Википедија:Трг/Архива/Википолитика/69

Preusmerenja netacnih kategorija

prema zakonu o teritorijalnoj organizaciji republike srbije jedinica lokalne samouprave "opstina pirot" vise ne postoji vec je na tom prostoru formirana nova jedinica "grad pirot". povodom toga sam postojecu kategoriju "opstina pirot" premestio i ispraznio na kategoriju "grad pirot", i oznacio je za brzo brisanje jer nema potrebe za njenim postojanjem posto je netacna. dcirovic je sklonio sablon za bb i ostavio ovu kategoriju kao "meko preusmerenje".

koliko ima smisla za postojanjem netacnih kategorija kao preusmerenja kada one mogu dovesti do zabune i dodatnih komplikacija. primer sto se tice ovog slucaja "opstina-grad" vec imamo na starnici "grad subotica", odnosno trenutno "opstina subotica" posto jedan korisnik smatra pomenuti zakon "nakaradnim" pa je resio "da uzme stvar u svoje ruke" i preimenuje na "opstina subotica".

smatram da bi o ovome trebalo da se izjasni zajednica. Lackope (разговор) 12:13, 20. јануар 2017. (CET)

Пракса прављења категорија-преусмјерења код нас не постоји. Што се Суботице тиче, има закон у коме све пише, није на нама да одлучујемо шта личи, а шта не личи на град/општину. —Ранко Николић (разговор) 13:16, 20. јануар 2017. (CET)

Prazne kategorije se obično brišu, jer se za razliku od članaka kategorije imaju prvenstveno internu primenu. Ako ne sadrže članke, nema potrebe da postoje linkovi na njih iz članaka ili drugih kategorija. Prazne kategorije nisu korisne za navigaciju ili sortiranje.

Međutim, nekim ispražnjenim i obrisanim kategorijama se često slučajno dodeljuju članci, i/ili one bivaju napravljene iznova i iznova. Pošto kategorije ne mogu da imaju „tvrda“ preusmerenja (i.e. #REDIRECT[[ ... ]]), problem se rešava primenom „mekih“ preusmerenja (i.e. {{Category redirect}}). Botovi patroliraju te katogorije i periodično premeštaju članke u preusmerene kategorije.

Mekano preusmerevanje kategorija je ustaljena praksa na Vikipedijinim projektima (e.g. WP:CATRED). Nema razloga da ovaj projekat bude izuzetak. --Dcirovic (разговор) 18:24, 20. јануар 2017. (CET)

kao sto je rekao ranko, takva praksa kod nas ne postoji, a da li ce se neka nova praksa primenjivati na ovom projektu onda o tome odlucuje zajednica a ne pojedinac. ako neko smatra da postoji opstina pirot, onda je to odraz njegovog neznanja, a mi ako ovaj projekat nazivamo enciklopedijom onda ne smemo podrzavati neznanje vec ono suprotno. Lackope (разговор) 10:55, 21. јануар 2017. (CET)

Злоупотреба и иживљавање

[1] Шта се ово дешава, пљуште блокови ко киша без разлога или објашњења? На шта ово личи?! На хрватску википедију ето шта!! Срам вас било администратори у шта сте се претворили. Пу, гадите ми се. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.175.89.29 (разговор • доприноси)

А зашто је корисник Зрно блокиран? Zoranzoki21 (разговор) 15:36, 29. јануар 2017. (CET)

Вјерујем да ће и ово питање до вечерас ријешити администратор Ранко Николић. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:53, 29. јануар 2017. (CET) с. р.

Човек је до сада блокиран од стране 5 различитих администратора. Дакле биће да је ипак до њега --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:07, 29. јануар 2017. (CET)

Dobijanje statusa

Koliko je potrebno vremena da se dobije status automatskog patroliranog nakon trodnevnog glasanja? Zoranzoki21 (разговор) 12:54, 5. фебруар 2017. (CET)

Под условом да постоји консензус за додјелу, додијелиће га неко од бирократа чим буде на мрежи. – Srdjan m (разговор) 14:16, 5. фебруар 2017. (CET)

Ako se u skoro vreme i aktiviraju.. Trebalo bi još neko da se kandiduje za birokratu. Očigledno troje birokrata nije dovoljno. Zoranzoki21 (разговор) 14:45, 5. фебруар 2017. (CET)

Места у Македонији

Многа насеља и градови у Македонији, поред имена имају у загради назив Македонија, пример (Штавица (Македонија)). Званичан назив државе је Република Македонија и због спора са Грчком око имена не користи се само назив Македонија. Ово јесте техничко питање, али треба видети да се реши, један од предлога је преместити такве странице овако, са Турија (Македонија) на Турија (Делчево). Има ли неко друге предлоге? Да ли је мој предлог у реду?--Soundwaweserb (разговор) 14:38, 14. март 2017. (CET)

slazem se sa predlogom, pored imena u zagradi da bude opstina u kojoj se nalazi mesto, kao sto je kod naselja u srbiji. Lackope (разговор) 15:54, 14. март 2017. (CET)

Слажем се, исти поступак примјенити и на остала насељена мјесто, без обзира која је држава у питању. —Ранко Николић (разговор) 16:36, 14. март 2017. (CET)

