Лајош I Анжујски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 151:
== Херцег Јанош и Будимске привилегије ==
После смрти херцега Стефана, његова удовица је и даље остала у Загребу, владавши као „херцезица читаве Славоније, Хрватске и Далмације” уместо свог малолетног сина [[Јанош Анжујски|Јаноша]]. Да би херцезица лакше управљала поседима, краљ је после смрти Николе Банфија, 1356. године, именовао два бана: [[Јанош Ћуз|Јаноша Ћуза]] за Далмацију и Хрватску, а [[Леустахије Ратолд|Леустахија Ратолда]] за Славонију. Од када се 1358. године Маргарета удала за грофа [[Герлах од Хоенлоа|Герлаха од Хоенлоа]] и отишла у [[Свето римско царство]], њен син Јанош је као „херцег” живео на Лајошевом двору, док га је у Хрватској замењивао Леустахије, „бан читаве Славоније”.{{sfn|Хорват|1924|p=188}}
Дана 24. јануара 1355. године, сазван је државни сабор у [[Будим]]у, на коме је присуствовао и пољски краљ. Сабор се тицао будуће [[Персонална унија|персоналне уније]] Угарске и Пољске. Одлуке сабора биле су тзв. [[Будимске привилегије]], којима је загарантована потпуна независност једне земље од друге, обећана надокнада [[Витез|витешких]] губитака насталих током иностраних ратних експедиција и забрањено увођење нових намета.
| |||