282.634
измене
м (срч-риплејс) |
мНема описа измене |
||
'''Роњење''' је данас један од [[спорт]]ова који се најбрже шири [[свет]]ом, а одувек је постојала човекова жеља да се спусти испод површине [[Море|мора]], [[Језеро|језера]], било у сврху спашавања, [[лов]]а, рекреације или војне сврхе.
== Историја роњења ==
[[Slika:Alexander the Great diving NOAA.jpg|thumb|Рониоци Александра Великог]]
Данас се не може са сигурношћу утврдити када се роњење први пута појавило, али постоје неки докази да је то било 5000 година пре
Роњење је такође било
Најважнији посао ронилаца у прошлости био је спашавање терета с потонулих бродова и о томе постоје писани подаци. Већ током првог века пре Христа, посао је био тако добро организован и рониоци су били сврстани у платне разреде по којима су разлике у накнадама зависиле о дубини роњења. Ронило се искључиво на дах, а обука је започињала још у детињству. Камење се употребљавало уместо тега, ронилац би био везан конопцима, а урањао би до 31 метар испод површине.
[[Слика:Diving bell nоaa.Jpg|thumb|Ронилац из 16. века]]
С временом су људи тражили на који би начин могли остати што дуже испод површине, па се у почетку почело служити [[Трстика|трстиком]], а крајем [[16. век|16. века]] направљен је први велики корак и изумљено је ронилачко звоно с отвореним дном, које се спуштало утезима окомито у воду, омогућивши да ваздух остане заробљен унутар стенки звона. Први подаци о таквом звону датирају из [[1531]]. године.
Осамдесетих година [[17.
Енглез Дзон Летбридз је [[1715]]. године развио "ронилачку омотницу" у којој је ронилац боравио унутар "бачве зрака", омотане кожом, са стакленим отвором за гледање и двома отворима за руке с водоотпорним рукавицама. Летбридз
Аугустус Сијебе је забељежен као изумитељ прве практичне одјеће за роњење, иако је у то време неколико научника експериментисало са сличним ронилачким иновацијама, с обзиром да је вађење предмета с потонулих бродова било уносан посао и омогућавало је континуирани рад на новим изумима.
|