Крвави Ускрс на Плитвицама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м сређивање using AWB |
||
Ред 1:
{{nepouzdani izvori}}
{{Кампања Рат у Хрватској}}
{{location map|Croatia|label=Плитвичка језера|lat=44.847|long=15.534}}
'''Крвави Васкрс на Плитвицама''' је био инцидент који се догодио у рано пролеће [[1991]]. године у [[Плитвичка језера|Националном парку Плитвице]] у [[Хрватска|Хрватској]] и сматра се првом озбиљнијом ескалацијом ситуације у [[Распад СФРЈ|Југословенским ратовима]].{{чињеница|date=11. 2015.}}
Ред 6:
== Шта је претходило ==
[[22. април]]а [[1990]]. године у СР Хрватској су одржани први послератни вишепартијски [[избори]]. На тим изборима победила је опција [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]] и [[Фрањо Туђман]] постаје председник Хрватске. Они преузимају власт већ крајем маја 1990. Нова власт ХДЗ се одмах показала у [[усташе|проусташком]] духу са идеалима [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Чак је и раније Фрањо Туђман кокетирао са усташком емиграцијом.
[[Хрватски сабор]] је још 25. јула 1990. донео одлуку да [[грб Републике Хрватске|шаховница]] постаје државни симбол СР Хрватске, па и то да шаховницу морају носити сви радници у државној служби на територији СР Хрватске. Први су се побунили радници СУП-а [[Книн]]. Зато што је шаховница Србима у Хрватској будила асоцијације на НДХ.{{чињеница|date=11. 2015.}}
Ред 22:
У СУП-у Кореница су се налазили припадници милиције САО Крајине, који су били решени да одбране полицијску станицу, самим тиме и заштите се од изненадних упада у своја села, да им се не би поновила судбина њихових предака као из времена НДХ. Исто тако милицајци су запосели и сам национални парк "Плитвице" 29. марта 1991. јер је тамошња управа била под надзором Загреба.{{чињеница|date=11. 2015.}}
По налогу владе Хрватске, односно тадашњег премијера Јосипа Манолића, МУП Хрватске шаље [[31. март]]а 1991. године на Плитвичка језера око 400 полицајаца из кампа Ракитије код Загреба (под командом Јосипа Луцића) и АТЈ Лучко (под командом Младена Маркача), који су имали циљ да запоседну полицијску станицу у Кореници, јер је СУП Кореница отказао послушност Загребу и влади Хрватске. у преподневним часовима дошло је до размене ватре између милицајаца САО Крајине и припадника МУП-а Хрватске, која је потрајала неколико сати. Тромблонска мина која је погодила аутобус није експлодирала. 20 Срба је ухапшено, а међу њима и Горан Хаџић из Вуковара, који је касније под неразјашњеним околностима пуштен из КПД Лепоглава, након неколико недеља, иако је у оптужници стајало да је оптужен за "оружану побуну и тероризам". Погинуле су две особе и повређено је око двадесет.{{sfn|Crnobrnja|1996|p=157}} Два полицајца која су погинула у размени паљбе - са сваке стране по један (Јосип Јовић са хрватске, и Рајко Вукадиновић са српске) - прве су жртве у грађанском рату насталом на рушевинама [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Био је то догађај који ће Срби назвати „Крвави Васкрс“, са очигледном асоцијацијом на догађај из периода [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].<ref name="kf">[http://www.krajinaforce.com/sajt/krvavi_uskrs.html KrajinaForce: Krvavi Uskrs], Приступљено 5.6.2013.</ref>
Хрватски полицајци су били бројно јачи и боље опремљенији, па су успели да запоседну полицијску станицу у Кореници, али не задуго јер је овај сукоб проузроковао интервенцију ЈНА која је своје мешање објаснила потребом да се уметне између сукобљених страна.{{sfn|Crnobrnja|1996|p=157}} Показало се да полицијски резервисти САО Крајине нису имали снаге која би се могла супротставити већ ојачалим снагама Републике Хрватске и почело је убрзано наоружавање и организовање.{{чињеница|date=11. 2015.}}
Хрватска је рачунала са [[рат]]ом, што ће касније потврдити и њен председник Туђман када је у говору на [[Јосип Јелачић|Јелачићевом]] тргу рекао да независност није била могућа без рата. Хрватски екстремисти ликвидирали су почетком јула [[Јосип Рајл-Кир|Јосипа Рајл-Кира]], обласног шефа полиције у [[Осијек]]у и хадезеовца, који је покушавао да одржи атмосферу релативне толеранције.
== Последице ==
Ред 32:
Након овог инцидента на Плитивицама, ситуација у СР Хрватској се још више заоштрила. Хрватска пропаганда је "добила жртву" Јосипа Јовића, са којим је манипулисала испред хрватске јавности. Почео је медијски рат усперен против Срба у Хрватској, [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. СФРЈ је већ била пред ратом, и ситуација после овог догађаја из дана у дан погоршавала.{{чињеница|date=11. 2015.}}
[[Јосип Бољковац]], министар [[министарство унутрашњих послова Републике Хрватске|полиције]] из времена 1990—1991, је [[2011]]. године објавио књигу "Истина мора изаћи ван", у којој је рекао да је [[рат у Хрватској]] почео нападом на Србе, мислећи на Инцидент на Плитивицама 31. марта 1991. и у [[Сукоб у Боровом Селу|Борову Селу]] [[2. мај]]а [[1991]].
Бољковац је такође потврдио још једну више него занимљиву чињеницу, а то је разлог пуштања Горана Хаџића (каснијег председника РСК) на слободу - пристанак на сарадњу са хрватским властима, што ће рећи да се вероватно ради о шпијунажи. Судећи по каснијим одлукама и потезима самог Хаџића, ова тврдња Бољковца итекако добија на значају.{{чињеница|date=11. 2015.}}
| |||