Сибињ (Румунија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Срби у Сибињу: грађа о старим временима |
|||
Ред 43:
== Срби у Сибињу ==
По многим српским епским песмама, из Сибиња је војвода Јанко Сибињанин - "Јанкул". Био је то Јован - Јанко - Јанош Хуњади мађарски племић и владар. Мада је и ту сматран за Мађара, он се често са Србима помиње: као кум Марка Краљевића, те ујак Бановић Страхиње, сват Стојана Поповића, сват Страхињића Бана итд<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", други део, Беч 1845. године</ref> Спевана је и епска народна песма "Женидба Сибињанин Јанка са вилом", у којој он учествује у боју на Косову и жени се "вилом". Сестра му је каже се Јања, а сестрић "нејаки" Секула.<ref>"Даница", Нови Сад 1866. године</ref>
Деспот Ђурађ Бранковић је у 1/2 15. века заједно са Сибињанин Јанком ратовао против Турака. Турци су били уз војводу Дракулу који се борио против војводе Дејана из Сибиња. Турски султан Мурат послао је Иса-пашу да опустоши земље око Београда, али су Ђурађ и Јанко не само поразили турску војску и убили пашу код Смедерева, већ су ушли у окупиране бугарске земље и освоји град Сердику (Софију).<ref>"Даница", Нови Сад 1867. године</ref>
Претендент за угарски престо после 1526. године је поред аустријског цара Фердинанда, био Јован Запоља војвода од Сибиња (Ердеља). Уз Запољу су стали многи угарски (избегли) Срби као војници, ратујући у борби за власт. Последњи српски вођа Јован "Црни" умире 1526. године, а Фердинанд је надвладао Запољу, који се ослонио и на Турке.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1871. године</ref>
| |||