Дидојци — разлика између измена

'''Дидојци''' или '''Цези''' ({{јез-рус|Дидойцы, Дидои, Цезы, Цунтинцы}}, {{јез-енг|Didos}}) народ су [[Нахско-дагестански народи|нахско-дагестански народ]] који живи у сјеверним државама, а највећи број њих тренутно живи у [[Севернокавкаски федерални округ|Севернокавкаском федералном округу]], у републици [[Дагестан]], која је иначе највећа [[Русија|руска]] република на сјеверном [[Кавказ (регион)|Кавказу]].

Име Дидојци, који се најчешће користи у академској литератури, поријеклом је из [[Грузијски језик|грузијског језика]]. НеЦези постојије јасноиме објашњењекоје сами за овусебе чињеницукористе Дидојци, у другим кавкаским језицима користи се име Цунтинци. Дидојски језик припада сјеверозападној (аваро-андо-дидојској) групи [[Североисточнокавкаски језици|сјеверозападнојдагестанских групијезика]] дагестанских језика и има висок степен унутрашње диференцијације (пет дијалеката: Кидеро, Шејл, Асак, Шапик и Сагада). Сагада дијалект је значајансе зазначајно разликуразликује од других. Не постоји писани језик, па се умјесто тога користи се аварски језик. Први штампани материјали који се односе на дидјскидидојски језик потичу из периода [[18. век|18]]. и [[19. вијек]]а (П. С. Палас, И. А. ГилденстедГилденштет, И. вон КлапрохКлапрот). Озбиљнији истраживачки рад је спроведен почетком [[20. вијек]]а, постајући нарочито интензиван током двадесетих и тридесетих година и то од стране А. Дира, Е. Бокарева, Д. Имнаишвила)Имнаишвилија.<ref name="redbook" />

ДидосДидојци живиживе у Дагестану, уоко горњемгорњег делутока реке Анди-КоисуКојсу. Највећа села су: Кидеро, ГудатГудатли, Азилта, ШаитШаитли, Китури, Асах, Ретлоб, Шапих, Хупри, Сагада, Митлуда и ТсибариЦибари и налазе се у ТсунтаЦунтинском Дистриктурејону Дагестана.<ref name="redbook" />

Информације о дидојској популацији су непотпунинепотпуне и нејаснинејасне. Само попис из [[1926]]. године забележио је Дидојце као припаднике посебаног народа. У свим другим случајевима забиљежени су као [[Кавкаски Авари|Авари]]. СледећиОстали подаци који постоје су подаци који су прикупљени из академске литературе и резултата истраживања многих академика изабелешки истраживача. Подаци којима се располаже указују на то да се становништво удвостручило од званичног пописа из [[1926]]. године. Као разлогједан повећањаод објашњавамогућих серазлога каоповећања данаводи је могао битисе узрокованмогућа асимилацијомасимилација неких мањих етничких група које припадају диојскојдидојској групи народа.<ref name="redbook" />

Антрополошки, Дидојци су припадници кавкаског типа балканско-кавкаске расе, са неким видљивим карактеристикама каспијског типа. Планински регион Дагестана обликујепредставља границу између ова два антрополошка типа.<ref name="redbook" />

Дидојци су муслимани ([[Сунитски ислам|сунити]]). Уз ислам, којикојег је своје коријене поставиосу у ДагестануДагестан у [[8. вијек]]у од странедонели [[Арапи|Арапа]], у [[9. век|9]]. и [[11. вијек]]у [[хришћанство]] је почело да се шири уз подршку владара Грузије и Кахетије. ВојнеВојни кампањепоходи које је водио [[Тамерлан|Тимур]] (крајем [[16. вијек]]а) помоглопомогли јесу у сузбијању ширења хришћанства и знатно учврстиоучврстили ислам на овим просторима. До [[17. вијек]]а ислам је постао званична религија. До појаве ислама и хришћанства Дидојци су били пагани који су практиковали своје обичаје. Елементи паганских обичаја преживјели су до данас.<ref name="redbook" />

Културни развој Дидојаца прати опште карактеристике дагестанске културе. Једини културни елемент који их разликује од других Андо-дидисјкихдидојских етничких група је језик, све остале компоненте разликују се само у детаљима. Међутим, грузијски и кашетски утицаји на културу Дидојаца су јачи од оних других дагестанских етничких група.<ref name="redbook" />

