Ђорче Петров — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Прилепчани помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 24:
| наследник 1 =
}}
'''Ђорче Петров''' је рођен 2. Априла 1865. у [[Прилеп|Прилепу]]у, а умро је 28. Јуна 1921. у [[Софија|Софији]], у Бугарској. Био је бугарски револуционар, један од лидера македонско-адријанског револуционарног покрета.
 
== Биографија ==
Основну школу завршио је у [[Прилеп|Прилепу]]у, а даље школовање наставља у Бугарској мушкој средњој школи у Солуну. Након тога уписује Гимназију у [[Пловдив|Пловдиву]]у, главном граду [[Источна Румелија|Источне Румелије]]. Овде се придружује [[Бугарски Тајни Централни Револуционарни Одбор|Бугарском Тајном Централном Револуционарном Одбору]] основаном 1885. године. Циљ одбора био је да стекне аутономију за регион Македоније (Западна Румелија), али је важну улогу имао и организацији Унификације Бугарске и Источне Румелије. Након тога, Петров је радио као наставник у различитим градовима Македоније. Био је учесник у револуционрној кампањи у Македонији, као и на Солунском конгресу бугарско-македонских револуционарних одбора (БМАРЦ) 1896.<ref>{{cite book
| last =Aleksieva
| first =Margarita
| title =Some Great Bulgarians
| publisher =Sofia Press
| year =1972
| page pages=157}}</ref><ref>{{cite book
| last =Ashton
| first =Oswald
|author2last2=Dilke|first2=Wentworth |last3=Dilke |author3first3=Margaret S. Dilke
| title =Recollections of the National Liberation Struggles in Macedonia
| publisher =Mosaic Publications
| year =1984
| page pages=13}}</ref>.<ref>{{cite book
| last =Detrez
| first =Raymond
| title =Historical Dictionary of Bulgaria
| publisher =Scarecrow Press
| year =1997
| isbn id={{page|year=|id=ISBN 0-8108-3177-5 |pages=}}
| page pages=106 }}</ref>
 
Био је међу ауторима нове повеље и правила организације, које је написао са [[Гоце Делчев|Гоце Делчевом]]ом.
Петров је био представник Страног одбора БМАРЦ / ИМАРО у Софији 1897-1901. Није одобрио коначно избијање устанака на [[Илинден]], ([[Свети Илија|св. Илија]]) 2. августа 1903. године, био је део водећег тима.<ref>Gjorche Petrov's memoirs pagepp. 167-8</ref> Устанак је био неуспешан, али је Петров наставио своје учешће у ИМАРО-у. Неуспех устанка је прерастао у ривалство између различитих фракција македонског револуционарног покрета. Левичарска фракција и Петров су се противили бугарском национализму, док се фракција централисте ИМАРО-а приближавала томе. Ђорче Петров је поново био укључен у представништво емиграната у Софији 1905-1908. Након револуције младих [[Турци|Турака]] из 1908. године Петров је заједно са писцем [[Антоном Страшимир|Антоном Страшимиром]]ом уредио часопис "Културно јединство", који је објављен у Солуну. Нови Централни Комитет ИМАРО-а је формиран 1911. године и фракција централиста стекла је потпуну контролу над организацијом.
Ђорче Петров је био председник редовног регионалног комитета у [[Битољ|Битољу]]у неко време током [[Први светски рат|Првог светског рата]] и бугарске администрације у [[Вардарска Македонија|Вардар Македонији]], а затим је постао градоначелник [[Драма (град)|Драме]]. На крају рата био је један од иницијатора формирања нове левичарске организације под називом Привремена презентација бившег удружења револуционарне организације. Ова влада је поставила задатак да брани ставове [[Бугари|Бугара]] у Македонији на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској Мировној Конференцији]] (1919-1920).
=== Смрт ===
Петрова је убио ИМРО-атентатор у јуну 1921. године у Софији. Убиство Ђорче Петрова компликовало је односе између ИМРО-а и бугарске владе и изазвало значајне неслагања у македонском покрету.
Ред 58:
{{reflist}}
== Спољни линкови ==
* [http://promacedonia.org/en/ban/ls1.html#40 G. Petrov, Materials on the Study of Macedonia, Sofia, (1896,). ppстр. 724-725, 731; the original is in Bulgarian - Information on the ethnic composition of the population in Macedonia, 1896]
 
[[Категорија: Рођени 1864.]]
[[Категорија:Рођени Бугараши1864.]]
[[Категорија: Рођени 1864.Бугараши]]
[[Категорија:Прилепчани]]