Елија Евдоксија — разлика између измена

Елија Евдоксија је била ћерка [[Флавије Баутон|Флавија Баутона]], романизованог [[Франци|Франка]] који је током 380-тих година служио као магистер милитум [[Западно римско царство|западноримске]] војске. Њеног оца помиње [[Филострогије]]<ref name="automatski generisano1">[http://www.roman-emperors.org/aeleudoxia.htm#N_17_ Wendy Mayer, Aelia Eudoxia, wife of Arcadius]</ref>. Хроника [[Јован Антиохијски|Јована Антиохијског]], монаха из 7. века пише да је Баутон такође родио и [[Флавије Арбогаст|Арбогаста]]. Модерна историјска наука не прихвата ову тврдњу<ref>[http://www.newadvent.org/cathen/08468a.htm Catholic Encyclopedia, "John of Antioch"]</ref><ref name="automatski generisano2">Prosopography of the Later Roman Empire</ref>. Евдоксијин отац последњи пут се помиње као римски конзул са [[Аркадије]]м 385. године<ref name="automatski generisano2" />. Умро је 388. године. Према Зосиму, Евдоксија је живела у домаћинству [[Промот]]а, магистер милитума [[Источно римско царство|Источног римског царства]]<ref name="automatski generisano1" />. Била је сироче у тренутку његовог успона. Промот је умро 391. године, а према [[Зосим]]у, наследила га је удовица Марса са двојицом синова: Аркадијем и [[Хонорије]]м, које је као синове одгајао [[Теодосије I]]. Зосим тврди да је Евдоксија живела заједно са њима и претпоставља се да се упознала са Аркадијем у наредним годинама. Школовала се код [[Пансофије|Пансофија]] који је 402. године постављен за бискупа Никомедије.

Теодосије је умро 17. јануара 395. године у Милану. Наследио га је Аркадије у Источном и Хонорије у Западном римском царству. У Аркадијевом царству водећу улогу имао је [[Руфин]], преторијански префект Истока. Он је, наводно, намеравао да своју ћерку уда за Аркадија и да тако успостави везе са [[Теодосијева династија|Теодосијевом династијом]]<ref name="automatski generisano1" />. Његове планове ометао је [[Стилихон|Стилих]], магистер милитум Запада. [[Евтропије (конзул)|Евтропије]], један од евнуха Цариградске палате, организовао је брак Евдоксије и Аркадија. Брак је склопљен 27. априла 395. године, без сагласности Руфина<ref>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/secondary/BURLAT/5A*.html#ref8 J.B.Bury,History of the Later Roman Empire from the Death of Theodosius I to the Death of Justinian', chapter V]</ref><ref name="automatski generisano1" />. За Евтропија је то био покушај да успостави свој утицај на цара и царицу. Руфин је био непријатељ Промота и његови наследници желели су да поткопају Руфина. Зосим пише да је на Аркадијеву одлуку утицала изванредна лепота његове невесте. Он је тада имао око 18 година, те се може претпоставити да је и Евдоксија била тог узраста.

У деценији након склапања брака, Евдоксија је родила петоро деце. Савремени извор познат као Псеудо-Мартирије наводи и два мртворођена детета. Зосим тврди да је Теодосије II син дворанина. Међутим, он испољава негативан став према Евдоксији те се у тачност његових тврдњи сумња<ref name="automatski generisano1" />. Евдоксија и [[Гајна]], нови магистер милитум након Руфина, учествовали су у уклањању и погубљењу Евтропија 399. године. Царичин утицај повећан је након његове смрти. Укључивала се и у правна питања, попут суђења генералу [[Арбазије|Арбазију]] за неуспешну кампању против [[Изаури|Изаура]] 9. јануара 400. године. Евдокија је носила титулу августе.

Евдоксијина улога у црквеним пословима свог времена добро је позната. Она је постала заштитница [[Никејски симбол вјере|Никејског хришћанства]]. Сам Аркадије није желео да се бави црквеним питањима<ref name="automatski generisano1" />. Дошла је у сукоб са цариградским патријархом [[Јован Златоусти|Јованом Златоустим]] због погубљења Евтропија. Отприлике у исто време, [[Теофил Александријски|Теофил]], александријски патријарх, желео се устоличити у Цариграду и противио се Јовановом доласку на патријаршијски престо. Он је био противник [[Ориген Адамантије|Оригеновог]] учења и оптуживао је Јована Златоустог да подржава то учење. Такође, осудио је четворицу монаха за подршку Оригену<ref>Robert Wilken, "John Chrysostom" in Encyclopedia of Early Christianity, ed. Everett Ferguson (New York:Garland Publishing, 1997).</ref>. Они су побегли у Цариград где их је дочекао Јован Златоусти. Поред Теофила, Јован је имао противницу и у византјиској царици коју је отпуживао за злоупотребу положаја. Теофил, царица и други Јованови непријатељи формирали су савез и 403. године одржан је синод ([[Храстов синод]]) на коме је отпужен Јован због подршке Оригену. Патријарх је протеран са престола. Бивши патријарх пожалио се Аркадију, а исте ноћи када је ухапшен дошло је до земљотреса кога је Евдоксија сматрала за божији гнев. Због тога је тражила од Аркадија да врати Јована на патријаршијску столицу<ref>"[https://oca.org/saints/lives/2017/11/13/103292-st-john-chrysostom-the-archbishop-of-constantinople St John Chrysostom the Archbishop of Constantinople]". Orthodox Church in America. Retrieved 2007-03-29.</ref>. Мир је био кратак. Јован је наставио са нападима на царицу, те је убрзо прогнан на Кавказ<ref>"John Chrysostom" in The Oxford Dictionary of Church History, ed. Jerald C. Brauer (Philadelphia:Westminster Press, 1971).</ref>. Евдоксија није живела дуго након тога. Њена седма и последња трудноћа завршила се побачајем или, према Псеудо-Мартирију, рађањем мртвог детета. Евдоксија је умрла од инфекције убрзо након тога<ref name="automatski generisano1" />.

Псеудо-Мартирије наводи да је имала два мртворођена детета (рођена крајем 403. и 404. године)<ref name="automatski generisano1" />.