Поријекло Дидојаца је годинама предмет академског спора већ неколико година и постоји неколико хипотеза о овом питању. Током шездесетих и седамдесетих година прошлог20. вијека покушалиетничка суразноликост даДагестана објаснесе етничкупокушавала разноликост Дагестанаобјаснити кроз традиционалну теорију територијалне изолације. Међутим, у случају Андо-дидијскихдидојских народа ово објашњење неније одговарауверљиво. У сливу ријеке Анди-КоисуКојсу, немасуседне изолацијеетничке измеђугрупе суседнихнису етничкихизоловане група.једне [[1980]]од других. година М. Агларов је [[1980]]-их сугерисао је да је етничка разноликост овог региона резултат полиструктурног политичког система, који је због својих малих независних политичких јединица (слободне заједнице, удруживањаудружене заједницазаједнице), стабилног друштва и фиксних граница фаворизовао лингвистичколингвистичку факализирањефракционализацију.<ref name="redbook" />

Територијом Дидојаца су углавном владали приапдници Аварааварски (Серирсерирски) владари. Према неким грузијским изворима, југозападни дио територије Дидојаца такође је припадао [[Грузија|Грузији]] и [[Кахетија|Кахетији]] у периоду окопре [[11. вијек]]а. Први записи о независној дидојској политичкој јединици, или познатијој „слободној заједници”, која је само номинално зависила од Авара, датира из [[15. вијек]]а. Блиске економске и политичке везе везанепостојале засу Дидојцеизмеђу Дидојаца и другедругих Андо-дидијскедидојских заједнице,заједница. ималеДидојци су такође имали добре односе са ТушимаТушинцима који живе у Кахетији. УсвајањемУчвршћивање [[Ислам|исламаислам]]а у [[18. вијек]]у резултиралоу дидојском друштву, довело је низдо низа вјерских ратова са [[Хришћанство|хришћанима]] из Грузије.<ref name="redbook" />

Дидојско друштво је било структуирано као патријархално-феудално друштво у којем су живот регулисали „адат” (обичниобичајно законправо) и [[шеријат]] (исламскиисламско законправо). Упркос разликама у индивидуалном богатству, класични облици феудализма нису били развијени у Дидојсом друштву. Скупштина заједнице („рукен”) коју је водио савет старјешина („џамат”) чинио је највиши орган у заједници. Извршни и судски органи су бирани од стране скупштине.<ref name="redbook" />

ГодинеДидојске територије су [[1806]]. територије Дидојаца су биле уједињене саприкључене [[Русија|РусијомРусији]], крозали централнује властруска којацентрална јевласт почела да утиче на локални живот тек [[1870]]. година након административне реформе. Као резултат тога дошло је до раста локалне економије (развоја монетарних односа, веза између дагестанаДагестана и руских тржишта).<ref name="redbook" />

Економија Дидојаца је одређена њиховим окружењем. Изобиље пашњака, и обратно, недостатак обрадивог земљишта, значило је да је сезонско сточарство било најпрофитабилније занимање. Дидојци су углавном одгајали [[Овца|овце]] и, у мањој мери, стокуговеда и коње. Као и њихови сународницисуседи, за своје потребе, су узгајали пшеницу и раж, али због неплодностинеплодне земљаних површиназемље ти усјеви нису били одвољнидовољни за читаву годину. Због тога су били приморани да набављају одређене културе од сусједних народа. Током вијекова, народи Андо-дидијскедидојски групенароди који живе у басену ријеке Анди-КоисуКојсу развили су добар систем економске сарадње.<ref name="redbook" />

Антинационалистичка политика совјетске власти изразилаизражавала је изразсе у следећим активностима:<ref name="redbook" />

* раздвајање ислама изи друштва, уништавање џамија и прогон духовника;

* присиљеноприсилно усвајање европске цивилизације.

Као резултат ове свјесно деструктивне политике, мајсторскиматерњи језик Дидојаца се повукао и заменио јепред језиком [[Кавкаски Авари|Авара]]. Елементи дагестанске културе у Дидојском друштву слабе. ЕвропскиЕвропска стилодјећа, јекућански постаоапарати, широкотехнологија распрострањени уархитектура одјећи,постали кућанскимсу апаратима, технологији ишироко архитектурираспрострањени. Млађе генерације губи контакт са старом етничком културом и традицијом. Совјетски обичаји постају све популарнији и распростањенији. Повећан је број мјешовитих бракова, а више људи је почело да мигрира у равнице и индустријске центре, и то све ради лакоће живота.<ref name="redbook">{{Cite web |url=http://www.eki.ee/books/redbook/didos.shtml |title=The Didos |publisher=eki.ee |access-date=9. 9. 2017}}</ref>