Јаков Обреновић — разлика између измена

'''Јаков Обреновић''' ([[Брусница (Горњи Милановац)|Брусница]] код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], 1767—1817) био је рођени брат [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]].

Родослов [[Обреновићи|Обреновића]] почиње са [[Обрен Мартиновић|Обреном Мартиновићем]] (?-1777—1777) и [[Вишња Урошевић|Вишњом]] (?-1817—1817) (рођ. Урошевић или Гојковић), који су склопили брак 1765. године и имали синове Јакова и Милана и ћерку Стану. Обрен је био из Бруснице, а Вишња из Доње Трепче.

Још као мали дечак, Јаков са својим братом и сестром остаје без оца, а мајка му се између 1779. и 1781. године преудаје за Теодора Михајловића из Горње Добриње, са којим у браку добија родоначелника Краљевске Династије Обреновић [[кнез Милош|кнеза Милоша]] (1783-18601783—1860), Јована (1786-18501786—1850) и Јеврема (1790-18561790—1856) прадеду последњег потомка Краљевске лозе – блаженопочившег [[Краљ Александар Обреновић|Краља Александра Обреновића]]. За то време на своме заједничком имању у Брусници остају Јаков и [[Милан Обреновић|Милан]] и старање о њима преузима њихов стриц [[Иван Мартиновић]]. Ни други Вишњин брак није био дугог века па тако она остаје без мужа, јер Теодор умире 1802. године. Годину дана по његовој смрти Јаков одлази у Горњу Добрињу и са собом доводи у Брусницу мајку са своја три полубрата.

Господар Јаков Обреновић у браку са Ђурђијом (?-1847—1847) добија синове: [[Самуил|Самуила]], Петра и Ђорђа (Ђоку), као и кћери Мирјану, Дмитру и Ружу. <ref name="Потомци Господар Јакова">{{cite web|last1=Јаковљевић|first1=Предраг|title=Потомци Господар Јакова|url=https://jakovljevici.wordpress.com/2010/01/27/%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%86%D0%B8-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0/|accessdate=29. 10. 2017}}</ref>

{{извориreflist}}