Википедија

Култура — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: додато {{reflist}}; козметичке измене
Ред 16:
'''Култура''' се односи на целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, то јест на научене обрасце мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у материјалним објектима.<ref name="Macionis, Gerber and 2010 53">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/title/sociology/oclc/652430995|title=Sociology|last=Macionis|first=John J|last2=Gerber|first2=Linda Marie|date=2011|publisher=Pearson Prentice Hall|oclc=652430995|isbn=9780137001613|location=Toronto|language=English|page=53}}</ref> Реч култура долази из [[латински језик|латинског]] ''colere'', што је значило: настањивати, узгајати, штитити, поштовати. За културу постоје и друге дефиниције које одражавају разне теорије за разумевање и критеријуми за вредновање људске делатности. Антрополози културу сматрају дефинишућим обележјем рода ''[[Homo sapijens|Хомо]]''.
 
Парафразирано мишљење [[Адре Малро|Малроа]] (''-{André Malraux}-''), на најједноставнији и зато врло разумљив начин о култури каже како [[мозак]] и [[интелигенција]], ма како значили највиши обик те врсте баш код човека, нису ти по којима коначно разликујемо квалитет звани човек од осталог квалитета.<ref>[http://www.brill.com/products/book/art-and-human-adventure Art and the Human Adventure: André Malraux's Theory of Art] (Amsterdam, Rodopi: 2009) Derek Allan</ref> Он каже да је ''култура'' та којом се човек дефинитивно одвојио и настао. Култура је настанак и нарастање свег богатства око, и са човеком, а најважније, самог човека. Култура је процес. Она је целовита еволуција од необрађеног камена, дрвета или кости којима рани човек погађа оне који су од њега бржи, од ватре, од прве изнуђене [[Норма|норме]] којом искорачује из односа [[Промискуитет|промискуитета]] и [[Дивљаштво (епоха)|дивљаштва]], од тотема и анимизама, од [[Палеолитска уметност|палеолитске уметности]] у [[Алтамира|Алтамири]], примитивног човека, од облутка и облице, ка [[Точак|точку]], ка уређенијим друштвеним, па државним и политичким односима, ка монотеистичким религијама, ка [[Уметност|уметности]] 21. века, ка софистицираним знањима и направама које препознајемо у аутомобилима, авионима, ракетама, компјутерима, нуклеарним постројењима, нано технологијама, генетском инжењерингу и информативним технологијама.<ref>''André Malraux: A Biography'' (1997) by [[Curtis Cate]] Fromm Publishing (ISBN 2-08-066795-5)</ref><ref>''Malraux : A Life'' (2005) by [[Olivier Todd]] (ISBN 0-375-40702-2) [https://www.nytimes.com/2005/04/10/books/review/10HITCHEN.html Review by Christopher Hitchens]</ref>
 
== Етимологија ==
 
Модерни термин „култура“ је базиран на термину који је користио [[Антички Рим|антички римски]] оратор [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]] у свом -{''[[Tusculanae Disputationes]]''}-,<ref>King, J., ''Tusculan Disputations: Introduction''. Loeb Classical Library. (1927).</ref><ref name="Colish1990">{{cite book|author=Marcía L. Colish|title=The Stoic Tradition from Antiquity to the Early Middle Ages: Stoicism in classical latin literature. I|url=https://books.google.com/books?id=WY-2MeZqoK0C&pg=PA458|year=1990|publisher=BRILL|isbn=90-04-09327-3|pages=458–}}</ref> где је писао о култивацији душе или -{„''cultura animi''“}-<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com.au/books?id=0ZcOAAAAQAAJ&pg=PA273&dq=cicero+%22cultura+animi%22+tusculanes|title=Tusculanes|last=Cicéron|first=Marcus Tullius Cicero|last2=Bouhier|first2=Jean|date=1812|publisher=J. Gaude|location=Nismes|oclc=457735057|page=273|language=French}}</ref>, користећи једну [[пољопривреда |пољопривредну]] [[метафора|метафору]] за развој филозофске душе, [[телеологија|телеолошки]] схваћену као највиши могући идеал људског развића. [[Samuel Pufendorf|Самјуел фон Пуфендорф]] је преузео његову метафору у модерном контексту, дајући јој слично значење, али без претпоставке да је филозофија човеков израз природног савршенства. Његова употреба, као и многих аутора након њега, „''се односи на све начине на које људска створења превазилазе њихов оригинални варваризам, и путем умећа, постају потпуно хумани.''“<ref name=velkley>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/47930775|title=Being after Rousseau: philosophy and culture in question|last=Velkley|first=Richard L|date=2002|publisher=University of Chicago Press|oclc=47930775|isbn=0226852563|chapter=The Tension in the Beautiful: On Culture and Civilization in Rousseau and German Philosophy|pages=11–30|location=Chicago|language=English}}</ref>
 
По речима антрополога [[Edward Burnett Tylor|E.B. Тајлора]], култура је „та комплексна целина која обухвата знање, веровање, уметност, морал, право, обичаје и све друге способности и навике које је човек стекао као члан друштва.“{{sfn|Tylor|1974|loc=1}} Алтернативно, у савременој варијанти, „Култура се дефинише као друштвени домен који ставља акценат на праксу, дискорсе и материјалне изразе, који, током времена, заједнички изражавају континуитете и дисконтинуитете социјалног смисла живота.“<ref>{{Cite book|url=https://www.academia.edu/9294719/Urban_Sustainability_in_Theory_and_Practice_Circles_of_Sustainability_2015_|title=Urban Sustainability in Theory and Practice: Circles of Sustainability |last=James|first=Paul |last2=Magee|first2=Liam |last3=Scerri|first3=Andy |last4=Steger |first4=Manfred |date=2015|isbn=9781138025721|oclc=942553107|page=53|publisher=Routledge|location=London|language=en}}</ref>
Ред 250:
 
{{Authority control}}
{{reflist}}
 
[[Категорија:Култура| ]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Култура”