Казимир II Пјаст — разлика између измена

| супружник = [[Јелена Пшемисл Пјаст|Јелена од Знојма]]

'''Казимир II Пјаст''', са надимком "'''Праведни'''" ([[Пољски језик|пољски]]: Kazimierz II Sprawiedliwy; 1138—5. мај 1194.) је био [[Малопољска|малопољски]] војвода (1166-1173), и [[Сандомјеж]]а (после 1173). Био је [[Списак пољскихсписак владара Пољске|велики кнез Пољске]] од 1177. године до своје смрти.

Био је млађи син [[Болеслав III КривоустиПјаст|Болеслава III Кривоустог]] и [[Салома од Берга|Саломе од Берга]]. Његов отац поделио је земљу својим синовима. У време очеве смрти, Казимир је имао само две године, тако да није могао добити наследство. Заједно са сестром Агнесом боравио је на двору своје мајке Саломе. Након мајчине смрти и смрти сестре Агнесе, живео је под покровитељством старијег брата [[Болеслав IV Пјаст|Болеслава IV]]. Године 1154. био је довољно стар да преузме наслеђе. Његов брат борио се против немачког цара [[Фридрих I Барбароса|Фридриха Барбаросе]]. У рату је поражен те је морао послати Казимира у Немачку као таоца. Датум Казимировог повратка није познат, али је 1161. године био у домовини. Поново је овладао територијама које је држао пре 1157. године, када је одведен у заробљеништво. Казимиров брат [[Хенри од Сандомјежа|Хенрик Сандомјешки]] погинуо је у [[Пруски крсташки рат|Пруском крсташком рату]] 1166. године. Као наследника је у тестаменту навео брата Казимира. Међутим, томе се успротивио Болеслав те је Хенрикова земља подељена на три дела. Највећи део добили су Болеслав и [[Мјешко III Пјаст|Мјешко]], док је Казимиру припао мањи део. Мјешко се 1172. године побунио против Болеслава и позвао је Казимира да му помогне. Казимир је одбио. Болеслав је умро 1173. године, и Мјешко, као најстарији, преузима власт над Пољском. Одузео је Казимиру остатак области које је добио од Хенрика. Против Мјешкове владавине је 1177. године подигнут устанак у коме је учествовао и Казимир. У устанку, Казимир је проширио своју област на Шлезију, Мазовију, Кујавско и Велику Пољску. Мјешко је морао побећи из земље, али је деловао из емиграције, покушавајући да се врати на власт. Казимир је сазвао сабор у Ленчици како би озаконио свој долазак на власт. Сабор је изабрао Казимира за владара Пољске. [[Папа Александар III]] осудио је одлуке сабора 1180. године. Казимир је активно учествовао у борбама галицијских кнежева. Умро је на повратку из једног од тих похода 1194. године.

Казимир је био ожењен [[Јелена одПшемисл ЗнојмаПјаст|Јеленом од Знојма]] (око 1140/2. - око 1202/6.), ћерком [[Конрад II од Знојма|Конрада II од Знојма]] и [[Марија Вукановић Пшемисл|Марије Вукановић Пшемисл]]{{Напомена|Марија је била ћерка [[Историја Срба пре Немањића|српског]] владара, [[Рашка|рашког]] [[жупан]]а [[Урош I Вукановић|Уроша I]] из династије [[Вукановићи|Вукановић]] и [[Ана Диогенеса|Ане Диогенесе]].}}. Имали су седморо деце:

* [[ЛешекЛешко БелиI Пјаст|Лешек I Бели]] (око 1184/5—24. новембар 1227.)

|2= 2. [[Болеслав III Пјаст|Болеслав III Кривоусти]]

|10= 10. [[Вратислав II, војвода Чешке|Вратислав II Пшемисл]]

|20= 20. [[Братислав I, војвода Чешке|Братислав I Пшемисл]]