Маргита Стефановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 21:
Рођена је као јединица у породици београдског [[позориште|позоришног]] и ТВ-редитеља [[Славољуб Стефановић Раваси|Славољуба Стефановића-Равасија]].
 
Средњу музичку школу завршава у класи са [[Иво Погорелић|Ивом Погорелићем]] са којим узима приватне часове код [[Русија|руског]] професора Тимикина. Као апсолутни слухиста и уз Погорелића најталентованија у класи добија понуду за наставак школовања на [[Москва|московском]] конзерваторијуму. Понуду одбија и у Београду уписује архитектуру коју успешно завршава [[19821984]]. Као студент осваја трећу награду на међународном конкурсу у [[Јапан]]у за рад на тему уређења [[Црна Гора|црногорског]] села [[Режевићи]]. Истовремено важи за једног од најталентованијих класичних пијаниста.
 
Прекретницу у њеној музичкој оријентацији представља присуствовање концерту тек формираног бенда [[Милан Младеновић|Милана Младеновића]] [[Екатарина Велика|Катарина II]] у сали биоскопа „Топчидерска звезда“. [[1. мај|Првог маја]] [[1982]]. упознаје чланове групе [[Електрични оргазам]], а кроз дружење са њима и [[Милан Младеновић|Милана Младеновића]]. Младеновић је, фасциниран њеним талентом и вољом за истраживањем, позива да се придружи групи, те купује [[синтесајзер]] на којем Стефановићева вежба. Након повратка са тромесечног пута по [[Јужна Америка|Јужној Америци]] Маргита Стефановић постаје стални члан састава.
Ред 31:
Крајем 90-их њена музичка активност слаби. Године [[2002]]. компонује музику за представу београдске редитељке [[Хајдана Балетић|Хајдане Балетић]] „Капут мртвог човека“ што је њено последње музичко дело.
 
Маргита Стефановић је последње годиненедеље живота провела у београдском Центру за смештај бескућника, а умрла је [[18. септембар|18. септембра]] [[2002]]. на београдској Инфективној клиници. Узрок смрти није званично објављен, али се претпоставља да је умрла од последица дугогодишњег интравенозног конзумирања [[дрога|дроге]].
 
== Занимљивост ==
* За њу је везана урбана прича о првом београдском [[графити|графиту]]. Наиме, [[Небојша Крстић (музичар)|Небојша Крстић]] је на њенојзиду кућиу дворишту, наспрам прозора њеног стана у Смиљанићевој 4 на [[Славија|Славији]], написао ''Маргита је дечак''. Много година касније графит је избледео, а неко је преко њега исписао ''Прозор мора пасти''.
 
== Библиографија ==
* „Маги, звезда која вечно траје“ ([[Београд]], 2002)
* Александар Илић: „Врати унатраг“ ([[Београд]], 2008)
* [[Lidija Nikolić]]: "Osećanja O. Sećanja" (Čekić, Beograd, 2011, 2012; Чекић/Макарт 2014; Orion Art 2017)
* Lidija Nikolić: "Post scriptum" (Beograd, Orion Art, 2017)
 
== Литература ==