Роњење — разлика између измена

35 бајтова уклоњено ,  пре 14 година
м
срч-риплејс
(Нова страница: '''Роњење''' је данас један од спортова који се најбрžе šири светом, а одувек је постојала č...)
 
м (срч-риплејс)
'''Роњење''' је данас један од [[спорт]]ова који се најбрžенајбрже šиришири [[свет]]ом, а одувек је постојала čовековачовекова žељажеља да се спусти испод поврšинеповршине [[Море|мора]], [[Језеро|језера]], било у сврху спаšавањаспашавања, [[лов]]а, рекреације или војне сврхе.
 
{{клица-спорт}}
{{чишћење}}
 
== Историја роњења ==
[[Slika:Alexander the Great diving NOAA.jpg|thumb|Рониоци Александра Великог]]
Данас се не моžеможе са сигурношćусигурношћу утврдити када се роњење први пута појавило, али постоје неки докази да је то било 5000 година пре [[Исус Христ|Христ]]а. Први материјални траг постоји на [[Асирија|асирском]] рељефу и из године [[885. п.н.е.]], а рани и аутентиčанаутентичан запис у рукописима [[ГрčкаГрчка|грčкоггрчког]] [[историцар]]а [[Херодот]]а.
 
Роњење је такође било мотивирано војним разлозима, те су тако рониоци [[Александар Велики|Александра Великог]] у луци [[Тир]] након опсаде [[332. п. н. е.]] уклањали препреке.
НајваžнијиНајважнији посао ронилаца у проšлостипрошлости био је спаšавањеспашавање терета с потонулих бродова и о томе постоје писани подаци. ВеćВећ током првог века пре Христа, посао је био тако добро организован и рониоци су били сврстани у платне разреде по којима су разлике у накнадама зависиле о дубини роњења.
Ронило се искљуčивоискључиво на дах, а обука је запоčињалазапочињала јоšјош у детињству. Камење се употребљавало уместо тега, ронилац би био везан конопцима, а урањао би до 31 метар испод поврšинеповршине.
 
[[Слика:Diving bell nоaa.Jpg|thumb|Ронилац из 16. века]]
С временом су људи траžилитражили на који би наčинначин могли остати šтошто дуžедуже испод поврšинеповршине, па се у поčеткупочетку поčелопочело слуžитислужити [[Трстика|трстиком]], а крајем [[16. век|16. века]] направљен је први велики корак и изумљено је ронилаčкоронилачко звоно с отвореним дном, које се спуšталоспуштало утезима окомито у воду, омогуćивšиомогућивши да ваздух остане заробљен унутар стенки звона. Први подаци о таквом звону датирају из [[1531]]. године.
 
Осамдесетих година [[17. стољее|17. стољеćа]] [[САД|Американац]] Вилијам Пхипс употребљавао је систем "мајка и кćи" звона, која су рониоцима омогуćавала приступ према неколико извора ваздуха, а године [[1690]]. [[Енглези|енглески]] је [[астроном]] [[Едмонд Халеј]] дизајнирао компликован систем по којему се колиčина ваздуха у звону надопуњавала тако šто је довод ваздуха био повезан мањим звонима, које су биле смјеšтене ниžе од њега. Када је сустав био намјеšтен, отварао би се венитл на посуди и виšи је [[тлак]] који је деловао на посуду (због веćе дубине) терао свеžи [[ваздух]] према ронилаčком звону. Халеј је, заједно с јоš čетворицом, провео сат и по на дубини од 18 метара у ријеци [[Темза|Темзи]], приказујуćи делотворност свог изума.
Енглез Дзон Летбридз је [[1715]]. године развио "ронилаčку омотницу" у којој је ронилац боравио унутар "баčве зрака", омотане коžом, са стакленим отвором за гледање и двома отворима за руке с водоотпорним рукавицама. Летбридз ј е писао да је с његовом опремом било могуćе радити на дубини од 18 метара и у трајању од 34 минуте. Ипак и та је ронилаčка опрема имала иста ограниčења као и ронилаčко звоно, није било могуćе маневрирање и недостајала је могуćност контунуирани довод свеžег ваздуха.
 
Аугустус Сијебе је забељеžен као изумитељ прве практиčне одјеćе за роњење, иако је у то време неколико науčника експериментисало са слиčним ронилаčким иновацијама, с обзиром да је ваđење предмета с потонулих бродова било уносан посао и омогуćавало је континуирани рад на новим изумима.
 
Осамдесетих година [[17. стољее|17. стољеćастољећа]] [[САД|Американац]] Вилијам Пхипс употребљавао је систем "мајка и кćикћи" звона, која су рониоцима омогуćавалаомогућавала приступ према неколико извора ваздуха, а године [[1690]]. [[Енглези|енглески]] је [[астроном]] [[Едмонд Халеј]] дизајнирао компликован систем по којему се колиčинаколичина ваздуха у звону надопуњавала тако šтошто је довод ваздуха био повезан мањим звонима, које су биле смјеšтенесмјештене ниžениже од њега. Када је сустав био намјеšтеннамјештен, отварао би се венитл на посуди и виšивиши је [[тлак]] који је деловао на посуду (због веćевеће дубине) терао свеžисвежи [[ваздух]] према ронилаčкомронилачком звону. Халеј је, заједно с јоšјош čетворицомчетворицом, провео сат и по на дубини од 18 метара у ријеци [[Темза|Темзи]], приказујуćиприказујући делотворност свог изума.
Енглез Дзон Летбридз је [[1715]]. године развио "ронилаčкуронилачку омотницу" у којој је ронилац боравио унутар "баčвебачве зрака", омотане коžомкожом, са стакленим отвором за гледање и двома отворима за руке с водоотпорним рукавицама. Летбридз ј е писао да је с његовом опремом било могуćемогуће радити на дубини од 18 метара и у трајању од 34 минуте. Ипак и та је ронилаčкаронилачка опрема имала иста ограниčењаограничења као и ронилаčкоронилачко звоно, није било могуćемогуће маневрирање и недостајала је могуćностмогућност контунуирани довод свеžегсвежег ваздуха.
 
Аугустус Сијебе је забељеžензабељежен као изумитељ прве практиčнепрактичне одјеćеодјеће за роњење, иако је у то време неколико науčниканаучника експериментисало са слиčнимсличним ронилаčкимронилачким иновацијама, с обзиром да је ваđењевађење предмета с потонулих бродова било уносан посао и омогуćавалоомогућавало је континуирани рад на новим изумима.
 
== Спољашне везе ==
{{CommonsCommonscat|Category:Diving}}
*[http://www.thehds.com/publications/bell.html Povijest ronilačkogronilaчkog zvona] na [[Engleski|engleskom]] jeziku
 
*[http://www.thehds.com/publications/bell.html Povijest ronilačkog zvona] na [[Engleski|engleskom]] jeziku
 
[[Kategorija: Спортови]]