Немири на Косову 1981. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{Authority control}}
назив покрајине у то вријеме је САП Косово, тек је 1990. враћена Метохија у назив
Ред 1:
{{Инфокутија Војни сукоб
| битка = Немири у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово 1981.
| датум = [[11. март]] - [[3. април]] [[1981]].
| локација= [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косово]]{{-}}{{застава|СР Србија}}{{-}}{{застава|СФРЈ}}
| локација= [[Косово и Метохија]], [[СФРЈ]]
| узрок= [[Албанци|албански]] [[сепаратизам]]
| територија =
| резултат = немири угушени
| слика =
| величина_слике = 300п
| опис_слике = демонстрације у Приштини [[1981]].
| страна1=[[Датотека:NoМилиција coats of arms.svgСФРЈ|20п]]Југословенска [[Полиција|Милицијамилиција]]<br />[[Датотека:Logo_of_the_JNA.svg|20п]] [[Југословенска народна армија]]
| страна1=
| страна2={{зас слика|Flag of SFR Yugoslav Albanian Minority.svg|size=20п}} [[Албански национализам|Албански националисти]]
| страна1=[[Датотека:No coats of arms.svg|20п]] [[Полиција|Милиција]]<br />[[Датотека:Logo_of_the_JNA.svg|20п]] [[Југословенска народна армија]]
| страна2={{зас слика|Flag of SFR Yugoslav Albanian Minority.svg|size=20п}} [[Албански национализам|Албански националисти]]
| заповедник1=
| заповедник2=
| губици1= 4 убијена
| губици2= 7 убијених, 42004.200 ухапшених
}}
'''Немири у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово 1981. године''' године подразумевају низ масовних протеста, почев од марта [[1981]], на којима су косметскикосовски [[Албанци]] захтевали да [[КосовоСоцијалистичка иАутономна Покрајина Метохија|Косово]] постане седма република [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈСоцијалистичке Федеративне Републике Југославије]].
 
Немири су били последица сецесионистичке политике Албанаца, а за циљ су имале да Косово добије статус федералне једенице унутар Југославије, након чега би био отворен пут ка издвајању из Југославије с обзиром да су републике имале право на самосталност.{{sfn|Pavković|Radan|2011|pp=159}}
 
Против демонстраната су дејствовале војска и полиција, а у сукобима који су уследили је, према званичној верзији, погинуло 11 особа, док је ухапшено 42004.200 људи.
 
== Хронологија ==
[[11. март]]а увече, у [[Приштина|Приштини]], је дошло до протеста студената приштинског универзитета. Наиме, настао је лом у студентској мензи. Изгледало је да су протести социјалне природе, највише због узвикивања парола.{{sfn|Jović|2009|pp=184}} Међутим, милиција је у току ноћи интервенисала и разбила демонстрације. Сутрадан се састало покрајинско руководство и осудило протесте, а похапшен је и већи број лица. Сматрало се да је револт смирен. Међутим, због задржавања ухапшених особа у притвору, избиле су много снажније демонстрације.
 
[[11. март]]а увече, у [[Приштина|Приштини]], је дошло је до протеста студената приштинског[[Универзитет у Приштини|Приштинског универзитета]]. Наиме, настао је лом у студентској мензи. Изгледало је да су протести социјалне природе, највише због узвикивања парола.{{sfn|Jović|2009|pp=184}} Међутим, [[Милиција СФРЈ|милиција]] је у току ноћи интервенисала и разбила демонстрације. Сутрадан се састало покрајинско руководство и осудило протесте, а похапшенухапшен је и већи број лица. Сматрало се да је револт смирен. Међутим, због задржавања ухапшених особа у притвору, избиле су много снажније демонстрације.
[[16. март]]а подметнут је пожар у конаку манастира Пећке патријаршије.<ref>{{cite web|url= http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/stradanje_srba/atanasije_1deo_c.html#_Toc485531486 |title=[Projekat Rastko Gracanica-Pec&#93; Vladika Atanasije Jeftic: Stradanja Srba na Kosovu i Metohiji od 1941. do 1990. godine |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 17. 3. 2013.}}</ref> Иако је у конаку спавало 30 људи, није било жртава. Пожар је подметнут на три места у поткровљу на растојању од по 10 метара. Изгорели су цео конак са капелом, патријарховим одајама, сестринским собама, радионицама и магацин, као и велики број икона и књига. Ватрогасне службе из [[Пећи]] су саботирале гашење, доласком празних цистерни, тако да је пожар беснео до вечери, када је конак изгорео.
 
