Википедија

Бразил — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м →‎Становништво: U+0010 (LF) карактер у референци
м →‎Становништво: исправка референци
Ред 163:
Највећа концентрација људи је у [[Југоисточни регион (Бразил)|Југоисточном]] (79,8 милиона становника) и у [[Североисточни регион (Бразил)|Североисточном региону]] (53,5 милиона становника), док у два највећа региона, [[Средњезападни регион (Бразил)|Средњезападном]] и [[Северни регион (Бразил)|Северном]], који заједно обухватају 64,12 % територије Бразила, живи 29,1 милион становника.<ref name=popis2 /> У Јужном региону живи 27 милиона становника.<ref name=popis2 />
 
Први попис становништва је обављен 1872. и он је евидентирао 9.930.478. становника.<ref>{{Cite web |url=http://www.ibge.gov.br/home/estatistica/populacao/censo2010/tabelas_pdf/Brasil_tab_1_4.pdf |title=População nos Censos Demográficos, segundo as Grandes Regiões e as Unidades da Federação - 1872/2010 |accessdate = 30. 1. 2014. |work=IBGE |publisher=IBGE}}</ref> Од 1880. до 1930. у Бразил се уселило четири милиона Европљана.<ref>"[http://www.migrationinformation.org/profiles/display.cfm?id=311 Shaping Brazil: The Role of International Migration]". Migration Policy Institute.</ref> Број становника се знатно увећао између 1940. и 1970, услед пада стопе смртности, иако је стопа рађања забележила благи пад. Током четрдесетих година 20. века годишњи раст броја становника био је 2,4 %, да би током наредне деценије порастао на три процента а током шездесетих година 20. века раст је био 2,9 % годишње, док је животни век порастао са 44 на 54 године<ref>José Alberto Magno de Carvalho, "[http://www.cedeplar.ufmg.br/pesquisas/td/TD%20227.pdf Crescimento populacional e estrutura demográfica no Brasil]" Belo Horizonte: UFMG/Cedeplar, 2004 (PDF file). стр. 5.</ref> а 2007. на 72,6 године.<ref>{{cite web|url= https://ww2.ibge.gov.br/english/ |title=Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística |publisher=IBGE |date=29 November 1999 |accessdate = 31. 1. 2014.}} </ref> Од шездесетих година 20. века стопа прираста становништва континуирано опада, са 3,04 % између 1950. и 1960. на 1,05 % 2008. године а очекује се да ће до 2050. она постати негативна и да ће износити 0,29 %, чиме ће бити заокружена [[демографска транзиција]].<ref>Magno de Carvalho, "[http://www.cedeplar.ufmg.br/pesquisas/td/TD%20227.pdf Crescimento populacional e estrutura demográfica no Brasil]". стр. 7–8.</ref>▼
Први попис становништва је обављен 1872. и он је евидентирао 9.930.478. становника.<ref>{{Cite web |url=http://www.ibge.gov.br/home/estatistica/populacao/censo2010/tabelas_pdf/Brasil_tab_1_4.pdf |title=População nos Censos Demográficos,
▲segundo as Grandes Regiões e as Unidades da Federação - 1872/2010 |accessdate = 30. 1. 2014. |work=IBGE |publisher=IBGE}}</ref> Од 1880. до 1930. у Бразил се уселило четири милиона Европљана.<ref>"[http://www.migrationinformation.org/profiles/display.cfm?id=311 Shaping Brazil: The Role of International Migration]". Migration Policy Institute.</ref> Број становника се знатно увећао између 1940. и 1970, услед пада стопе смртности, иако је стопа рађања забележила благи пад. Током четрдесетих година 20. века годишњи раст броја становника био је 2,4 %, да би током наредне деценије порастао на три процента а током шездесетих година 20. века раст је био 2,9 % годишње, док је животни век порастао са 44 на 54 године<ref>José Alberto Magno de Carvalho, "[http://www.cedeplar.ufmg.br/pesquisas/td/TD%20227.pdf Crescimento populacional e estrutura demográfica no Brasil]" Belo Horizonte: UFMG/Cedeplar, 2004 (PDF file). стр. 5.</ref> а 2007. на 72,6 године.<ref>{{cite web|url= https://ww2.ibge.gov.br/english/ |title=Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística |publisher=IBGE |date=29 November 1999 |accessdate = 31. 1. 2014.}} </ref> Од шездесетих година 20. века стопа прираста становништва континуирано опада, са 3,04 % између 1950. и 1960. на 1,05 % 2008. године а очекује се да ће до 2050. она постати негативна и да ће износити 0,29 %, чиме ће бити заокружена [[демографска транзиција]].<ref>Magno de Carvalho, "[http://www.cedeplar.ufmg.br/pesquisas/td/TD%20227.pdf Crescimento populacional e estrutura demográfica no Brasil]". стр. 7–8.</ref>
 
