Богдан Котлица — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{Херој М
| дидаскалија=БОГДАН КОТЛИЦА
| слика =
| опис_слике=
| место_смрти =[[Стабна]], код [[Плужине|Плужина]]
| држава_смрти ={{зас|Црна Гора|1941}} [[Независна Држава Црна Гора|НД Црна Гора]]
| професија=
|КПЈ=[[1936]].
| рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
| народни херој=[[13. јул]] [[1953]].
}}
'''Богдан Котлица''' ([[Тимар]], код [[Шавник]]а, [[мај]] [[1909]] — [[Стабна]], код [[Плужине|Плужина]], [[16. новембар]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Рођен је маја [[1907]]. године у селу [[Тимар]]у, код [[Шавник]]а. Име је добио по свом претку попу Богдану, оцу чувеног ускока и харамбаше [[Мијат Котлица|Мијата Котлице]]. Потицао је веома сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у селу [[Боан]]у, удаљеном 12 километараkm од његове куће. Гимназију је почео да учи у [[Колашин]]у, али пошто га породица није могла школовати, његова мајка Јелица је прешла у Колашин и запослила се као чистачица у болници.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=407}}
 
Током школовања Богдан је дошао у сукоб с професором веронауке, па је због тога школовање морао да настави у [[Пљевља|Пљевљима]], где је [[1929]]. године матурирао. Након тога је уписао [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у. Током студија се прикључио [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|револуционарном студентском покрету]] и учествовао је у његовим акцијама на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Био је један од организатора Друштва црногорских студената, које је окупљало све револуционарне студенте из Црне Горе, а учествовао је у организовању студентске задруге „Самопомоћ” и др.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=407}}
Послије [[Окупациона подела Југославије|окупације Југославије]], [[1941]]. године, по партијском задатку отишао је у родни крај, где је шавничком срезу радио на организовању устанка. Када је избио [[Тринаестојулски устанак]], био је члан устаничког руководства на терену Шавника и активно је учествовао у првим борбама на уништавању карабињерских и жандармеријских станица и у борбама за ослобођење Шавника и Жабљака. После првог ослобођења среза и формирања војних јединица по свим општинама, био је изабран за [[Политички комесар|политичког комесара]] Ускочког батаљона.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=408}}
 
Након окупаторске офанзиве и заузимања целог шавничког среза, радио је на обједињавању партијских организација на терену. На Другој среској конференцији КПЈ за Шавник, [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] године, био је изабран за организационог секретара. Након тога је био на челу Ускочко-дробњачког батаљона, с којим је учествовао у [[Пљеваљска битка|нападу на Пљевља]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#1. децембар|1. децембра 1941.]] године, када је био рањен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=408}}
 
Након оздрављења, фебруара 1942. био је изабран за секретара Среског народноослободилачког одбора за дурмиторски срез, где је радио на организовању и учвршћењу месних народнослободилачких одбора. Након повлачења главнине партизанских јединица за Босну, у пролеће 1942. године, остао је, по партијском задатку, с осталим члановима Среског комитета у шавничком срезу. Био је то најтежи периоду илегалног деловања за партијске раднике и партизанске борце. Упркос свих потера, већ крајем јуна они су формирали прве базе и упоришта у већини села на [[Дурмитор]]у.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=408}}
 
На [[Црно језеро (Дурмитор)|језерима]] се окупила најјача партизанска група, на челу са два партијска секретара — [[Јован Ћоровић|Јованом Ћоровићем]] и Богданом Котлицом. Како би сузбили партизанску активност на овом терену, [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] су у јесен [[1942]]. године, када је пао први снег, организовали потеру за партизанима. Њихов даљи опстанак у оваквој ситуацији је био немогућ, па су одлучили да напусте Дурмитор и предузму покрет ка [[Босна|Босни]]. На том путу, [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.#16. новембар|16. новембра 1942.]] године, код Стабанског језера, у близини села [[Стабна]], код [[Шавник]]а партизанска група је упала у четничку заседу. Богдан се заједно са [[Јован Ћоровић|Јованом Ћоровићем]], народним херојем, борио до последњег метка. Када им је понестало муниције последњом бомбом су извршили самоубиство, како не би живи пали четницима у руке.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=408}}
 
Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[13. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=408}}
1.572.075

измена