Ne vidim nikakav problem oko toga što tu stoji Makedonija. To je uobičajeni naziv za *Republiku Makedoniju* u srpskom govornom području veoma veoma dugo, bez obzira na političke sporove itd. To bi trebao da bude kriterijum. A ovo oko imenovanja, dal opština ili država u zagradi...kako se kome svidi. --ANTI_PRO (разговор) 18:39, 14. март 2017. (CET)

Слажем се да је Македонија назив који је сасвим у реду. Што се тиче коришћења ближих одредница од саме државе, мислим да то треба радити само кад је то потребно. Тако је реализовано код француских села, на пример. Ако постоји вишезначје на нивоу региона, онда се имена региона стављају у заграду, а ако у оквиру департмана има вишезначности, онда се департмани стављају у заграде, и тако даље. --Ф± 22:34, 14. март 2017. (CET)

Takođe ne vidim problem da piše samo Makedonija. Ne pišemo ni „Švajcarska konfederacija” ni „Republika Francuska”. --В. Бургић (разговор) 14:12, 15. март 2017. (CET)

Француска и Швајцарска немају истоимене области и називе, знамења која, узгред, оспорава то име нека друга држава. Не знам, можда грешим. Овде се створила атмосфера да за Македонију нема никаквог решења, никаквог консензуса, толико је велика подељеност да ни око овог једноставног питања нема договора. Понекад помислим да је најбоље да о овоме одлуче они малобројни који су стварно заитересовани за Македонију (Ant83, Lackope, Miljan Simonović), а не појединци који само искоче и остављају своја мишљења, а да притом нису ни прстом мрднули да сређују чланке везане македонску државу, област, градове, села и људе који су везани за тај регион. Можда би се боље договорили људи који преузму ствар у своје руке и који желе стварно да решавају питања.--Soundwaweserb (разговор) 15:07, 15. март 2017. (CET)

Када је реч о селима, уколико постоји вишезначје природно би било да се у загради стави име припадајуће општине, тако да мислим да је Саундов предлог о преименовању уреду. Већ раније сам рекао шта мислим о томе како би име ове државе требало да звучи, па да се не понављам. Сама одредница Македонија у загради није погрешна, јер ем је у српском језику устаљено такво скраћено име за то подручје, а географски гледано цела та територија се такође назива Македонијом (невезано за државу којој припада) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:36, 15. март 2017. (CET)

Слажем се са Николом. Zoranzoki21 (разговор) 16:42, 15. март 2017. (CET)

Гласања за чланке

Већ други пут у свека неколико недеља се дешава да члана који није имао ниједну замерку не пролази на гласању за изабрани због мањка гласача. Како смо ми по броју активних уредника релативно мала википедија, ја предлажем да се у таквим случајевима омогући продужење рока за гласање на још 7 дана. На тај начин би смањили бирократију и поштедели предлагача да поново покреће целу процедуру (ионако је може покренути одмах по окончању гласања). Занима ме шта ви мислите о томе? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:36, 15. март 2017. (CET)

Свиђа ми се Zoranzoki21 (разговор) 21:43, 15. март 2017. (CET)

Slažem se. Nikola, proceduralnih razloga radi, prebaci ovaj predlog na odgovarajući predložak za glasanje i izbaci na sajtnotis (samo admini mogu, ja ne), da bi cela zajednica znala. --ANTI_PRO (разговор) 00:53, 16. март 2017. (CET)

Takođe se slažem --Pinki (разговор) 10:20, 16. март 2017. (CET)

Шта мислите о томе да се обавјештење о сваком гласању обавезно поставља у сајтнотис, чиме би сви били обавјештени? Мени је лично 14 дана предуго, али како год заједница одлучи. —Ранко Николић (разговор) 16:07, 16. март 2017. (CET)

@Ранко Николић: Слажем се. Да у списку надгледања сваки корисник може да прати дешавања на вики.--Soundwaweserb (разговор) 16:18, 16. март 2017. (CET)

Тако је још боље, само активни корисници могу да буду упознати са дешавањима. Колико се сјећам, током гласања за администраторе обавјештење буде у списку нагледања. —Ранко Николић (разговор) 16:21, 16. март 2017. (CET)

@Ранко Николић: Тако је. Мислим да је то најбоље решење.--Soundwaweserb (разговор) 16:39, 16. март 2017. (CET)

Раније су сва гласања (па и расправе пред гласања) биле окачене на сајтнотис како би се укључио већи број корисника. Касније су неки измислили, да би омаловажили и саботирали туђе предлоге, како не треба заједницу о свему обавјештавати, како су нека гласања значајна, а нека безначајна и сл. Тако се дошло и до тога да и оваква гласања можеш примијетити само ако их намјерно тражиш. Сва гласања у једном дану (невезано каква су) треба да буду наведена у Списку надгледања. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:05, 16. март 2017. (CET) с. р.