Стопа неписмености је 2008. износила 11,48 %<ref>PNAD 2008, IBGE. "[http://www.sidra.ibge.gov.br/bda/tabela/protabl.asp?c=271&i=P&sec59=93024&sec59=1023&sec59=1024&nome=on&notarodape=on&tab=271&unit=0&pov=3&opc1=1&poc2=1&orc59=5&OpcTipoNivt=1&opn1=2&nivt=0&poc1=1&sec58=0&orp=7&qtu3=27&opv=1&sec1=0&opc2=1&pop=1&opn2=0&orv=2&orc2=4&opc58=1&qtu2=5&sev=121&sev=1000121&sec2=0&poc59=2&opp=1&opn3=0&orc1=3&poc58=1&qtu1=1&cabec=on&opc59=1&ascendente=on&sep=43345&orn=1&qtu7=9&orc58=6&opn7=0&decm=99&pon=1&OpcCara=44&proc=1 Pessoas de 5 anos ou mais de idade por situação, sexo, alfabetização e grupos de idade e grupos de idade]."</ref> док је међу младима (од 15 до 19 година) била 1,74 %. Највећа је у Североисточном региону (20,3 %), који има велики проценат сиромашног сеоског становништва.<ref>PNAD 2008, IBGE. "[http://www.sidra.ibge.gov.br/bda/tabela/protabl.asp?c=271&i=P&sec59=93024&sec59=1023&sec59=1024&nome=on&notarodape=on&tab=271&unit=0&pov=3&opc1=1&poc2=1&orc59=5&OpcTipoNivt=1&opn1=2&nivt=0&poc1=1&sec58=0&orp=7&qtu3=27&opv=1&sec1=0&opc2=1&pop=1&opn2=2&orv=2&orc2=4&opc58=1&qtu2=5&sev=121&sev=1000121&sec2=0&poc59=3&opp=1&opn3=0&orc1=3&poc58=1&qtu1=1&cabec=on&opc59=1&ascendente=on&sep=43345&orn=1&qtu7=9&orc58=6&opn7=0&decm=99&pon=2&OpcCara=44&proc=1 Pessoas de 5 anos ou mais de idade por situação, sexo, alfabetização e grupos de idade]"</ref> Неписменост је већа међу сеоским становништвом и износи 24,18 % у 2008. години, док је код градског становништва мања и износи 9,08 %.<ref>PNAD 2008, IBGE. "[http://www.sidra.ibge.gov.br/bda/tabela/protabl.asp?c=2858&i=P&sec59=0&sec59=1023&sec59=1024&sec59=3318&nome=on&notarodape=on&tab=2858&unit=0&pov=1&opc1=1&poc2=1&orc59=5&OpcTipoNivt=1&opn1=2&nivt=0&poc1=2&orp=6&qtu3=27&opv=1&sec1=0&sec1=1&sec1=2&opc2=1&pop=1&opn2=0&orv=2&orc2=4&qtu2=5&sev=121&sec2=0&poc59=3&opp=1&opn3=0&orc1=3&qtu1=1&cabec=on&opc59=1&ascendente=on&sep=43435&orn=1&qtu7=9&pon=1&OpcCara=44&proc=1&opn7=0&decm=99 Pessoas de 5 anos ou mais de idade por situação, sexo e alfabetização]."</ref>
Линија 216 ⟶ 215:
Доминантна религија у Бразилу је католичанство, са примесама верских традиција и обичаја афричких робова и домородачких народа.<ref name="BoyleSheen2013">{{harvnb|Boyle|Sheen|2013|p=211}}</ref> Мешање верâ током португалске колонизације довело је до настанка разних видова синкретистичких обреда међу бразилским католицима, карактеристичних по традиционалним португалским светковинама.<ref name="georgetown1">{{cite web |url=http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/countries/brazil |title=Brazil |work=|publisher=Berkley Center for Religion, Peace, and World Affairs |date=|accessdate = 7. 12. 2011.}}</ref> Верски плурализам се повећао током 20. века,<ref name="Morris2006a">{{harvnb|Morris|2006|p=223}}</ref> а протестантска заједница се знатно увећала, па данас чини око 22 % становништва.<ref name="JeynesRobinson2012">{{harvnb|Jeynes|Robinson|2012|p=405}}</ref> Највеће протестантске деноминације су пентекостална, евангелистичка, баптистичка, мормонска, лутеранска и реформаторске цркве.
 
