Дидојци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Мање измене текста |
м Козметичка измена |
||
Ред 24:
== Подручје и језик ==
Име Дидојци, који се најчешће користи у академској литератури, поријеклом је из [[Грузијски језик|грузијског језика]]. Цези је име које сами за себе користе Дидојци, у другим кавкаским језицима користи се име Цунтинци. Дидојски језик припада сјеверозападној (аваро-андо-дидојској) групи [[Североисточнокавкаски језици|дагестанских језика]] и има висок степен унутрашње диференцијације (пет дијалеката: Кидеро, Шејл, Асак, Шапик и Сагада). Сагада дијалект
Дидојци живе у Дагестану, око горњег тока реке Анди-Којсу. Највећа села су: Кидеро, Гудатли, Азилта, Шаитли, Китури, Асах, Ретлоб, Шапих, Хупри, Сагада, Митлуда и Цибари и налазе се у Цунтинском рејону Дагестана.<ref name="redbook" />
Ред 52:
== Култура и поријекло ==
Културни развој Дидојаца прати опште карактеристике дагестанске културе. Једини културни елемент који их разликује од других Андо-дидојских етничких група је језик, све остале компоненте разликују се само у детаљима. Међутим, грузијски и
Поријекло Дидојаца је годинама предмет академског спора и постоји неколико хипотеза о овом питању. Током шездесетих и седамдесетих година 20. вијека етничка разноликост Дагестана се покушавала објаснити кроз традиционалну теорију територијалне изолације. Међутим, у случају Андо-дидојских народа ово објашњење није уверљиво. У сливу ријеке Анди-Којсу, суседне етничке групе нису изоловане једне од других. М. Агларов је [[1980]]-их сугерисао да је етничка разноликост овог региона резултат полиструктурног политичког система, који је због својих малих независних политичких јединица (слободне заједнице, удружене заједнице), стабилног друштва и фиксних граница фаворизовао лингвистичку фракционализацију.<ref name="redbook" />
Ред 59:
Територијом Дидојаца су углавном владали аварски (серирски) владари. Према неким грузијским изворима, југозападни дио територије Дидојаца такође је припадао [[Грузија|Грузији]] и [[Кахетија|Кахетији]] у периоду пре [[11. вијек]]а. Први записи о независној дидојској политичкој јединици, „слободној заједници”, која је само номинално зависила од Авара, датира из [[15. вијек]]а. Блиске економске и политичке везе постојале су између Дидојаца и других Андо-дидојских заједница. Дидојци су такође имали добре односе са Тушинцима који живе у Кахетији. Учвршћивање [[ислам]]а у [[18. вијек]]у у дидојском друштву, довело је до низа вјерских ратова са [[Хришћанство|хришћанима]] из Грузије.<ref name="redbook" />
Дидојско друштво је било структуирано као патријархално-феудално друштво у којем су живот регулисали „адат” (обичајно право) и [[шеријат]] (исламско право). Упркос разликама у индивидуалном богатству, класични облици феудализма нису били развијени у
Дидојске територије су [[1806]]. прикључене [[Русија|Русији]], али је руска централна власт почела да утиче на локални живот тек [[1870]]. година након административне реформе. Као резултат тога дошло је до раста локалне економије (развоја монетарних односа
== Економија ==
|