Ирски рат за независност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Мајкл Колинс, Ирска републиканска армија, УК, Велика Британија |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 22:
| губици2= 714 мртвих
}}
'''Ирски рат за независност''' ({{јез-енг|Irish War of Independence}}; {{јез-ирс|Cogadh na Saoirse}}), познат и као '''Англо-ирски рат''' је био оружани сукоб који се од 1919. до 1921. водио у [[Ирска|Ирској]] између ирских националиста окупљених у [[Оригинална ирска републиканска армија|Ирску републиканску армију]] (ИРА) на једној, и [[Уједињено Краљевство|британских]] војних, полицијских и паравојних формација те унионистичких милиција на другој страни.<ref>{{cite book|last1=Heatherly|first1=Christopher J.|title=Cogadh Na Saoirse: British Intelligence Operations During the Anglo-Irish War, 1916–1921|year=2012|publisher=BiblioBazaar|edition=reprint|url=https://books.google.ie/books?id=CoW9NAEACAAJ|accessdate=22 December 2014}}</ref> Узроци сукоба су били у вишедеценијском незадовољству већине [[Ирци|ирског]] ([[Католичанство|католичког]]) становништва британском владавином, односно [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|политичком унијом]] са претежно [[протестантизам|протестантском]] [[Велика Британија (острво)|Великом Британијом]], као и неуспјех покушаја британске владе да спор отклони пројектом ирске аутономије; томе је у великој мјери придонијело избијање [[први свјетски рат|првог свјетског рата]] чије су политичке и економске посљедице, али и крваво гушење [[Ускршњи устанак|Ускршњег устанка]] 1916. године додатно радикализовале бројне Ирце те их окренули према дотада маргиналној странци [[Шин Фејн]]. Њени представници су на британским парламентарним изборима 1918. године освојили 70 % свих мјеста у Ирској, те се потом окупили у [[Даблин]]у и 21. јануара 1919. донијели [[Декларација о независности Ирске|декларацију о независности ирске]], а што је датум који се традиционално узима као почетак сукоба. Његов ток је карактеризирало одсутство конвенционалних окршаја, с обзиром на то да је ИРА користила [[герила|герилску]] стратегију усмјерену на полицију и војне јединице у изолираним областима; британске власти су на то настојале одговорити кориштењем паравојних формација од којих су на зао глас дошли добровољци из Британије познати као ''Black and Tans''.<ref>{{cite book|last= Dinan|first= Brian|year=1987|title= Clare and its people|url= |location= Dublin|publisher= The Mercier Press|id=ISBN
== Референце ==
|