Sva glasanja koja se tiču direktno tiču zajednice i načina funkcionisanja ove enciklopedije treba kačiti na sajtnotis. Uvek. Ako je Rankov predlog u smeru da se ovo nepisano pravilo samo formalizuje zvaničnim pravilom, podržavam predlog. Al u svsl. treba kačiti uvek na sajtnotis. Npr. ja nemam uvek toliku naviku da gledam *spisak nadgledanja* pa mi je dosta glasanja i debata izmaklo. Ovako, preko sajtnotisa, najveći broj članova se uključuje u raspravu i glasanje, što je jedan od pravaca u kojem svakako treba ići — umesto da u stvari budu uključene samo par ljudi koji prate tu vrstu tematike.

Da ne oftopičarimo, dok se mi lepo dogovorimo oko toga kako sa glasanjima, otvorite glasanje za ovaj Nikolin predlog ( sori, nzn ja kako, mislim da ima posebna procedura na koju je sličnom ovakom prilikom ukazao Filip) --ANTI_PRO (разговор) 21:31, 16. март 2017. (CET)

Мени се лично не свиђа качење ствари на сајтнотис, јер ми ремети уобичајени радни простор. Уосталом када неко сакрије напомену из сајтнотиса друга ће се појавити само ако дође до промјене на самом сајтнотису, а ја сам имао у плану прављење шаблона који би могли мијењати активни уредници, док медијавики странице могу мијењати само администратори. Ја сада не знам како се зове странице која има сличну сврху као сајтнотис, само што се текст те странице види само у списку надгледања, а не на свим страницама, ако некао зна нека напише. — Ранко   Нико лић  ✉ 13:58, 17. март 2017. (CET)

Ако би неко могао да покрене гласање о овом мом предлогу па да га и званично усвојимо, да не губимо време. Ја сам тренутно презаузет па не верујем да ћу стићи --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:22, 17. март 2017. (CET)

Jedan blok na...

188.2.198.100 ili ga staviti pod nadzor

--Mile (разговор) 16:16, 31. март 2017. (CEST)

Република Српска

Због следећег отварам гласање: (пренешено са трга/Разно)

Све чланке о насељеним мјестима у Републици Српској, који су испретурани од стране бота, треба вратити на стару верзију у којој су и унесени. Нпр. Батковци (Оштра Лука). Увод је био: Батковци су насељено мјесто у општини Оштра Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина. Да би то Аутобот (са разлогом: проширење увода) претурио у нешто рогобатно: Батковци су насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Оштра Лука које припада ентитету Република Српска. То ни на шта не личи, ем ботови уопште немају право на материјално уређивање већ само на техничко.

Нарочито пара очи што је то политички формулисано па испаде да је то само насељено мјесто у БиХ, које ето успут припада општини која је у саставу Републике Српске (или како бот вели „ентитета Републике Српске”). Ниђе везе. Као да смо бошњачка википедија, могли смо одмах ставити да припада „мањем бх. ентитету РС”. Српска се службено назива Република Српска (РС), а не Ентитет Република Српска (ЕРС) као што се и Србија назива Република Србија, а не Држава Република Србија. Скоро ни у једном чланку није потребно наглашавати да нешто има у „држави Србији” већ само Србији. Чланак о Србији се бави њеним државним статусом, а не хиљаде других чланака. Исто важи и за Републику Српску.

Ту ботовску политичку накараду „ентитет Република Српска” треба укинути и вратити природни поредак: да је насељено мјесто у општини, федералној јединици и држави (а не насељено мјесто у држави у општини која припада федералној јединици). --Жељко Тодоровић (разговор) 17:00, 20. април 2017. (CEST) с. р.

Овако, отварам гласање, да се сви изјаснимо (тј. цела заједница) да ли треба да остане како је бот навео или да се ботове измене врате на одговарајућу верзију. Гласање траје 7 дана, и након што гласање прође, уколико буде 60% за, ја ћу истог дана својим ботом да вратим да буде како треба. Zoranzoki21 (разговор) 19:19, 24. април 2017. (CEST)

За

1. за Zoranzoki21 (разговор) 19:19, 24. април 2017. (CEST)
2. за Сарајевски погрдни израз „ентитет Република Српска” (са својом екстремнијом верзијом „мањи бх. ентитет РС”) неприхватљив је на Википедији на српском језику. Наша енциклопедија, која је једина права енциклопедија међу овим нашим комшијским квазиенциклопедијама, не може пасти на њихов ниво и постати терен за такве политичке изразе. Ако они не могу изговорити Република Српска (јер алудира на назив државе), какве то има везе са нама? Нема оправдања да се у стотине, хиљаде чланака уметне ријеч „ентитет”. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:14, 25. април 2017. (CEST) с. р.

Против

1. ....

Уздржани

1. ...

Коментари

О чему ти Жељко лапрдаш, шта је погрдно у речи ентитет? Прочитај устав Републике Српске. -- Bojan  Razgovor  03:39, 25. април 2017. (CEST)

 Коментар: Ја не видим потребу да се ишта мења, а ако се буде мењало онда предлажем нову простију формулацију:

• ? је/су насељено мјесто у општини ? (Република Српска, Босна и Херцеговина). или чак
• ? је/су насељено мјесто у општини ? (РС, БиХ).,

наравно, са викивезама у стварности у чланку. — Обсусер✉ 16:34, 25. април 2017. (CEST)