Бразил је земља са највише католика на свету.<ref name="USDS">{{cite conference |title=Brazil |booktitle=International Religious Freedom Report |publisher=U.S. Department of State |date=8 November 2005 |url=http://www.state.gov/j/drl/rls/irf/2005/51629.htm |accessdate = 8. 6. 2008.}}</ref> Према попису из 2010. католици су чинили 64,6% становништва, протестанти 22,2%, спиритисти 2%, следбеници осталих религија 3,2%, атеисти и агностици 8%.<ref>{{Cite web |url=ftphttps://censo2010.ibge.gov.br/Censosapps/Censo_Demografico_2010atlas/Caracteristicas_Gerais_Religiao_Deficienciapdf/tab1_4Pag_203_Religi%C3%A3o_Evang_miss%C3%A3o_Evang_pentecostal_Evang_nao%20determinada_Diversidade%20cultural.pdf |title=População residente, por situação do domicílio e sexo, segundo os grupos de religião - Brasil - 2010 |accessdate = 2. 2. 2014. |work=IBGE |publisher=IBGE |date = 2. 2. 2014.}}</ref>
segundo os grupos de religião - Brasil - 2010 |accessdate = 2. 2. 2014. |work=IBGE |publisher=IBGE |date = 2. 2. 2014.}}</ref>
 
Током последњих десет година дошло је до смањења броја католика и значајног повећања припадника протестантских деноминација, првенствено пентекосталне и евангелистичке цркве.<ref name="georgetown2">{{cite web |url=http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/countries/brazil |title=Brazil |work=|publisher=Berkley Center for Religion, Peace, and World Affairs |date=|accessdate = 2. 2. 2014.}} Погледати есеј "The Growth of Religious Pluralism"</ref> Такође, у Бразилу је и велики број нерелигиозних људи, највише у градовима [[Боа Виста]], [[Салвадор (Бразил)|Салвадор]], и [[Порто Вељо]]. Процентуално, највише католика живи градовима [[Терезина]], [[Форталеза]], и [[Флоријанополис]].<ref name="FGV no G1">{{cite web|author=Do G1, em São Paulo |url=http://g1.globo.com/brasil/noticia/2011/08/pais-tem-menor-nivel-de-adeptos-do-catolicismo-desde-1872-diz-estudo.html |title=G1 – País tem menor nível de adeptos do catolicismo desde 1872, diz estudo – notícias em Brasil |publisher=G1.globo.com |date = 23. 8. 2011. |accessdate = 2. 2. 2014.}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бразил”