Википедија

Самош — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 22:
Овде се налази [[Српска православна црква Светог Николе у Самошу]].
 
Године [[1840]]. почела градња цркве посвећене празнику Летњем Св. Николи, која је потпуно довршена текосвећена [[1847]]. године. <ref>Гордана Јованов: "О Самошу" (први део од настанка до 1940.), Самош 2000. године</ref> Иконе иконостаса су пренете из два места Сечња и Чавоша. Иконостас чине две групе икона: старије су зографске рад Недељка Поповића, а новије су изгледа дело иконописца Јована Исајловића млађег. Обе иконе на црквеним троновима урадио је као поклон, УрошУроша ПредићПредића постављене накнадно. Исте године кад и храм, уз њега је подигнута и српска народна [[школа]]. У Самошу било је [[1843]]. год. 2.152 [[становништво|становника]] православне вере, са два пароха, а два [[учитељ]]а поучавало је 220 [[ђак]]а.
 
По државном попису православног клира из 1846. године у Самошу има 2.379 становника. Парохијско звање је основано 1806. године и од тада се воде све матичне књиге. Свештеници су Димитрије Пиваровић и Марко Нешковић. У народној школи иеје 215 ђака, а мушкој деци предаје Павле Векецки, а женској учитељ Адам Дрндарски.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> Пароха старог Нешковић заменио је потом његов син поп Макса, који је провео 30 година на самошкој парохији, где је и изненада умро 1890. године.<ref>"Српски сион", Карловци 1891. године</ref>
 
За развој Самоша најзаслужнија је породица велепоседника и трговаца Теодоровића. Јован ТеододовићаТеододовић је (пре и после) 1908. године био вирилни члан Торонталске жупаније, са пореском основицом 1482 круне. Чланови породице Јована Јоце Теодоровића (1828-1908) имали су напредно имање - одају са земљом, кудељару, дућан, огромну кућу у центру села и друге некретнине. Били су и црквени добротвори, те народни посланици и по богатству вирилни чланови скупштине Торонталске жупаније. Иза те отмене господе банатских Срба племића, остала је лепа галерија њихових портрета (14), које је по њиховој наруџбини, рођак сликар Урош Предић урадио бесплатно, са још приде неколико икона за самошки храм.
 
По подацима из 1905. године Самош је велика општина у Алибунарском срезу. Ту живи 2648 становника у 538 домова. Срби су у огромној већини; има их 2526 или 96% са 515 кућа. у месту је српска православна црква и три комуналне школе. Од кумункацијских средстава ту су ПТТ и жељезничка станица. Храм је био у добром стању, порта пространа ограђена и уређена. Црквена општина је била уредна, под председништвом Душана Лујанова. Парохија је прве највише платежне класе, има парохијски дом и парохијску сесију од 34 кј. земље. Парох је тада поп Димитрије Дроњак родом из Деча, са службом у месном храму већ 14 година. Постоје два српска православна гробља. Школа је од 1872. године комунална, има два школска здања. У једном здању су две дворнице (учионице) за II-V разред, а у другом здању је дворница само за I разред. Учитељско тело чине: учитељ Правдољуб Предић родом из Самоша, служи у месту од 1897. године; учитељица Софија Арнот родом из Мокрина, служи ту од 1899. године; учитељ Михајло Дрндарски родом из Добрице, служи у Самошу од 1900. године. Редовну наставу је пратило 403 ђака, а у пофторну школу ишла чак 235 ученика.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
 
Постојала је 1905. годину у Самошу Српска земљорадничка задруга са капиталом од 3342 к. На њеном челу су тада били: председник марко Јованов и пословођа Влада Молдован.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Самош”