Живојин Перић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Додато пар биографских података и једна референца. Пар стилских и типографских исправки.
Ред 21:
'''Живојин Перић''' ([[Стублине (Обреновац)|Стублине]], [[3. јануар]] [[1868]] — [[Оберурнен]], [[Швајцарска]], [[12. септембар]] [[1953]])<ref name=sanu>[http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=417, Живојин ПЕРИЋ]</ref> је био [[срби|српски]] правник и политичар, дописни члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].<ref name=sanu/> Био је члан [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Напредне странке]].<ref>[http://www.republika.co.rs/492-493/20.html Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine]</ref> Из политике се повукао [[1919]].
 
ЗавршиоОсновну школу је започео у родним Стублинама код Уба, а завршио је у Обреновцу. Започео је гимназију у Ваљеву Београду, а факултетзавршио је у Београду. Факултет правних наука завршио је 1891. г. у Паризу.<ref>Мирољуб Симић, "Теорија тумачења права Живојина М. Перића", Зборник радова Правног факултета у Нишу 19/1979, 320.</ref> У државној служби је био запослен од 13/01/1893. г., прво у Министарству Финансија, па у Министарству спољњих послова. Судску каријеру започиње у београдском првостепеном Варошком суду најпре као писар а потом као судија. Заједно са тадашњим председником Варошког суда и пријатељем [[Василије Симић|Василијем Симићем]] допринео је реформи ове институције. Са места секретара у Министарству правде Краљевине Србије биће изабран најпре за ванредног професора грађанског судског поступка и међународног приватног права у Великој школи а 01/04/1901. г. за редовног професора на истој катедри. Од 04/03/1905, редован је професор грађанског права на Универзитету у Београду.
 
Уз [[Андра Ђорђевић|Андру Ђорђевића]], Живојин Перић је био водећи и многострук правни писац из области грађанског права, грађанског судског поступка, међународног приватног права, јавног права и коначно филозофије права.
Ред 27:
Од 1908. г. до 1919.г. активно је учествовао у политичком животу Краљевине Србије.
 
Аутор је обимногвеликог броја дела из правне тематике и то: "Задружно право", I и II (1920), "О уговору о продаји и куповини" I,II, III, (1920-1921), "О сукобу закона у међународном приватном праву" (1926), "Границе судске власти" (1899), "О попису за извршење одлука судских", (1902), "О првенственом праву наплате између државе и хипотекарних поверилаца" (1901), "Један поглед на еволуционистичку правну школу" (1907), "О школама у праву" (1921), "Приватно право" (1912), "Принципи стечених права" (1920), "Политичке студије" (1908), и са [[Драгољуб Аранђеловић|Драгољубом Аранђеловићем]] био је коаутор књиге "ГранђанскиГрађански судски поступак" I, (1912), Перић је био и аутор бројних правних расправа и чланака у бројним српским, југословенским и иностраним стручним часописима.
 
== Извори ==
Ред 34:
== Литература ==
* "У част Живојина М. Перића", група аутора in Архив за правне и друштвене науке, Београд, 1938, стр. 1-36.
* Мирољуб Симић, [http://www.prafak.ni.ac.rs/files/zbornik/sadrzaj/zbornici/z19/16z19.pdf, "Теорија тумачења права Живојина М. Перића"], Зборник радова Правног факултета у Нишу 19/1979, 319-337.
 
== Спољашње везе ==