Када се набраја припадност иде се од веће ка мањој или од мање ка већој, не може се мешати (бар не би требало). Дакле, општина → покрајина, ентитет, рејон, округ → држава. Не може испретурано. Српска је један од два босанскохерцеговачка ентитета и не видим шта је спорно у томе. Требало бо формулисат као ххх је насељено место у саставу општине ххх у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Мислим да је сувишно стављати овај додатак ентитет. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:55, 25. април 2017. (CEST)

Овдје нико и не расправља о ентитетском статусу Републике Српске већ да је неосновано да пише да је „насељено мјесто које припада ентитету Република Српска” умјесто исправно „насељено мјесто у Републици Српској”. Нигдје не пишемо да је неко мјесто у „држави Србија” па стога не може ни у „ентитету Република Српска” (што је бошњачки политички израз). Онај ко хоће да чита о Републици Српској има чланак о њој. Не треба нам БокицаК да у хиљаде чланака објашњава да је Српска ентитет. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:12, 25. април 2017. (CEST) с. р.

@НиколаБ: Зашто мислиш да је ентитет изнад покрајина а испод рејона и округа? Шта је ентитет? То зависи од државе до дражве, од случаја до случаја.

@Жељко Тодоровић: Слажем се потпуно да треба обрисати реч „ентитет” јер је веома јасно на шта се мисли (нема ниједна друга Република Српска, а има више Оштрих Лука итд.).

„Ентитет Република Српска” није сарајевски погрдни израз него званични политички статус административне јединице односно ентитета (који се некоме може свиђати а некоме не, а Википедија на српском не сме да дозволи да се према „свиђањима” обликује као Википедија њених корисника него треба да буде Википедија релативно поузданих [што поузданијих] извора са интернета које ће корисници само организовати према правилима у чланке и остало, веома је једноставно ако не злоупотребљавамо све што неко креативан направи; а ти можеш постати политичар па се потрудити да се измени Устав, и онда овде уносити према том новом, или уредник неког сајта који ће тамо писати шта он лично мисли а који ће се користити као извор — или се понашати бахато па наметати лажи и остало као неки, или бити веома паметан а тиме и моћан па бити једноставно незаустављив и диктирати свима шта ће да раде на Википедији).

И то је веома неутралан статус (појам „[политички] ентитет” се може односити на све: село, град, округ, државу, унију савезних држава итд.; питање је да ли је одређен статус или није, а овде није).

У БиХ је и одабран термин „ентитет” за ФБиХ и РС баш због борбе за превлашћу појединих етноса не знају ни они за чиме, те разних других користи (прво личне појединаца-националиста који то раде, а онда и територијалне, а за коју се боре само назадни народи и појединци [који нису у стању остварити финансијски раст на други начин на ономе што већ имају, а довољно су глупи да „чувају подрум/ве-це” — само да је њихов, а то што је подрум/ве-це то небитно — и теже некој идентификацији док им деца умиру по болницама; уместо да искористе погодност што говоре истим језиком и створе поново велику државу или барем нормално друштво а не друштво пуно предрасуда, наметнутих идентификовања „државом” која треба да све омогући као да је „држава” неки божански ниво организације друштва, што је заоставштина прошлог система (а битнија је месна заједница, град итд.)]).

Грешка је била само што су „ентитетима” Дејтоном дати називи (требало је да странци поделе заправо на три ентитета, по 33,33 посто, са називима Ентитет Срба, Ентитет Бошњака и Ентитет Хрвата [јер у питању су етнитети а не ентитети], и да наметну своје неутралне контролоре спровођења тог система, тако да сваки грађанин добије иста права а да се не власт не бори са имагинарним противницима [али ни њиховим националистима то не одговара, напредак другог друштва које није моје]; ово би могло када не би било претензија за освајањем територије од стране других суседних држава). А сваком нормалном народу циљ би била што већа заједничка држава, а не цепање линијама и стварање чирева као што је Косово (разједињавање, неслагање и неразумевање друштва увек води сиромаштву друштва у свим погледима).

И онда имамо глупости у чланку Ентитет (политика) и гомилу небулоза и измишљотина да би се нешто доказало насилу, а довољно погледати Ентитет (политика)#Коријен и поријекло ријечи (етимологија) — јер нисмо на Балкану ни Википедији још увек на нивоу да лажирамо и изврћемо преводе са латинског и других језика, што није искључено (могли бисмо ми преводити светске језике како нама одговара без обзира на значење, или пак основати националне науке/дисциплине: српска хемија, хрватски латински, српски латински, бошњачка математика, црногорска географија и сл., нек’ сваки имагинарни етнос док пропада има своје приватно — док се не почне даље делити између себе). — Обсусер✉ 17:43, 25. април 2017. (CEST)

@Obsuser: Појмове покрајина, ентитет, рејон, округ сам навео само као примере другостепеног административног нивоа, а написани су по насумичном редоследу. Ентитети у БиХ су у стварности покрајине са широком аутономијом и представљају другостепени административни ниво. У Србији је округ трећестепени ниво административне управе, а у Естонији рецимо другостепени. Све зависи од случаја до случаја. Но то је небитно. Оно што је битно је да је непотребно наглашавање политичког статуса РС-а у чланцима о насељима у истом (исто и за Федерацију) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:58, 25. април 2017. (CEST)

