Лајош I Анжујски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 402:
== Брак и деца ==
Лајош се 1345. године оженио [[Маргарета Луксембуршка|Маргаретом]], кћерком чешког принца Карла, који је касније 1346. године постао [[Списак владара Чешке|краљ Чешке]] и [[Списак владара Немачке|цар Светог римског царства]].{{sfn|Хорват|1924|p=181}} Међутим, Маргарета је умрла већ 7. септембра 1349. године, без потомства, што је нагонило Лајоша да се ожени по други пут. Његова друга жена била је Јелисавета Котроманић, прелепа кћерка бана Стефана, са којом се оженио 20. јуна 1353. године.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=188}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=208}} Венчање је свечано обављено у Будиму, а не у [[Бобовац|Бобовцу]], главном граду Бановине Босне.{{sfn|Хорват|1924|p=188}} Папа је одобрио овај брак 31. августа исте године, [[Родоскрвнуће код европских краљева|иако су краљ и краљица били у блиском сродству]].
Са Јелисаветом је имао четири кћерке:
Ред 411:
[[Датотека:Louis's kingdoms and his vassal territories.png|мини|лево|300п|[[Пољско-угарска унија|Пољско-угарска персонална унија]] ([[Црвена боја|црвено]]) са својим вазалима ([[Ружичаста боја|ружичасто обојено]]) у тренутку Лајошеве смрти.]]
== Смрт и наследство ==
Краљ Лајош је умро 11. септембра 1382. године у [[Трнава|Трнави]] у 56. години, по савременим угарским хроничарима, од [[Лепра|лепре]].{{напомена|Уствари, можда је у питању био [[сифилис]], и то наследни, пошто његов отац Карло Роберт пред крај живота није напуштао двор, боловавши од неке хроничне болести.}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=236}}{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=38}}{{sfn|Чубриловић|1939|p=}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=350}} Сахрањен је 16. септембра у катедрали у [[Секешфехервар]]у.{{sfn|Хорват|1924|p=}} Његовом смрћу угасила се мушка грана [[Династија Анжу-Угарска|угарске династије Анжу]] и распала се угарско-пољска персонална унија.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=236}}{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=38}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=350}} Наследник Пољске и Угарске требала је бити Лајошева најстарија кћерка Марија, од 1374. године верена са Жигмундом Луксембуршким. Малолетна Марија је 17. септембра била крунисана за „краља” {{напомена|Била је крунисана по церемонији, којом су били крунисани краљеви.}} Угарске, док је стварну власт имала Лајошева удовица и њен миљеник Никола Горјански, мачвански бан, од 1375. године и палатин.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=236}}{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=38}} Међутим, Пољаци Марију нису хтели за краљицу, нешто због незадовољства угарским режимом, а највише због њеног вереника Жигмунда, кога су сматрали непријатељем. Зато су му, 25. септембра, на конгресу целе Пољске, у Радомску, поставили врло тешке услове, између осталог да стално мора живети у Пољској.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=236}} Нови конгрес целе Пољске у [[Вислица|Вислици]] је, 6. децембра, донео још оштрију одлуку, да се Жигмунду не дозволи ни улазак у Краков.
| |||