У конаку [[Манастир Пећка патријаршија|манастира Пећке патријаршије]] [[16. март]]а подметнут је пожар у конаку манастира Пећке патријаршије.<ref>{{cite web|url= http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/stradanje_srba/atanasije_1deo_c.html#_Toc485531486 |title=[Projekat Rastko Gracanica-Pec&#93; Vladika Atanasije Jeftic: Stradanja Srba na Kosovu i Metohiji od 1941. do 1990. godine |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 17. 3. 2013.}}</ref> Иако је у конаку спавало 30 људи, није било жртава. Пожар је подметнут на три места у поткровљу на растојању од по 10 метара. Изгорели су цео конак са капелом, патријарховим одајама, сестринским собама, радионицама и магацин, као и велики број икона и књига. Ватрогасне службе из [[Пећ (град)|Пећи]] су саботирале гашење, доласком празних цистерни, тако да је пожар беснео до вечери, када је конак изгорео.
[[26. март]]а, баш на дан када је [[Штафета младости]] стизала у Приштину, демонстранти су изашли на улице, носећи најпре политичке, а онда социјалне пароле.{{sfn|Jović|2009|pp=185}} Овога пута, снаге милиције су реаговале жестоко и брутално. Повређено је више од 30 особа. Покренут је још један низ хапшења. Али, [[30. март]]а, студенти три највећа приштинска факултета ступају у штрајк. Следећег дана, [[1. април]]а, протести су поново букнули, али са радикалнијим захтевима. Сада су се демонстрантима придружили и радници. Пошто полиција није успевала да заведе ред и мир, покрајински секретаријат за општенародну одбрану наредио је да војска изађе са тенковима, што је и учињено. Истовремено, полицијска појачања из [[Србија|Србије]] заустављена су на барикадама. Да би присилили повлачење тих снага, демонстранти су отели неколико десетина особа из оближњих кућа. Међутим, када је стигла додатна полицијска јединица, они су савладани, и таоци су ослобођени. На Космету је била причињена огромна материјална штета: полупан је већи број излога, аутомобила, кућа, школа итд. Председништво [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] заседали су у [[Београд]]у на ванредној седници. Проглашено је ванредно стање у Приштини и наређено повећање борбене готовости армије.
 
[[26. март]]а, баш наНа дан када је [[Дан младости|Штафета младости]] стизала у Приштину, [[26. март]]а, демонстранти су изашли на улице, носећи најпре политичке, а онда социјалне пароле.{{sfn|Jović|2009|pp=185}} Овога пута, снаге милиције су реаговале жестоко и брутално. Повређено је више од 30 особа. Покренут је још један низ хапшења. Али,Студенти три највећа приштинска факултета [[30. март]]а, студенти три највећа приштинска факултета ступају у штрајк. Следећег дана, [[1. април]]а, протести су поново букнули, али са радикалнијим захтевима. Сада су се демонстрантима придружили и радници. Пошто полиција није успевала да заведе ред и мир, покрајински секретаријат за општенародну одбрану наредио је да војскаармија изађе са тенковима, што је и учињено. Истовремено, полицијскамилицијска појачања из остатка [[Социјалистичка Република Србија|Србије]] заустављена су на барикадама. Да би присилили повлачење тих снага, демонстранти су отели неколико десетина особа из оближњих кућа. Међутим, када је стигла додатна полицијскамилицијска јединица, они су савладани, иа таоци су ослобођени. На КосметуКосову је била причињена огромна материјална штета: полупан је већи број излога, аутомобила, кућа, школа итд. Председништво [[СоцијалистичкаПредседништво Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] заседали су у [[Београд]]у на ванредној седници. Проглашено је ванредно стање у Приштини и наређено повећање борбене готовости армије.
И поред тога, нове демонстрације су избиле [[3. април]]а у [[Вучитрн]]у, [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] и [[Урошевац|Урошевцу]]. Тада су полицијске снаге, са пуном подршком савезног, републичког, и покрајинског руководства, успеле да угуше сукобе.
 
