Абд ел Малик ибн Марван — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 32:
Успркос томе, Калифат је био довољно снажан да године 686. покрене велики поход на [[Северна Африка|Сјеверну Африку]] током кога су поражени [[Византијско царство|Бизантјци]] и [[Бербери]] и повраћена муслиманска [[Ифрикија]]. Походи у Африци су се наставили за целог времена Абд ел Маликове владавине, при чему је 695. заузета [[Картагина]], а до 705. цела северна обала Африке (са изузетком [[Сеута|Сеуте]]) стављена под арапско-муслиманску власт.
 
Године 692. је угушио устанак у [[ХеџасHidžaz|Хеџасу]]у, који је предводиоводио [[Абд ибн ел Зубајр]], при чему су његове трупе, које је водио [[Ел Хаџаџ ибн Јусуф]], опселе и заузеле [[Мека|Меку]]. Nešto kasnije je ugušen ustanak u današnjem [[Irak]]u, а Ел Хаџаџове трупе су одатле кренуле на данашњи [[Туркестан]] који је великим делом стављен под арапско-муслиманску контролу.
 
Абд ел Малик је последње године живота провео у релативном миру па је могао да се посветити унутрашњим реформама. Од њих је најважнија било увођење [[арапски|арапског]] као службеног језика у целом Калифату. Осим тога је увео нову поштанску службу, па је, у настојању да поправи оштећења [[Каба|Кабе]] у борбама, увео обичај да се прекрива [[свила|свилом]]. Najpoznatiji je, međutim, po tome što је да се у [[Jeruсалим]]у сагради [[Kupola na steni|Kupolu na steni]].