Uvek smo prvo nabrajali državu u kojoj se nešto nalazi. Tako su napravljeni svi masovni unosi za Francusku, Srbiju, Crnu Goru, SAD, Nemačku, Japan, Rusiju, Ukrajinu, Australiju, Finsku, Španiju, Kinu, Meksiko, Vijentam, Italiju... Mislim da ŽT ima neke svoje probleme i da ne obraćamo pažnju na njega.-- Bojan  Razgovor  22:04, 25. април 2017. (CEST)

BokimBot nema svoje probleme? Ako i ŽT ima, onda i Auto i Bokim botovi imaju svoje probleme. Odu i napiju se, pa se vrate u računar i počnu da brljaju. Na primer, napune kategoriju članci kojima nedostaju izvori, (tj. doda šablon tamo gde ima izvora) pa kad se dobro otrezne, počnu da dodaju i duplo. Kizule (разговор) 22:11, 25. април 2017. (CEST)

Моји ботови су рачунарски програми, немају личне проблеме. Они овде нису грешили са селима и градовима, а погреше можда 1 у 200 измена (често јер други греше пре њега), а од тога ја први откријем грешку. -- Bojan  Razgovor  22:23, 25. април 2017. (CEST)

Imaju toliko problema da Autobot [2] ostavlja greške MESECIMA. Ne satima ili danima, mesecima. Dok Saund nije ispravio [3]. Ali verovatno sam ja i još mnogi korisnici nezahvalan [4]. Eto kako se izražava jedan administrator i sve mu se dopušta.--Soundwaweserb (разговор) 22:17, 25. април 2017. (CEST)

Evo jednog spiska problema ovih botova. [5] Onda da zamislimo još koliko problema koji nisu ovog tipa. Kizule (разговор) 22:22, 25. април 2017. (CEST)

Такве грешке које је мој бот исправљао ти не знаш да урадиш. А то што је бот додавао шаблоне без извора где има референце на ко зна какве сајтове, ја сам тако хтео. -- Bojan  Razgovor  22:26, 25. април 2017. (CEST)

To su sve izgovori. Zna se ko kontroliše botove. Postoje činjenice. Odgovornost ne može da se izbegne, ne radi se o sitnim greškama ili danima gde te greške ostaju posle izmena botova, radi se o mesecima [6]. Takvo ponašanje nanosi štetu Vikipediji, nije prvi put i stalno se ponavlja od istog korisnika (administratora).--Soundwaweserb (разговор) 22:31, 25. април 2017. (CEST)

Ja od svoje odgovornosti ne bezim. Ali ne dozvoljavam, kad vec ne trazim nikakve zasluge za voj rad, da se prema meni korisnici sa licnim problemima koji nisu doprineli ni 5 % kao ja da se tako ophode. -- Bojan  Razgovor  22:40, 25. април 2017. (CEST)

O kojim ličnim problemima ti pričaš? Ovo je PROBLEM, što bežiš od odgovornosti? Odgovori na argumentovana pitanja i nemoj potencirati nekakve izmišljene lične probleme. Ne kontrolišem ja tog bota, nisam ja tema, već tvoje greške koje se godinama ponavljaju.--Soundwaweserb (разговор) 22:44, 25. април 2017. (CEST)

Nauči na čitatš:Ja od svoje odgovornosti ne bezim. Ali hoću i zahvalnost što sam popunio kutijice na stotinama i hiljadama članka. To što vas 50 nije bilo u stanju 10 godina da odradi. -- Bojan  Razgovor  22:48, 25. април 2017. (CEST)

SVRHA ŠABLONA BEZ IZVORA JE DA OZNAČI DA ČLANAK NEMA APSOLUTNO REFERENCE, A NE DA SE DODAJE JER NEKOM NE ODGOVARA. Kizule (разговор) 22:34, 25. април 2017. (CEST)

Pa ti se ponosi ozbiljnom literatorоm tipa Treće oko. I dinosaurusima koji žive danas -- Bojan  Razgovor  22:40, 25. април 2017. (CEST)

Pogledajte koliko grešaka prave Bojanovi botovi. Da li je to slučajno? To nema smisla, a pitanje je koliko još ima primera.--Soundwaweserb (разговор) 22:37, 25. април 2017. (CEST)

Dodavanje bez ivora je rađeno namerno da se skine odgovornos sa sajta što nema ili ima malo pouzdanih izvora. -- Bojan  Razgovor  22:44, 25. април 2017. (CEST)

Овдје је ствар већ сада извјесна. Ем је поредак админ. јединица установљен од бота погрешан, ем је ријеч „ентитет” сувишна. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:33, 28. април 2017. (CEST) с. р.

