Ђунис — разлика између измена

Ђунис је непропорционално својој величини имао веома бурну историју. Мада је често са својим бројним црквама и манастирима био на мети турских напада ретко каданије јебаш био битна тачка историјских дешавања све до [[први српско-турски рат|српско-турског рата]] 1876. године када је српска војска под командом руског генерала [[Михаил Черњајев|Михаила Черњајева]] у Ђунису 17. окотбраоктобра претрпела катастрофалан пораз, иначе једини у дотадашњој Черњајевљевој војној каријери.

Ђунис сваке године посети на десетине хиљада туриста., Ову завидну бројку мештани слабо користе јерали су смештајни капацитети ипак неразвијени. Туристичке атракције Ђуниса представљају његови манастири, познати пецарошки локалитети на [[Јужна Морава|Јужној Морави]], као и прилично очувана природа.

Највећи број ходочасника привлачи '''[[Манастир Ђунис|манастир Покрова Пресвете Богородице]]''' који је изузетно посећен током целе године, али на дан славе манастира, 14. октобра се редовносваке окупљагодине окупи више оддесетина 30.000хиљада људи из целе Србије, а нађе се понеко и из иностранства.

Други ђунишки манастир, '''[[Манастир Свети Роман|манастир св. Романа]]''' је такође једна од највећих српских светиња. Помиње се још 1020. у хрисовуљи византијског цара Василија Другог. Посебну пажњу буди податак да се у овом манастиру налази и гроб руског племића и добровољца [[Николај Рајевски (1839—1876)|Николаја Николајевича Рајевског]] који је у [[Лав Толстој|Толстојевом]] роману [[Ана Карењина]] представљен као Вронски, овде налази. Вронски тј. Рајевски је по погибији првобитно био сахрањен у порти манастира да би касније био пренет у породичну гробницу у Русији, али је његово срце остављено да и дандо данас почива у манастиру.