Масакри на Маркалама — разлика између измена

м
сређивање using AWB
м (Бот: козметичке измене.)
м (сређивање using AWB)
{{POV}}
{{глобализуј}}
{{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}}
'''Масакри на Маркалама''' су два масакра над [[Сарајево|сарајевским]] цивилима почињена [[минобацач]]ким нападима, а по новијој верзији подметнутом бомбом<ref>{{cite web|author=Зорица Суботић, Миле Попарић |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelno.292.html:581788-Balisticari-Ljude-pobile-dve-bombe-na-daljinski |title=Балистичари: људе побиле две бомбе на даљински : Новости |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 19. 12. 2015.}}</ref> током [[Опсада Сарајева|опсаде Сарајева]] за време [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]]. Овај догађај [[Хашки трибунал]] назива „Случај Маркале“ и „Пијаца Маркале“.{{чињеница|date=11. 2015.}}
 
== Први масакр ==
 
Према извештају [[Би-Би-Си]]јевог новинара Џима Фиша,<ref name=BBC>Fish, Jim. (February 5, 2004). [http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3459965.stm Sarajevo massacre remembered]. BBC {{ен}}</ref> први масакр на пијаци Маркале се десио између 12.10 и 12.15 сати, када је минобацачка граната промера 120 милиметара ударила у препуну пијацу Маркале. Спасилачке јединице и особље Организације уједињених нација одмах су притекли у помоћ бројим жртвама.<ref name=autogenerated1>Fish/></ref> Сви западни медији су одмах навели Србе као ауторе овог напада.<ref name="Одмах оптужују Србе">{{harvnb|Burg|Shoup|1999|p=167}}</ref> Власти Републике БиХ и Републике Српске почеле су међусобно да се оптужују за овај инцидент.<ref name=autogenerated1 /> Контроверзе око овог догађаја почеле су када је првобитни извјештај [[Унпрофор]]а навео да је граната испаљена са позиције под контролом Муслимана.<ref name=a>{{harvnb|Burg|Shoup|1999|pp=166-167}}</ref> Тадашњи командант УНПРОФОР-а, генерал [[Мајкл Роуз]] је након инцидента изјавио да не може да се утврди одакле је граната испаљена.<ref name="Караџић: Зечевић пристрасан">[http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/53722/cir/Karadzic-Zecevic-pristrasan.html Glas Srpske> Караџић: Зечевић пристрасан, 23.02.2011.] {{ср}}</ref> Каснији и темељитији извештај УНПРОФОР-а је открио грешку у првобитним налазима.<ref name=a/> [[Организација уједињених нација]] је закључила да је било немогуће одредити са које стране је граната испаљена.<ref name=a /> Република Српска је исти дан од УНПРОФОРА-а затражила оснивање истражног тима у коме би били заступљени припадници Војске Републике Српске и Армије Републике БиХ, међутим овај предлог је одбијен.<ref name="Некад било: Маркале">{{Cite book |url= |title=Некад било: Маркале|year=2011|publisher=Радио-телевизија Републике Српске |archiveurl= |archivedate= |accessdate= }}</ref> У јануару [[2003]]. године, у процесу против генерала Станислава Галића, Хашки трибунал је закључио да је су масакр почињиниле снаге Војске Републике Српске.<ref name="ICTY: Stanislav Galić judgement">{{cite web|url=http://www.icty.org/x/cases/galic/acjug/en/gal-acjud061130.pdf|title=ICTY: Stanislav Galić judgement}} {{ен}}</ref>
 
== Други масакр ==
== Тумачења која одступају од Хашког суда ==
 
Тадашњи командант УНПРОФОР-а, генерал [[Мајкл Роуз]], након инцидента је изјавио да не може да се утврди одакле је граната испаљена.<ref name="Караџић: Зечевић пристрасан" /> [[Русија|Руски]] пуковник Андреј Демуренко је одмах после гранатирања пијаце Маркале у [[Сарајево|Сарајеву]], у тадашњој [[Република Босна и Херцеговина|Републици БиХ]], изјавио да су Срби неоправдано били оптужени само зато да би то био повод да их нападне НАТО<ref>{{cite web|url=http://www.rusk.ru/newsdata.php?idar=172251 |title=«Сербы не причастны к взрыву на сараевском рынке» |publisher=Rusk.ru |date = 9. 7. 2007. |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref> Пуковник Демуренко, који је био начелник штаба једног сектора миротвораца у Сарајеву и командант руског миротворачког батаљона, сачувао је комплетну документацију која се односи на Маркале. Прочитао је два извештаја, од којих је један написао један француски официр, док је аутор другог извештаја био официр за ког пуковник није могао да одреди да ли је био бошњачке или хрватске националности.<ref name=b>[http://www.icty.org/x/cases/dragomir_milosevic/trans/en/070705ED.htm Транскрипт са суђења Драгомиру Милошевићу]. стр. 7680, линије 23-25. стр. 7681, линије 1-2</ref> Пуковник наводи да је у тим извештајима био израчунат угао доласка пројектила и угао слетања пројектила на место удара.<ref name=autogenerated2> страна 7681, линије 4 и 5</ref>
 
„Кренуо сам, на основу анализе коју су направили Французи, до места одакле је требало да наводно гађају српски минобацачи. На површини од сто метара, где је требало да буде тај злокобни минобацач, није било апсолутно никаквих трагова на трави. Војници одлично знају да тамо где се фиксирају минобацачи мора да остане траг. Друго место, где су по француским прорачунима требало да буду српски минобацачи, било је шумовито. Добро је познато да минобацачи не могу да гађају из шуме, јер гране могу да зауставе гранату. Осим тога, због зграда које окружују Маркале, ни случајно није могла стићи граната са српских положаја. Свакоме ко барем мало зна нешто о артиљерији јасно је да граната не може да шета. Осим тога, било је нелогично да једна граната побије и рани толике људе а две остале нису никога ни огребале“, сећа се Демуренко{{чињеница|date=07. 2011.}}.{{чињеница|date=11. 2015.}}