Немет — разлика између измена

По католичким списима место и његов свештеник се помињу први пут 1332. године. Општина Немет је насељена око 1700. године у време аустријског цара Леполда I.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref> Село је било спахијски посед племића Дамаскина.

У Немету је 1710. године одржан састанак, којем је су присуствовали високи српски православни црквени великодостојници. Тада је патријарх српски Калиник Први (са столицом у Пећкој патријаршији) признао аутономију, статус нове, српске карловачке митрополије, на чијем челу се налазио тада, присутни митрополит Софроније Подгоричанин. Царски ревизор Ерлер констатује 1774. године да је насеље Немет или [[Мали Берегсау]] чисто српско провинцијално место у Сентандрашком округу.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт, Панчево 2003. године</ref> Насеље Немет је касније било спахилук племића Симеона Дамаскина.

=== Племићка [[породица Дамаскин]]: ===

Племићки дворац Дамаскина налазио се у Немету надомак сеоског храма. Породица Дамаскин се позивала на своје порекло из града Арада. Стефан Дамаскин "от Немет" је 1807. године био претплатник Шимићеве инспиративне књиге славним и храбрим људима, као "Славног комитета Торонталског присједатељ" (члан). Ускоро 1809. године купује од истог писца другу књигу, Стефан "от Дамаскин" са назнаком "притјежатељ неметски".<ref>Никола Шимић: "Логика употребителнаја", други део, Будим 1809. године</ref> Он се касније 1832. године јавља као "виценотар" Торонталске жупаније. Јован Дамаскин из Немета је крајем 1861. године изабран за великог жупана Тамишке жупаније, што је по писању новина изазвало велико одушевљење народа и приређено славље. Он учествује и на српском црквеном конгресу у Карловцима 1861. године, као посланик темишварског протопопијата. Године 1817. српски племић из места, Стеван пл. Дамаскин от Немета, основао је породичну закладу, са главницом од 92.800 к. Том задужбином имали су да рукују угарско министарство просвете и министарство унутрашњих дела. Задужбина та је издељена на седам тачака. По првој намењено је 10.259 к да се од камате издржава српски православни парох, за срећу и благостање њега и његове породице, али и за покој душа истих. Циљ је да се побољша положај пароха утолико да може увек капелана држати. Друга тачка брине о капелану, којем се завештава иста сума главнице. По трећој тачки мисли се на учитеља и даје се за његово издржавање 2564 к. У четвртој тачи закладе мисли се на ученике средњих и виших школа. Намењено је за петорицу стипендиста "без разлике вере и нације" износ од 35.908 к капитала. Пета тачка мисли на једног српског и једног румунског православног пароха у Араду, којима се оставља 8207 к., да камату годишњу поделе. Опредељена сума у оквиру шесте тачке, износ од 7876 к дабиће осам удовица у Немету, свештеничке и било које друге. И у последњој седмој тачки оставља се месној сиротињи 17.723 к. Породица Дамаскин која је своју сдбину везала за Немет, остала је у њему да почива. У неметској српској православној цркви под црквеним олтаром смештена је гробница доиста племенитих Дамаскина.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>

Још 1764. године општина Немет је била у саставу Темишварског протопопијата. Православна парохија је основана 17791700. године, а тадаод се1779. игодине се воде црквене матичне књиге. У парохији је 1846. године било 1166 православних душа, које је опслуживао парох Василије Поповић.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> Митрополијски попис из 1865. године показује да је Немет парохија четврте класе, у којој живи 1188 православаца. По годишњем извештају темишварског протопопијата крајем 1891. године, за Немет се каже: има једну цркву и једног свештеника, ту живи 982 православне душе у 202 дома.<ref>"Српски сион", Карловци 1892. године</ref> Црквена општина се тих године бори са повећаним трошковима. Парохијски дом је купљен пре 1898. године, уз помоћ годишње донације из епархијских фондова. ВећГодине 19071905. пишенаводи "Школски лист"се да у месту постоји српска православна црквена општина, Неметскупштина доброје стојиредовна, финансијскипод председништвом Ћире Мићиног. Писарница и издржавабиблиотека самосу једногбили учитељасређени, а важни списи и новац чувани су под "тробрављем". Црква је тада у добром стању, постојало је српско православно гробље, са најстаријим спомеником из 1757. године. Парохија је била пете платежне класе, са парохијском сесијом од 31 кј. Посед црквено-општински је мали и састоји се од 6 кј. земље. Парох 1905. године био је поп Максим Станулов који служи четири године у месту. При неметском храму деловале су две закладе: Заклада Милоша Јаковљевића осована 1900. године (800 к, за његов парастос) и Заклада стара племићка од Дамаскина основана још 1817. године са више "виших" циљева.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>

Школа у Немету 1846. године има само 26 ђака, са којима ради једини учитељ Ефтимије Јевта Величковић. Он је био претплатник српске књиге и 1843. године. Године 1861. неметска општина је огласом тражила једног учитеља "елементарне" школе, за основну плату од 80 ф. Тада је у месту био парох и управитељ те школе Васа Поповић.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1861. године</ref> Љубомир Марковић је 1866-1869. године радио у неметској народној школи. Конкурс за новог учитеља објављен је 1872. године у листу "Застава". Плата новог учитеља је 1880. године износила 300 ф. годишње. Тада је изабраном кандидату Св. Миладиновићу дат декрет о сталном постављењу у Немету. Али у то време прате се непрекидне сеобе учитеља, које "не држи место". Расписани конкурс за једног учитеља у Немету 1882. године показује, да је његова плата износила 250 ф. годишње. Учитељ Тимотије Добрин прешао је 1883. године на рад у Чоку. Учитељски декрет је 1883. године након обављено избора новог, дат учитељу неметском Сими Манојловићу, дотад свршеном приправнику. Сима је за свој прошлогодишњи успех у Сомбору, када је освојио прво место написавши рад о свиларству, добио 10 ф. награде. Василије Замуровић учитељ у Немету добио је декрет о сталности 1889. године. У јесен 1893. године честитку је чувеном српском педагогу Николи Вукићевићу у Сомбор, послао из Немета учитељ Сима Поповић. Он је ту остао дуже, јер помиње се и 1900. године. Неметска школа је 1905. године радило у новом здању из 1902. године. Школу је похађало - редовну наставу 92, а пофторну 22 ђака старијег узраста. Једини учитељ у српској вероисповедној школи у Немету 1900-1907. године је Жива Арсин, родом из места.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref> Већ 1907. финансијско стање је боље, пише "Школски лист" да црквена општина Немет добро стоји финансијски и издржава само једног учитеља. Наредне, 1908. године школски одбор неметски је радио на отварању нове, друге по реду школе, због повећања броја школске деце.