---

Сад, пошто смо само ја и Жељко ставили за, а у коментарима се већина слаже, шта радити? Kizule (разговор) 20:23, 2. мај 2017. (CEST)

Сврха шаблона без извора

Сврха шаблона без извора је да означи да чланак не садржи никакве референце или изворе, не да извори нису озбиљни. Хоћу да се разјаснимо, да ли треба да остане да у чланцима који имају изворе или референце наведени шаблон, или да се уклони, јер је БокимБот без концезуса ове заједнице уз благослов свог власника додавао тај шаблон. Списак: у којем је само око двадесетак измена наведено јер би морао да се купи нови сервер док ја набројим. Битно да хоће власник истог/их да:

Е сад ја хоћу да се позабавимо личностима које траже пажњу и свађу на овој википедији

Разјашњавање траје 7 дана, дакле нећемо сад гласати, већ се разјаснити, дати коментар, мишљење. Kizule (разговор) 01:14, 29. април 2017. (CEST)

Svrha tog šablona je bila da se ova vikipedija zaštiti od odgovornosti za članke kao da su pisani iz Dosijea X, npr Vrišteća lobanja. -- Bojan  Razgovor  04:03, 29. април 2017. (CEST)

Слажем се са Бојаном. Зоране, то што наводиш су све клице и тривијални чланци по обиму. И што се мене тиче, чланак од 2 реченице са некаква два полу-линка...На овој енциклопедији има крш чланака без извора, али које свеједно људи користе и репродукују, генерална популација. И после, кад ментори (обично учитељи/це, наставници, професори) виде да је то булшит, онда српскојезична википедија крива, њесра, прати је лош глас. Шаблонима се ограђујемо од те одговорности дефинитивно. И онда свако зна на чему је. А што је више тих шаблона, па и на неке минорне чланке са дискутабилним изворима, то боље за пројекат. --ANTI_PRO (разговор) 04:31, 29. април 2017. (CEST)

I samo jedna stvar kod izvora. Koristite knjige, jos bolje ko su dostpune na internetu. Web sajtovi ili nestanu, ili se pokvare linkovi kod nas, pa imamo mrtve veze, ili budu zarazeni virusima (retko, ali desi se). -- Bojan  Razgovor  04:33, 29. април 2017. (CEST)

Шаблон назива „Без извора” се употребљава за чланке без извора. Све друге мањкавости у чланку и изворима имају своје одговарајуће шаблоне. Не знам чему ове наивне игре. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:30, 29. април 2017. (CEST) с. р.

Да би чланци били бољи. Да немамо проблема што су то лоши чланци. -- Bojan  Razgovor  17:33, 29. април 2017. (CEST)

То је неозбиљно тврдити у овом стадијуму пројекта. Пошто сви шаблони служе да побољшају чланке онда најбоље да укинемо све шаблоне и успоставимо само један који ћемо стављати. Зна се да шаблон Без извора има своју намјену и треба је поштовати, а сви други имају своју другу намјену. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:42, 29. април 2017. (CEST) с. р.

Шта је неозбиљно, молићу? Када се пише о историји, науци, ја то доживљавам врло озбиљно. Ако вам се не свиђа што је био шаблон без извора, ви стављајте мало извора и решено. -- Bojan  Razgovor  17:44, 29. април 2017. (CEST)

Нема смисла уклањати шаблон {{без извора}} као што је то урађено овде јер оне две референце не значе ништа (узгред, ја сам их додао у тој измени када сам додао и шаблон {{без извора}}); цео чланак је у суштини нереференциран, треба наћи списак свих добитника и за шта су добили на једном месту, или унети посебно за сваку годину...

Зато сам и додао у шаблон {{без извора}} „ или његов део” да би се употреба проширила и оправдала. Боље да стоји а да има неколико референци, него да не стоји а да нема ниједна или има само за једну једину реченицу из чланка. — Обсусер✉ 19:21, 29. април 2017. (CEST)

Слажем се и са једнима и са другима. Међутим ипак мислим да шаблон без извора трба да се користи у чланцима који су без икаквих извора, а да у случајевима са слабијим изворима треба ставити шаблоне који упозоравају на то. Иначе Бојане бот ти је додавао тај шаблон и на чланке који су имали и више него озбиљне изворе (претпостављам да то није било планирано, али ето дешавало се) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:53, 29. април 2017. (CEST)

Bot ne zna da li je nesto ozbiljno ili neozbiljno. Sve sto se naslo u kategorije misterije ili paranormalno je dobilo taj sablon. -- Bojan  Razgovor  06:10, 30. април 2017. (CEST)

Hvala Nikola! Bolje je da se stavlja neki drugi šablon koji bi naznačavalo da nema ozbiljnih izvora, nego da se stavi bez izvora. Taj naravno stavljati u one članke što nemaju apsolutno ni jednu referencu ili izvor. Kizule (разговор) 23:56, 29. април 2017. (CEST)

---

Da li bi bilo moguće šablon bez izvora u člancima koji imaju izvore zameniti u nepouzdani izvori? Ako se slažete, ja bih lično to obavio. Hvala unapred! Kizule (разговор) 23:53, 2. мај 2017. (CEST)

Autobotov brat

Nemam na ovo zamerku, ali čisto bih hteo da znam. Šta ova izmena menja? Ja nisam primetio nikakvu razliku. Kizule (разговор) 12:18, 5. мај 2017. (CEST)

Lekari

Pa da li je ovo moguće.. Patroliram i samo lekari lekari lekari i načelnici i ovo i ono. Dobro je što nema još i medicinske sestre, pa hirurzi paa.. Komotno mogu ja i za svog izabranog lekara da napišem članak. Zoranzoki21 (разговор) 14:56, 7. мај 2017. (CEST)

