Овидије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 77:
 
== Метаморфозе ==
[[File:Ex P. Ovidii Nasonis Metamorphoseon libris XV.tif|thumb|''Metamorphoses'', 1643]]
 
Метаморфозе (-{''Metamorphoses''}- – ''Преображења'' или ''Претворбе'', 15 књига са укупно 11.995 хексаметара) јесу највеће и најпознатије Овидијево дело, у којем су до највећег изражаја дошле главне особине Овидијевог стила – прозирност мисли, израз богат бојама, течан, лепршав и глодак стих, истанчана психологизација ликова и осетљивост за промену атмосфере.<ref>{{Cite book|first1=Mark P. O.|last1=Morford|last2=Lenardon|first2=Robert J.|title=Classical Mythology|publisher=Oxford University Press|year=1999|isbn=978-0-19-514338-6|pages=25}}</ref> Метаморфозе су заправо збирка [[Етиологија|етиолошких]] [[мит]]ова и [[Легенда|легенди]] које се завршавају неким преображајем. Митови су претежно грчки, док само у последње две књиге има и неколико [[Италици|италских]] и [[Антички Рим|римских]]. Песник је успешно толике разноврсне митове спојио у једну целину и „хронолошки“ их уоквирио између два митска догађаја: исконског [[хаос]]а и стварања света (чиме ''Метаморфозе'' почињу) и претварања [[Јулије Цезар|Јулија Цезара]] у [[Звезда|звезду]] (чиме се ово дело завршава). Овидије је заправо овим делом створио песничку [[Новела|новелистичку]] збирку, нижући митове по циклусима тематски или као уоквирене приче. Знамените су, на пример, прича о [[Аполон]]у и претварању [[Дафна|Дафне]] у ловорику, мит о [[Фаетонт]]у, о [[Нарцис (митологија)|Нарцису]], о љубави [[Пирам и Тизба|Пирама и Тизбе]], о [[Јасон]]у и Медеји, о [[Ниоба|Ниоби]], о [[Дедал]]у и [[Икар]]у, идила о [[Филемон и Баукида|Филемону и Баукиди]], прича о [[Орфеј]]у и [[Еуридика|Еуридики]], о надметању [[Ајант]]а и [[Одисеј]]а за [[Ахилеј]]ево оружје.