Парнопрсти копитари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Козметичка измена |
||
Ред 3:
| fossil_range = доњи [[Еоцен]] — данас
| image = Giraffe Ithala KZN South Africa Luca Galuzzi 2004.JPG
| image_caption = Жирафе<br /> (''-{Giraffa camelopardalis}-'')
| image_width = 220п
| regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}-
Ред 11:
| superordo = -{[[Laurasiatheria]]}-
| ordo = '''-{Artiodactyla}-'''
| ordo_authority =
| subdivision_ranks = породице
| subdivision =
видети у тексту
}}
'''Папкари''' ({{јез-лат|Artiodactyla}}) су велики ред [[сисари|сисара]] [[унгулатни сисари|унгулата]] који имају паран број [[прст]]ију на ногама („папци"), као и карактеристичну грађу [[кост]]ију [[скочни зглоб|скочног зглоба]]<ref name=MamEv>{{Cite book |
== Филогенија и систематика папкара ==
Ред 22:
Слично већини сисарских редова, папкари се на [[Еволуција (биологија)|еволуционој]] сцени појављују током доњег (раног) [[Еоцен]]а, пре око 24 милиона година. Најранији представници су били ситни и кратконоги, а хранили су се [[биљке|биљном]] [[храна|храном]]. До краја Еоцена већ су се одвојиле три групе, које и данас живе — -{[[Suina]]}- (свиње), -{[[Tylopoda]]}- (камиле и [[лама (животиња)|ламе]]) и -{[[Preživari|Ruminantia]]}- (преживари). Паралелно са развојем ових група папкара, [[адаптивна радијација|адаптивну радијацију]] и енормно проширење [[ареал]]а (у [[миоцен]]у) доживела је и једна породица биљака — траве (-{[[Poaceae]]}-). Траве су услед карактеристичне грађе листа тешко сварљиве, и само код преживара је постојао сложен [[систем органа за варење|систем за варење]] који их је лако могао варити. Специфичан систем за варење омогућио је папкарима да преузму бројношћу и разноврсношћу доминацију међу копненим биљоједима. Познати миоценски [[род (биологија)|родови]] папкара су -{''[[Ampelomeryx]]'', ''[[Tauromeryx]]''}- и ''-{[[Triceromeryx]]}-''.
Схватање [[филогенија|филогенетских]] односа међу папкарима и односа папкара с осталим сисарским групама мењало се током година, услед нагомилавања нових информација (нови [[фосил]]ни налази, [[молекуларна систематика]]). Положај овог реда у оквиру групе унгулатних сисара је данас ван сумње, али се последњих година дискусије воде о томе да ли је ред папкара сестринска група реду [[китови|китова]] (у групи -{[[Cetartiodactyla]]}-), или су китови еволуирали од неке групе папкара<ref name="Cetartiodactyla">{{cite journal |last1=Boisserie |first1=Jean-Renaud |last2=Lihoreau |first2=F. |last3=Brunet |first3=M. |year=2005|title= The position of Hippopotamidae within Cetartiodactyla |journal= [[Proceedings of the National Academy of Sciences]] |volume= 102 |issue= 5 |url=http://www.pnas.org/cgi/content/full/102/5/1537|accessdate = 9. 6. 2007. |doi= 10.1073/pnas.0409518102 |pmid= 15677331|pages=1537-1541}}</ref><ref name="ScienceNews">{{Cite web | title = Scientists find missing link between the dolphin, whale and its closest relative, the hippo | date = 25. 1. 2005. | accessdate = 18. 6. 2007. | url = http://www.sciencenewsdaily.org/story-2806.html | work = Science News Daily}}</ref><ref name="DNA">{{Cite journal | url = http://mbe.oxfordjournals.org/cgi/content/abstract/14/5/537 | title = More DNA support for a Cetacea/Hippopotamidae clade: the blood-clotting protein gene gamma-fibrinogen | author = Gatesy, J. | journal =
Следећа класификациона схема дата је по ауторима -{McKenna & Bell}- ([[1997]])<ref>{{Cite book |
; ред -{Artiodactyla}- — папкари
Ред 74:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|editor=Wilson, D. E. |editor2=Reeder, D. M. |title=Mammal Species of the World |edition=3rd edition |publisher=Johns Hopkins University Press |isbn=978-0-8018-8221-0|pages=111-184}}
|