I da nas 878-moro napravi članak o 2 svoja doktora (1 članak 1 doktor), o trenutnom i prethodnom dobili bi smo 1756 novih članaka samo o njima. I ja da unesem grčka naselja to bi bilo oko dve hiljade i nešto ukupno. Zoranzoki21 (разговор) 15:05, 7. мај 2017. (CEST)

Seminarci

Pobrkali lončiće pa počeli i na srpskohrvatsku da unose? Primer: [7]. Jel i tamo ima taj projekat ili je samo doprineo i tamo? Zoranzoki21 (разговор) 21:46, 22. мај 2017. (CEST)

Залутали случајно, појма немају. Обично их професори после врате овде. Реално и ја се не бих снашао собзиром да постоје 4 видипедије за један језик xD --ANTI_PRO (разговор) 22:34, 22. мај 2017. (CEST)

Семинарски уноси

Молим ове што су задужени за уносе ових радова ко бога, да подучавају семинарце да користе претпреглед пошто као да га не виде, а видљиво је (ако не знају: налази се поред дугмета Сачувај измене), пошто не констатују шаблонску поруку {{Претпреглед}}. Затрпавају скорашње измене до те мере, да се у 60% скорашњих врте једни те исти чланци једних те истих семинараца. Немам ништа против доприноса и уноса. Почетници су ипак. Један пример: [8] Zoranzoki21 (разговор) 22:41, 25. мај 2017. (CEST)

А даа, хтедох да кажем и за лиценцирање, али пошто је јуче намештено да дифоултно приказује Википедија:Водич за отпремање, задржаћу свој коментар. Zoranzoki21 (разговор) 22:44, 25. мај 2017. (CEST)

Проблем са семинарцима је нерјешив. Када смо тотално закржљали са привлачењем нових уредника-волонтера онда смо присиљени да „сарађујемо” са професорима и студентима који нас засипају радовима. А од 300 студената ниједан се не задржи на пројекту. Али пошто је то сада глобално питање на Википедији, чак су основане и посебне корисничке групе за њих, то је прилично ствар ван контроле. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:18, 26. мај 2017. (CEST) с. р.

Повлачим обрисани пошто не вреди. Кад семинарци праве пет измена за само мењање димензија 400x350 у 350x400 онда о чему да причамо. Zoranzoki21 (разговор) 23:19, 27. мај 2017. (CEST)

Измена 400x350 у 350x400 може и те како да буде валидна уколико се ради о одређеним димензијама. Википедија као слободна енциклопедија треба (и мора) између осталих посебно да буде намењена студентима и средњошколцима. Квантитативност рађа квалитет и увек се деси да се неки од тих уредника врате, односно остану на Википедији. Искуснији уредници би требало да студентима и средњошколцима, баш као и свим новим уредницима, олакшавају приступ Википедији и упућују их у правилан начин рада. Diva Style понашање није уопште примерено јер свако од нас је једном био почетник. А што се тиче ботова којима Бокица руководи, Зоране мало спусти лопту. Добио си бота пре пар недеља и већ си почео да се понашаш управо као нека Холивудска дива. Оно што је Бојан урадио за ову википедију у задњих неколико година тешко ће ко надмашити, а без његових доприноса сасвим сигурно би , у организацијском смислу одавно изгубили корак са осталим википедијама. Дакле Зоране ова јавна прозивања других уредника на свим могућим дискусијама надам се да ће постати прошлост са твоје стране. Уколико постоје примедбе на рад ботова, или било чији други рад, зна се где и како се оне износе. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:32, 27. мај 2017. (CEST)

Хоће. Али Никола, пет пута мењати из једне те исте димензије у ту исту другу шта је то? Zoranzoki21 (разговор) 23:37, 27. мај 2017. (CEST)

Дужина и ширина нису иста ствар математички гледано. Како год, увек претпостави најбољу намеру. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:07, 28. мај 2017. (CEST)

Добро онда. Zoranzoki21 (разговор) 00:09, 28. мај 2017. (CEST)

---

Мењање

Зашто наш драги аутобот мења извори у reflist? Zoranzoki21 (разговор) 19:02, 30. мај 2017. (CEST)

Зато што тако треба, а и сам геџет је постављен у облику {{reflist|}} --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:20, 30. мај 2017. (CEST)

Онда океј. Zoranzoki21 (разговор) 20:40, 30. мај 2017. (CEST)

Није то баш тако просто. Шаблон се звао Извори, а Reflist је био преусмјерење. Да би Аутобот то годинама „исправљао” рачунајући да ће други попустити. Што се и десило. На крају је било само констатовати да је reflist преовладало и промијењен је и назив шаблона прошле године. А то што енглески израз за једног новог уредника ништа не значи, ником ништа. Нови нам и не требају. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:48, 30. мај 2017. (CEST) с. р.

