Стварност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ |
. |
||
Ред 1:
'''Стварност''', '''реалност''' или '''збиља''' је појам који означава оно што стварно (односно збиљски) постоји..<ref>{{Cite web|url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/reality|title=reality {{!}} Definition of reality in English by Oxford Dictionaries|website=Oxford Dictionaries {{!}} English|access-date=2017-10-28}}</ref> Стварност се различито тумачи у [[наука|науци]], [[филозофија|философији]], [[теологија|теологији]] и сл. [[Физика]] обично говори о стварности као целокупности [[појава]]. Филозофија и [[психологија]] радије говоре о спољној, физичкој стварности, и о унутрашњој, психичкој или менталној стварности (представе, мисли, сећања, снови), као и о друштвено-политичкој и културној стварности, која почива на интеракцији ова два вида стварности. Теологија и [[онтологија]] говоре о [[биће|бићу]], као јединој стварности која јесте.
[[Филозоф]]и, [[математичар]]и, и други антички и модерни мислиоци, као што су [[Аристотел]], [[Платон]], [[Готлоб Фреге|Фреге]], [[Лудвиг Витгенштајн|Витгенштајн]], и [[Бертранд Расел|Расел]], су правили разлику између [[Мисао|мисли]] које кореспондирају реалности, кохерентних апстракција (мисли о стварима које се могу замислити, али нису стварне), и оних које не могу да буду чак ни [[Разум|рационално]] замишљене. У контрасту с тим, ''[[постојање]]'' се често ограничава само на оно што [[природа|физички постоји]].
Реалност се често ставља у контраст са оним што је имагинарно, [[Илузија|илузорно]], [[Делузија|делузионо]], (само) на [[ум]]у, [[сан|сновима]], оним што је [[лаж]]но, што је [[фикција|фикционо]], или што је [[апстракција|апстрактно]]. У исто време, то што је апстрактно игра улогу у свакодневном животу и у [[Академија|акадамским]] истраживањима. На пример, [[узрочност]], [[врлина]], [[живот]], и [[дистрибутивна правда]] су апстрактни концепти које је тешко дефинисати, али се они веома ретко поистовећују са чистим делузијама. Постојање и реалност апстракција су спорни: једна екстремна позиција их сматра пуким речима; друга позиција их сматра вишим видом истина од мање апстрактних концепата. Ово неслагање је основа филозофског [[Проблем универзалија|проблема универзалија]].
[[Истина]] се односи на оно што је реално, док [[лажност]] обухвата оно што није. [[Фикција|Фикције]] се сматрају нереалним.
== Сродни концепти ==
{{See also|Истина|Чињеница}}
=== Светска гледишта и теорије ===
{{Further|Поглед на свет}}
У честој колоквијалној употреби ''стварност'' означава „перцепције, уверења и ставове према стварности”, као што је „Моја стварност није ваша стварност”. Ово се често користи само као [[колоквијализам]] који указује на то да се стране у разговору слажу, или да би требале да се сложе, а не да цепидлаче око дубоко различитих концепција онога што је стварно. На пример, у религијској дискусији између пријатеља, може се рећи (шаљиво), „Ви се можда се не слажете, али у мојој реалности сви иду у рај”.
Реалност се може дефинисати на начин који је повезује са светским гледиштима или њиховим делом (концептуални оквири): Реалност је тоталност свих ствари, структура (стварних и концептуалних) и феномена, било видљивих или не. То је оно што светско гледиште (било да се заснива на индивидуалном или заједничком људском искуству) ултимативно покушава да опише или мапира.
Поједине идеје из физике, филозофије, социологије, [[Књижевна критика|књижевног критицизма]], и других поља обликују различите теорије реалности. Једно такво веровање је да једноставно и дословно не постоји реалност изван перцепција или веровања свако од нас има о реалности. Такви ставови су сумирани у популарној изјави: „перцепција је стварност” или „живот је како ви спознате стварност” или „стварност је оно што можете да остварите” ([[Роберт Антон Вилсон]]), и они указују на [[антиреализам]] – то јест, став да нема објективне реалности, било да се то експлицитно признаје или не.
Многи концепти науке и филозофије су често [[култура|културолошки]] и [[социологија|друштвено]] дефинисани. Ову идеју је разрадио [[Томас Кун]] у својој књизи ''[[The Structure of Scientific Revolutions|Структура научних револуција]]'' (1962). ''[[The Social Construction of Reality|Друштвена конструкција реалности]]'', књига о [[Социологија знања|социологији знања]] коју су написали [[Питер Л. Бергер]] и [[Thomas Luckmann|Томас Лакман]], је објављена 1966. године. Она објашњава како се знање стиче и користи за спознају реалности. Међу свим реалностима, реалност свакодневног живота је најважнија пошто наша свесност условљава да морамо бити потпуно у току и обраћати пажњу на искуства из свакодневног живота.
== Стварност у филозофији ==
Линија 20 ⟶ 38:
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{refbegin}}
*{{cite book|last1=Berger|first1=Peter L.|last2=Luckmann|first2=Thomas|title=The Social Construction of Reality: A Treatise in the Sociology of Knowledge|date=1966|publisher=Anchor Books|location=New York|pages=21–22|accessdate=25 September 2016}}
*{{cite book|first=S. A.|last=Jain|title=Reality|date=1992|publisher=Jwalamalini Trust|url=https://books.google.co.in/books?id=uRIaAAAAMAAJ|archive-url=https://archive.org/details/Reality_JMT|archive-date=2015|quote=Not in Copyright}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Sister project links|Reality}}
* {{cite SEP |url-id=realism |title=David Lewis |last=Miller |first=Alexander}}
* -{[http://www.ditext.com/broad/reality.html C.D. Broad on Reality]}-
* -{[https://www.youtube.com/watch?v=BWyTxCsIXE4 Video: Animated version of the above with Dr Quantum - Flatland]}-
* -{[http://phenomenologyonline.com/ Phenomenology Online: Materials discussing and exemplifying phenomenological research]}-
* -{[http://consc.net/papers/matrix.html The Matrix as Metaphysics by David Chalmers]}-
{{филозофија}}
| |||