, England |journal=English Nature Research Reports |volume=483 |pages=1–40 |url= |doi= |jstor= |issue=}} [http://publications.naturalengland.org.uk/publication/128027 Pdf download site.]</ref> Легаљ креће са гнежђењем када је стар годину дана и обично живе четири године. Годишња стопа преживљавања одраслих је 70%, а је за младе птице није позната. Максимална позната старост у природи је више 12 година.<ref name="bto" />
 
=== Исхрана ===
[[Датотека:Caprimulgus europaeus -France -night-6 (1).jpg|десно|мини|Седи на дрвету.]]
Легањ се храни широким спектром летећих инсеката, укључујући [[Ноћни лептири|мољце]], [[Тврдокрилци|тврдокрилце]], [[богомољка]]ма, [[Вилини коњици|вилиним коњицима]], [[Бубашвабе|бубашвабама]] и [[мушица]]ма. Купе и [[Свици|свице]] са вегетације. Користи песак да би помогао варење свог плена, али и било ког другог биљног материјала и нелетећих бескичмењака који је конзумиран нехотично приликом лова. За младе птице је познато је да једу свој [[фецес]].<ref name="Cleere" />
 
Легањ лови преко отворених станишта и шумских кречевина и ивица и привлаче их инсекти који се концентришу око вештачких светала, у близини фарми животиња или преко стајаћих језера. Обично се храни ноћу, али повремено излази дању. Ноћу трага за инсектима лаким завојитим летом или лови мушице са места на коме седи. Ретко узима плен с земље. Воду пије бацањем на површину воде док лети.<ref name="hbwonline" /> Легаљ одлази у просеку 3.1 километра од места гнежђења у потрази за храном.<ref name="alex">{{cite journal |last=Alexander |first=Ian |author2=Cresswell, Brian |year=1990 |title=Foraging by Nightjars ''Caprimulgus europaeus'' away from their nesting areas |journal=Ibis |volume=132 |pages=568–574 |url= |doi=10.1111/j.1474-919X.1990.tb00280.x |jstor= |issue=}}</ref> Migrating birds live off their fat reserves.<ref name="Cleere" />
[[Датотека:Zata.jpg|мини|Длачице око уста им помажу у исхрани]]
Легањ лови помоћу чула вида, препознавајући силуете свог плена на ноћном небу. Они имају тенденцију да хватају плен са места на коме седе или непрекидно да лете у мрачним ноћима када се плен теже види.<ref name="crick" /> Фреквенција лова се смаљује како мрак постаје интензивнији.<ref name="Holyoak496" /> Иако има мали кљун, уста се могу отворити врло широко током лова на инсекте.<ref name="Holyoak59">Holyoak & Woodcock (2001) p. 59.</ref> Има дугачке, осетљиве длачице око кљуна којима осећају или усмеравају инсекте у уста.<ref name="hbwonlinefam" /> Несварени делови инсеката, попут [[хитин]]ског [[егзоскелет]]а се сакупљају у стомаку и избацују у облику [[гвалица]] (избљувак).<ref name="Holyoak496" />
 
Легањ има релативно крупне очи са {{јез-лат|[[tapetum lucidum]]}}-ом (рефлективно слој испод [[Ретина|ретине]] ока) која светле под директним осветљењем и помажу у виђењу током мрачних ноћи.<ref name="Holyoak11" /> Ретина ноћних птица, попут легња, је адаптирана на виђење под врло ниском светлосним условима и имају вечи број [[Štapićasta ćelija|штапићастих ћелија]] и много мање [[Čepići|чепићастих ћелија]] у поређењу са ретином дневних птица.<ref name="Sinclair">Sinclair (1985) p. 96.</ref> Ова адаптација фаворизују добар ноћни вид на рачун препознавања боја.<ref name="Roots">Roots (2006) p. 4.</ref> Код многих дневних птица, светлост пролази кроз обојене уљане капи у чепићастим ћелијама што побољшава препознавање боја.<ref name="Burton">Burton (1985) p. 45.</ref> Код легња, који има мали број чепића са мало или без уљаних капи, препознавање боја је готово немогуће.<ref name="Holyoak67">Holyoak & Woodcock (2001) p. 67.</ref> Очи код легња су сличне по грађи са очима сова. Иако има одлично чуло слуха, легањ се не ослања на ово чуло у проналажењу инсеката и немају ехолокаторне способности.<ref name="Holyoak11">Holyoak & Woodcock (2001) p. 11.</ref>
 
