Изабела Аљенде — разлика између измена

Изабела Аљенде ('''Isabel Allende Llona''') је рођена 2. августа 1942. у Лими, у Перуу, од оца Томаса Аљендеа и мајке Франсиске Љона. Томас Аљенде, рођак чилеанског председника Салвадора Аљендеа, је био дипломата и Изабела проводи рано детињство у иностранству. Године 1945. Томас напушта породицу и нестаје. Без могућности да од њега добије развод, мајка Франсиска је морала да поништи брак и да се са својом, сада пред законом ванбрачном децом, врати у породичну кућу свог оца[2]. Изабела детињство проводи код деде у Сантјагу, у Чилеу. Године 1953. Франсиска се удаје за дипломату Рамона Уидобра и породица се поново сели, прво у Боливију а потом у Либан. Након Суецке кризе, Изабела се враћа у Чиле где завршава своје образовање. У Чилеу упознаје студента Мигела Фријаса, за кога се удаје 1962. године и добија двоје деце, кћерку Паулу (1963) и сина Николаса (1966).

Новинарску каријеру започиње 1967. у часопису ''Paula'', првом феминистичком часопису у Чилеу, где поред чланака пише сатиричне колумне. Од 1970. године ради на телевизији као водитељка хумористичких емисија. Касније постаје сарадница а потом и главна уредница дечјег часописа ''Mampato''.

Година 1973. трајно обележава њен живот. Те године, 11. септембра генерал Аугусто Пиноче изводи државни удар и свргава демократски изабраног социјалистичког председника Салвадора Аљендеа. Након бомбардовања председничке палате Салвадор Аљенде је одбио да се преда оружаним снагама и извршио самоубиство[3]. Насиље војне хунте које је уследило после пуча довело је преживеле чланове породице Аљенде у опасност те су морали да потраже политички азил у другим земљама[4]. Године 1975. Изабела Аљенде са супругом и децом одлази у изгнанство у Венецуелу где ће остати наредних 13 година. У Венецуели наставља новинарску каријеру пишући за дневни лист Национал (''El Nacional'') у Каракасу. Ту пише и први роман ''Кућа духова'' (1982) са којим доживљава глобални успех.  Наредних година објављује бестселере ''О љубави и сенци'' (1985) и ''Ева Луна'' (1987). Изабелин брак са Мигелом се након дугогодишње кризе завршава разводом.

Децембра 1991. године Изабелина кћерка Паула се тешко разбољева од порфирије и убрзо у болници упада у кому из које се неће пробудити. Током боравка у мадридској болници Изабела пише писмо својој кћерки које је касније преточила у књигу мемоара ''Паула'' (1994). Након што су јој лекари саопштили да је Паула у трајном вегетативном стању, Изабела премешта кћерку у своју кућу у Калифорнију. Паула Фријас Аљенде је преминула у децембру 1992. године. У част своје кћерке и њеном хуманитарном раду са сиромашнима, Изабела оснива фондацију The Isabel Allende Foundation која „пружа подршку женама и девојчицама у остваривању репродуктивних права, економском оснаживању и борби за живот без насиља“[6].

После три године жалости за кћерком, Изабела се враћа писању. Објављује једну књигу годишње, међу којима су бестселери ''Афродита'' (1998), ''Кћи среће'' (1999) и ''Портрет у сепији'' (2000).