И поредПоред тога, нове демонстрације су избиле [[3. април]]а у [[Вучитрн]]у, [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] и [[Урошевац|Урошевцу]]. Тада су полицијскемилицијске снаге, са пуном подршком савезног, републичког, и покрајинског руководства, успеле да угуше сукобе.
 
== Слогани ==
 
Слогани на демонстрацијама су били: „[[Трепча]] ради, Београд се гради“гради”, „Слобода, равноправност, демократија“демократија”, „Косово Косоварима“, „Хоћемо уједињене албанске земље“земље”, „Косово Република“<ref>{{cite web|url=http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199603/60315-001-pubs-pri.htm |title=1996/03/15 01:13 15. GODINA OD ALBANSKIH DEMONSTRACIJA |publisher=Aimpress.ch |date= |accessdate = 17. 3. 2013.}}</ref>, „Албанци смо, а не Југословени“Југословени”, „Уједињење са Албанијом“Албанијом”, „Живео марксизам, лењинизам доле ревизионизам“ревизионизам”.<ref>{{cite web|url=http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0354-3293/2006/0354-32930636219S.pdf |title=Милојица Шутовић: Косовизација Србије и Југославије|publisher=Scindeks-clanci.nb.rs |date= |accessdate = 17. 3. 2013.|pages=222}}</ref>
 
== Реакције ==
ВластиЈугословенске увласти Југославијису одбијале су да демонстрације окарактеришу као [[сепаратизам]], већ су их дефинисали као контрареволуција. Након демонстрација дошло је до осетног пада инвестиција на Косову и Метохији.{{sfn|Ljepojević|2008|pp=69}}
 
На Осмом8. конгресу [[Комунистичка партија Албаније|Партије рада Албаније]], који је одржан од [[1. новембар|1.]] до [[8. новембар|8. новембра]] [[1981]]. године, Албанскоалбанско руководство је пружило јаку подршку борби Албанаца на [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косову]] и заузело веома оштар став у осуди југословенске политике према албанској мањини у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославији]]СФРЈ.
 
== Види још ==
Линија 47 ⟶ 48:
 
== Референце ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
{{почетак референци|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ljepojević|first=Siniša|title=Kosovo Murky Reality|url=http://books.google.com/books?id=-9tTDEn-fkIC&pg=PA69|year=2008|publisher=AuthorHouse|isbn=978-1-4670-2278-1|pages=69–}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Pavković|first1=Aleksandar|last2=Radan|first2=Peter|title=The Ashgate Research Companion to Secession|url=http://books.google.com/books?id=AiR8hyE8jXMC&pg=PA174|year=2011|publisher=Ashgate Publishing, Ltd.|isbn=978-0-7546-7702-4|pages=174–}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Jović|first= Dejan|authorlink= |coauthors= |title= Yugoslavia: A State That Withered Away|year=2009|url=http://books.google.rs/books?id=Po03enYpbqsC&pg|publisher= |location= |id=}}
{{крај референци}}
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Сукоби на територији СФРЈ}}
* [{{cite web|title=Branko Mamula: “Slucaj Jugoslavija” (2)|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/489/11.html|website=www.vreme.com|date=20. Branko5. Mamula: “Slučaj Jugoslavija”]2000}}
{{Authority control}}