== Предатори и паразити ==
Јаја и младунци птица које се гнезде на земљи су лак плен [[лисица]]ма и [[Куна златица|куни златици]],<ref name="Holyoak">Holyoak & Woodcock (2001) p. 12.</ref> [[јеж]]у, [[ласица|ласици]] и [[пси]]ма, мада и птицама, укључујући све представнике породице [[вране|врана]] и [[сове]].<ref name="hbwonline" /> Змије, попут [[шарка|шарке]] могу уништавати гнезда легња.<ref name="Holyoak" /> Адулти су ловина птицама грабљивицама попут [[јастреб]]а, [[Пољска еја|пољске еје]], [[Кобац|копца]], [[мишар]]а и [[Сиви соко|сивог сокола]]<ref name="Holyoak" /> and [[sooty falcon]]s.<ref name="hbwonline" />
 
Паразити нађени на легњу укључују само једну врсту [[Mallophaga|птичјих ваши]] нађене на крилима,<ref name="Rothschild222">Rothschild & Clay (1953) p. 222.</ref> и [[Analgoidea|пероједа]] који се појављују само на белим деловима перја.<ref name="Rothschild225">Rothschild & Clay (1953) p. 225.</ref> [[Птичја маларија]] је установљена код ове врсте.<ref name="Rothschild150">Rothschild & Clay (1953) p. 150.</ref> [[Leucocytozoon|Леукоцитозон]] је крвни паразит са врстом који напада само легњеве и зове се ''[[Leucocytozoon caprimulgi|L. caprimulgi]]'' је јако редак на легњу. Његов одсуство и чињеница да је то једини из његовог рода пронађен у легљу подржава мишљење да је прешао од блиских рођака који обично заражавају сове.<ref name="Valkiunas">Valkiunas (2004) p. 809.</ref>
 
== Статус ==
 
Процене легња у Европи на 470.000 до више од 1 милион птица указује на укупну глобалну популацију од 2-6 милиона. Иако се чини да је дошло до пада броја, није довољно брзо да се промени статус у рањив. Огроман ареал растрострањења и величина популација значи да је ова врста класификована од стране [[IUCN|Интернационалне Уније за Заштиту Природе]] као [[Least Concern|најмање угрожена]].<ref name="IUCN" />
 
Највећа популација је у [[Русија|Русији]] (до 500.000 парова), [[Шпанија|Шпанији]] (112.000 парова) и [[Белорусија|Белорусији]] (60.000 парова). У Србији је присутан скоро у целој држави. Процењена величина популације је од 3.600 до 5.100 гнездећих парова, са стабилним популационим трендом.<ref>{{cite book|title=Птице Србије: Процена величина популација и трендови гнездарица 2008-2013|date=2015|publisher=Друштво за заштиту и проучавање птица Србије|location=Нови Сад|isbn=9780415968010|page=32|edition=1|url=www.pticesrbije.rs|accessdate=21. 10. 2017}}</ref> У великој мери је дошло до опадања бројности, али посебно у северозападној Европи. Губитак инсеката употребом пестицида, са удруженим узнемиравањем, убијањем птица на путевима и губитак станишта су узроковали овај пад бројности.<ref name="hbwonline" /> Као птица која се гнезди на земљи, често су узнемиравани од стране домаћих паса, који уништавају гнезда или откривају положај другим врстама (вране) и другим предаторним сисарима. Успешност гнежђења легња је већа у срединама без човека, тамо где је присуство човека забрањено а посебно тамо где је власницима паса забрањено да трче.<ref name="Murison" /><ref name="ibis">{{cite journal |last=Langston |first=R H W |author2=Liley, D |author3=Murison, Giselle |author4=Woodfield, E |author5=Clarke, R T |year=2007 |title=What effects do walkers and dogs have on the distribution and productivity of breeding European Nightjar ''Caprimulgus europaeus''? |journal=Ibis |volume=149 |pages=27–36 |url=http://www.avibirds.com/pdf/N/Nachtzwaluw1.pdf |doi=10.1111/j.1474-919x.2007.00643.x |jstor= |issue=Suppl. 1}}</ref>
 
У Британији и другим земљама, комерцијално шумарство је створило ново станиште које има повећан број птица, али ово повећање броја ће вероватно бити привремено, јер се шумско земљиште развија и постаје неодговарајуће за легња.<ref name="ibis" />
 
