Богдан Котлица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 27:
Након окупаторске офанзиве и заузимања целог шавничког среза, радио је на обједињавању партијских организација на терену. На Другој среској конференцији КПЈ за Шавник, [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] године, био је изабран за организационог секретара. Након тога је био на челу Ускочко-дробњачког батаљона, с којим је учествовао у [[Пљеваљска битка|нападу на Пљевља]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#1. децембар|1. децембра 1941.]] године, када је био рањен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=408}}
Након оздрављења, фебруара 1942. био је изабран за секретара Среског народноослободилачког одбора за дурмиторски срез, где је радио на организовању и учвршћењу месних народнослободилачких одбора. Након повлачења главнине партизанских јединица за Босну, у пролеће 1942. године, остао је, по партијском задатку, с осталим члановима Среског комитета у шавничком срезу. Био је то најтежи периоду илегалног деловања за партијске раднике и партизанске борце. Упркос свих потера, већ крајем јуна они су формирали прве базе и упоришта у већини села на [[Дурмитор]]у.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=408}}
На [[Црно језеро (Дурмитор)|језерима]] се окупила најјача партизанска група, на челу са два партијска секретара — [[Јован Ћоровић|Јованом Ћоровићем]] и Богданом Котлицом. Како би сузбили партизанску активност на овом терену, [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] су у јесен [[1942]]. године, када је пао први снег, организовали потеру за партизанима. Њихов даљи опстанак у оваквој ситуацији је био немогућ, па су одлучили да напусте Дурмитор и предузму покрет ка [[Босна|Босни]]. На том путу, [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.#16. новембар|16. новембра 1942.]] године, код Стабанског језера, у близини села [[Стабна]], код [[Шавник]]а партизанска група је упала у четничку заседу. Богдан се заједно са [[Јован Ћоровић|Јованом Ћоровићем]], народним херојем, борио до последњег метка. Када им је понестало муниције последњом бомбом су извршили самоубиство, како не би живи пали четницима у руке.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=408}}
Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[13. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=408}}
| |||