Википедија

Краљевина Јерусалим — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Поправљене везе: Конрад III → Конрад III од Немачке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м standardizacija
Ред 110:
Балдуинову улогу преузима [[Еустазије I Гранијер|Еустазије Гранијер]] који се показао добрим војсковођом. Одбио је све Белекове и египатске нападе на Антиохију и у [[Венецијански крсташки рат|Венецијанском крсташком походу]] освојио Тир на чију цитаделу је забоо заставу заробљеног краља Балдуина. Балдуин из заробљеништва излази 1124. године.
 
Две године касније у Свету Земљуземљу долази син Боемунда Тарентског, Боемунд II не би ли преузео кнежевину Антиохију. Балдуин га је одмах оженио својом ћерком Алисом. Тада је већ имао око 60 година од којих је скоро све провео у константном рату. Није имао синова, само четири ћерке: [[Мелисенда Јерусалимска|Мелисанду]], [[Алиса Антиохијска|Алису]], [[Ходијерна од Триполија|Ходиерну]] и [[Жовета|Жовету]]. Како није имао наследника, наследила би га најстарија кћер, односно њен муж. Због тога није Мелисанду понудио Боемунду већ га је оженио Алисом. За Мелисанду је, по саветовању са француским краљем [[Луј VI Дебели|Лујем VI]], одабрао француског племића [[Фулк I Јерусалимски|Фулка Анжујског]]. Венчање је обављено 2. јуна 1129. године. Балдуин умире августа 1131. године.
 
== Фулк и Мелисенда ==
Ред 202:
Примирјем између Египта и крсташа из 1183. године (на 10 година) били су обухваћени градови: Акра, Сидон и Атлит. [[Гроф Триполија]], [[Боемунд VI од Антиохије|Боемунд VI]], га није потписао рачунајући још увек на помоћ свог монголског савезника Хулагуа. Калаван је одлучио да то искористи и освоји Триполи. Град се није дуго бранио. [[Пад грофовије Триполи|Освојен је]] 27. априла 1289. године, а освајање је праћено великим масакром.
 
У Светој Земљиземљи је тада од хришћанских градова остала једино [[Ако (град)|Акра]]. Султан није желео да прекрши примирје које је постојало. Међутим, у јесен 1290. године у Акри се окупила мања група крсташа пристиглих из Италије. Поводом тога је приређен банкет. Он се претворио у крвопролиће. Пијани крсташи су улицама Акре побијали свакога кога су срели, а ко је носио браду. Страдало је мноштво муслимана, али и хришћана. Калаван покреће војску ради одмазде 4. новембра. Међутим, током похода умире, па се муслимани враћају. Непосредно пред смрт, Калаван је заклео свога сина Ашрафа да освоји Акру.
 
Марта 1291. године Акра је опседнута. У муслиманској армији је било 70.000 коњаника и око 150.000 пешака. Акра је бројала око 40.000 становника од којих 700 коњаника и 800 пешака. Били су присутни и сви витешки монашки редови: Темплари, Хоспиталци, Тевтонци, одред Светог Лазара... Током маја 1291. године завршено је опкољавање града. Град је бомбардован са 92 катапулта. Завршни јуриш извршен је 18. маја. Крсташи су једно време одбијали нападе. Најжешће су се бранили Темплари и Хоспиталци. Међутим, знатно бројнија муслиманска војска успела је да пробије одбрану.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Краљевина_Јерусалим”