Пљоснати црви — разлика између измена

Додат садржај
(+)
(Додат садржај)
-{[[Трепљасти црви|Turbellaria]]}-
}}
'''Пљоснати црви (Plathelmynthes)''' су најпримитивније вишећелијске [[животиње]] које имају [[билатерална симетрија|билатералну симетрију]].
 
За разлику од [[Сунђери|сунђера]] и [[Дупљари|дупљара]], који углавном воде сесилан начин живота, ове животиње се активно крећу што доводи до развоја билатералне симетрије, снажнијег развића мишића, нервног система и чула. [[Нервни систем]] и чула се посебно концентришу на предњем делу тела, којим се ове [[животиње]] крећу напред, што доводи до појаве [[цефализација|цефализације]] - образовање главеног региона. Цефализација се огледа у концентрацији чулних органа и нерава у предњем делу тела. Немају телесну дупљу већ је простор између епидермиса и црева испуњен везивним ткивом [[паренхимска ткива|паренхимом]] (мезенхимом). [[Телесна дупља]] је простор између телесног зида и унутрашњих органа или црева.
 
Тело им је спљоштено у леђно-трбушном (дорзо-вентралном) правцу. Тело је такође и цефализовано, што значи да се уочава главени и репни регион. Поред слободноживећих, овај тип обухвата и [[паразит]]ске врсте. Живе у води и на влажним местима.
 
== Грађа ==
[[Систем органа за варење|Цревни систем]] се састоји од предњег и средњег црева које се слепо завршава у паренхиму. [[Усни отвор]] је, дакле, једини отвор цревног тракта. Пошто немају [[крвни систем]], онда и код њих, као и код дупљара, црево има и улогу у транспорту сварене хране по целом телу.
* '''[[Кожни систем]]'''
Кожни систем има заштитну улогу, али утиче и на облик и чврстину тела. Чини га једнослојан епидермис (покожица) која је сачињена од епителијалних, жлезданих, чулних и неких специјализованих ћелија. Испод епидермиса налази се мишићни слој који садржи три врсте мишића и то косе, кружне и уздужне мишиће.
* '''[[Цревни систем]]'''
По први пут у еволуцији црево је диференцирано, почиње усним отвором а завршава се у цревној дупљи. Немају задње црево и анални отвор, али изузетак су [[немертине]] које имају и задње црево и анални отвор. Желудачни део налази се као проширење у средњем делу дупље.
 
Варење хране одвија се делимично унутарћелијски и делимично ванћелијски. Код неких врста задњи део се грана у више грана које се слепо завршавају у параенхиму. Варење почиње у цревној дупљи (захваљујући специјализованим ћелијама које луче секрет), а наставља се у ћелијама епидермиса. Несварене материје и остатке избацују кроз усни отвор.
[[Екскреторни систем]] се састоји од [[протонефридије|протонефридија]]. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу.
* '''[[Нервни систем]]'''
Нервни систем им је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела.
* '''Екстрeкторни систем'''
[[Екскреторни систем]] (систем за излучивање) се састоји од [[протонефридије|протонефридија]]. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу.
 
== Размножавање ==
Нервни систем им је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела.
# '''[[Bespolno razmnožavanje|Бесполно - попречном деобом]]'''
# '''Полно'''
[[Polno razmnožavanje|Полно разможавање]] врши се [[Полне жлезде|полним жлездама]] и то [[Семеници|семеницима]] и [[Јајници|јајницима]]. Семеници су мушке полне жлезде које садрже семоводе у којима се стварају [[Сперматозоид|сперматозоди]], а јајници су женске полне жлезде које садрже јајоводе у којима се формирају женске полне ћелије ([[јајне ћелије]]), такође садже и жуманчиште (утерус) у део у коме се складишсте зрела јаја (оплођена). [[Оплођење]] је углавном спољашње али се код неких среће и унутрашње, из [[Зигот|зигота]] настеја покретна трепљаста ларва. Пошто су [[Хермафродит|хемафродити]], имају и мушке и женске полне органе, једна јединка може сама донете младе на свет.
 
=== Класификација ===
 
Овај тип обухваута три класе :
24

измене