== Референце ==
{{notelist}}
 
== Референце ==
{{Reflist|30em}}
 
==External links==
== Референце ==
{{commons category|Caprimulgidae}}
* {{cite book |last=Barthel |first=Peter H |author2=Dougalis, Paschalis |year=2008 |title=New Holland Field Guide to the Birds of Britain and Europe |publisher=New Holland |volume= |location=London |url= |isbn=978-1-84773-110-4}}
*[http://ibc.lynxeds.com/family/owlet-nightjars-aegothelidae Nightjar videos] on the Internet Bird Collection
* {{cite book |last=Blaine |first=Delabere Pritchett |year=1816 |title=The outlines of the veterinary art as applied to the horse |edition=2nd |publisher=T. Boosey |location=London |url =https://books.google.com/books?id=nkYVAAAAQAAJ&pg=PR3 }}
*[http://www.xeno-canto.org/browse.php?query=caprimulgidae Nightjar sounds] on xeno-canto.org
* {{cite book |last=Burton |first =Robert |title=Bird Behaviour |year=1985 |publisher =Granada Publishing |location=London |isbn =0-246-12440-7 }}
* {{cite book |last=Cleere |first=Nigel |author2=Nurney, David |author2-link=David Nurney |title=Nightjars: A Guide to the Nightjars, Frogmouths, Potoos, Oilbird and Owlet-nightjars of the World |year =1998 |publisher=Pica / Christopher Helm |isbn =1-873403-48-8}}
* {{cite book |last=Cocker |first=Mark |author1-link=Mark Cocker |author2=Mabey, Richard |title=Birds Britannica |year=2005 |location=London |publisher=Chatto & Windus |isbn=978-0-7011-6907-7}}
*{{cite book |last=Cocker |first=Mark |author2=Tipling, David |year=2013 |title=Birds and People |publisher=Jonathan Cape |volume= |location=London |url= |isbn=978-0-224-08174-0}}
* {{cite book |last=van Grouw |first=Katrina |year=2012 |title=The Unfeathered Bird |publisher=Princeton University Press |volume= |location=Princeton |url= |isbn=978-0-691-15134-2}}
* {{cite book |last=Holyoak |first=David |author2=Woodcock, Martin |year=2001 |title=Nightjars and Their Allies: The Caprimulgiformes |publisher=Oxford University Press |volume= |location=Oxford |url= |isbn=978-0-19-854987-1}}
* {{cite book |last=Jobling |first=James A |year=2010 |title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names |publisher=Christopher Helm |location=London |isbn=978-1-4081-2501-4 }}
* {{cite book |last=Linnaeus |first=Carl |author-link=Carl Linnaeus |title=Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata |publisher=Laurentii Salvii |location=Holmiae |year=1758 |language=Latin |url=http://www.biodiversitylibrary.org/bibliography/542#/summary }}
* {{cite book |last=Lockwood |first =William Burley |authorlink=William Burley Lockwood |title=Oxford Book of British Bird Names |year=1984 |publisher=Oxford University Press |location=Oxford |isbn=0-19-214155-4 }}
* {{cite book |last=Mullarney |first=Killian |author2=Svensson, Lars |author3=Zetterstrom, Dan |author4=Grant, Peter |title=Collins Bird Guide |year=1999 |location=London |publisher=Collins |isbn=0-00-219728-6}}
* {{cite book |last=O'Connor |first=Anne |year=2005 |title=The Blessed and the Damned: Sinful Women and Unbaptised Children in Irish Folklore |publisher=Peter Lang |volume= |location=Oxford |url= |isbn=978-3-03910-541-0}}
* {{cite book |last=Roots |first=Clive |year=2006 |title=Nocturnal Animals |publisher=Greenwood Press |volume= |location=Santa Barbara, California |isbn=978-0-313-33546-4}}
* {{cite book |title=Fleas, Flukes and Cuckoos. A study of bird parasites |author=Rothschild, Miriam |author-link=Miriam |author2=Clay, Theresa |year=1957 |publisher=Macmillan |location=New York |url=https://archive.org/details/fleasflukescucko00roth }}
* {{cite book |last=Sinclair |first=Sandra |title=How Animals See: Other Visions of Our World |year=1985 |publisher=Croom Helm |location=Beckenham, Kent |isbn=0-7099-3336-3 }}
* {{cite book |editor1-last=Snow |editor1-first=David |editor1-link=David Snow (ornithologist) |editor2-last=Perrins |editor2-first=Christopher M |editor2-link=Chris Perrins |title=The Birds of the Western Palearctic concise edition (2 volumes) |publisher=Oxford University Press |year=1998 |location =Oxford |isbn=978-0-19-854099-1}}
* {{cite book |last=Valkiunas |first=Gediminas |year=2004 |title=Avian Malaria Parasites and other Haemosporidia |publisher=CRC Press |volume= |location=London |url= |isbn=0-415-30097-5}}
 
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
|commons = Caprimulgus europaeus
|wikispecies = Caprimulgus europaeus}}
* [http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/275_NightjarCeuropaeus.pdf Ageing and sexing by Javier Blasco-Zumeta and Gerd-Michael Heinze]
* [http://www.xeno-canto.org/species/Caprimulgus-europaeus Song at xeno-canto]
* [http://www.arkive.org/species/ARK/birds/Caprimulgus_europaeus/ Stills images and videos at ARKive ]
* European nightjar - [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/404.pdf Species text in The Atlas of Southern African Birds].
 
{{taxonbar}}
 
[[Category:Caprimulgidae|*]]
[[Категорија:Птице Србије]]
[[Category:Nightjars| ]]
[[Категорија:Птице Европе]]