Ковачица — разлика између измена

 

Неколико година (негде између 1835-1845) у команди граничарске компаније Ковачица, службује до пензије знаменити Србин, свестрани културни радник, лајтант управитељства [[Александар Андрић]] (1816-1876).<ref>"Пештанско-будимскиј скоротеча", Будим 11. март 1843.</ref> Поручник Андрић се интензивно бавио књижевним радом и превођењем са немачког на српски. Писао је приповетке, које су изашле и посебно, као књига "Приповетке" у Будиму 1845. године. У Сегедину је исте 1845. године штампао и практичну књигу о узгоју свилених буба - производњи свиленог конца. Објавио је и штампао у својој штампарији у Београду 1861-1862. године две књиге својих и преведених туђих приповедака, под насловом: "Целокупна дела Александра Андрића".<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1862. године</ref> Писао је песме и краће литерарне и историографске написе у туђим и својим листовима. Писао је дописе из Границе и прилоге у новинама: "Сербскиј народни лист" Пешта (1840-1845), "Пештанско-будимскиј скоротеча" Пешта (1841-1844), "Сербскиј летопис" Пешта (1842), "Нови сербски летопис" Пешта (1841). Издавао је и уређивао свој политички лист "Световид" између 1852-1870. године, који се сели од Темишвара, преко Беча у Београд. У оквиру тог листа излазила су два књижевна подлиска: "Зимзелен" (1847-1862) и "Светозор" (1854). Пред смрт бави се у Букурешту, где покреће "Восток" - српско-бугарски лист 1874. године. Као ангажовани и заслужни Србин, биран је 1848. године у Главни одбор Српског покрета, у Карловцима. Постао је 1861. године члан Матице српске у Новом Саду, и био кратко време у њеном Књижевном одељењу. Док је живео у Београду, изабран је за почасног члана Српског ученог друштва у Београду. Бавио се новинарством, а по пензионисању био издавач својих новина и календара, те држао дуго штампарију где су се штампали многи српски наслови.<ref>"Световид", Беч 1857.</ref> Издавао је своје календаре "Бршљан" (1861) и Немачко-српски календар за 1864. годину - на немачком језику у Београду.

 

У парку код данашње зграде Гимназије, 1924. године откривен је споменик новосадском адвокату [[Светозар Милетић|Светозару Милетићу]], председнику Српске народне странке, и вођи Срба у Угарској.<ref>дневни лист "Политика", Београд 1924.</ref> Милетић је био и велики поборник јединства свих Словена и осведочени пријатељ Словака, од времена када се школовао на универзитету у [[Пожун|Пожуну]] (данашњој Братислави). Становници Ковачице окупљени у друштву "Покрок" - читаоници, исказали су свој пијетет на делу, у поводу тада државног празника Видовдана.