Потпуно је погрешно да се српска реч преименује у бесмислену глупост енглеску скраћеницу reflist. Где је донета одлука да се тако уради? Ко је гласао за то да се српска реч замени овим? --Anastan (разговор) 00:32, 31. мај 2017. (CEST)

Добро би ми дошао подсетник да знам. Zoranzoki21 (разговор) 00:38, 31. мај 2017. (CEST)

Milion puta sam objasnio. Alatka dablinks kojom razvezujem višeznačne odrednice sama dodaje <references /> ako ne nađe reflist ili <references />. Sportski pozdrav od dragog Autobota. -- Bojan  Razgovor  21:11, 31. мај 2017. (CEST)

Ево спортски поздрави и Ауто и Боким бота. Али које везе алатка даблинкс има везе са мењањем извори у reflist? Ја знам да додаје таг references та алатка, али не мења извори у рефлист зар не? Бар кад сам је ја употребљавао, није то радила. Zoranzoki21 (разговор) 14:43, 1. јун 2017. (CEST)

Превод именског простора

Предлажем да се именски простор Education program преименује (тј. преведе) на Образовни програм, кад су већ сви именски простори на српском језику. Zoranzoki21 (разговор) 20:37, 12. јун 2017. (CEST)

Не видим потребу за тиме, будући да се образовна екстензија не одржава, представља сигурносни ризик и сва је вероватноћа да ће бити угашена са свих Викимедијиних пројеката. Такође, од следећег семестра би требало да у потпуности пређемо на Дешборд. --Ф± 00:28, 16. јун 2017. (CEST)

Okej onda. Zoranzoki21 (разговор) 00:32, 16. јун 2017. (CEST)

Гласање у вези такмичења као /ЦЕЕ пролеће 2017

Као члан жирија изражавам задовољство што смо овакво такмичење привели крају. Међутим, имам потребу да још једном скренем пажњу организаторима и цијелој заједници да се код неког следећег сличног такмичења мора подједнако повести рачуна и о квалитету и о квантитету чланака који учествују у такмичењу.

• Мислим да је садашњим начином гласања (збир укупних оцијена жирија (0-2)х број бајтова...) добрим дијелом задовољен само квантитет чланка;
• Зато предлажем да се убудуће распон у оцјенама коригује бар по школском принципу (1-5) због следећег:

1. сваки написани чланак треба да буде награђан, а оцјена 0 није никаква награда већ дестимулација за аутора чланка, зато и најскромнији чланак треба бити оцијењен са 1 (осим чланка гдје је тема промашена - ту би могли оставити нулу);
2. не могу се једнако оцјенити они чланци гдје је нека тема квалитетно описана, референцирана и употпуњена датотекама, од шаблонских чланака... то значи да нам треба одређен распон у оцјенама (квалитетних чланака); и
3. ми имамо уреднике који су профилисани у различитим областима, али је итекако упитно да ли најбољи чланци из двије различите области заслужују исте оцјене (нпр. чланци о спортским такмичењима у некој лиги типа: Суперлига Грчке у фудбалу 2015/16. и чланци о историјским личностима типа: Јован Кастриот). Напомињем да је у овом примјеру први чланак (због квантитета) освојио 749.508 бодова, а други 89.934. Са друге стране, први чланак до сада је имао скромних 11 прегледа, а други већ 236. прегледа. Радован ⁂ 21:21, 15. јун 2017. (CEST)

Слажем се са свим наведеним. Zoranzoki21 (разговор) 21:35, 15. јун 2017. (CEST)

Ја сам предложио, додуше касно, да се уведе систем оцјењивања од 0 до 5 и вјерујем да би тај систем био много бољи од досадашњег, гдје би нула била за пријављивање чланка на коме није ништа рађено (или ништа значајно) или гдје је промашена тема. У расправу треба укључити представнике Викимедије Србије, @Dungodung и IvanaMadzarevic:, да видимо шта они мисле и да ли је тако нешто технички изводљиво. — Ранко   Нико лић  ✉ 21:40, 15. јун 2017. (CEST)

Заправо сам имао сличну идеју већ неко време, само никако да је уобличим. Слажем се у потпуности да гласање у распону од 0 до 2 не даје довољно ширине да се адекватно градирају разнолики доприноси наших такмичара, а свакако да би се то решило опсегом од 0 до 5 или 1 до 5. Свакако ћемо размислити о том предлогу, али не видим разлог зашто не би био усвојен. :) --Ф± 00:27, 16. јун 2017. (CEST)

Свиђа ми се Zoranzoki21 (разговор) 00:33, 16. јун 2017. (CEST)

Спектар оцјена и треба да буде разноврсан, много је различитих чланака да би сви били оцијењени са 1 и 2. Ово је свакако добар предлог, који ће само побољшати такмичење. И пошто Радован помиње спортски чланак који је један од чланака са највише бајтова у такмичењу, да ли заслужује исту оцјену као други битнији историјски чланци који имају много мање бајтова, треба објаснити на вријеме да се зна ако чланак од 150.000 бајтова са око 80 референци неће добити највећу оцјену јер је спортског карактера, да не пишемо нешто што неће бити вриједновано исто због области о којој се ради. -- Vux33 (разговор) 02:06, 16. јун 2017. (CEST)

Дужина чланка идеално не би требало да је критеријум при оцењивању, управо зато што се мере бајтови и улазе у рачуницу. Евентуално код латиничких чланака можда има смисла повећати оцену за 1, пошто латинички текст по природи ствари заузима мање бајтова од ћириличког. --Ф± 08:12, 16. јун 2017. (CEST)

Овај систем смо преузели од Украјинаца, јер се код њих показао као добар. Наравно, можемо да га мењамо како би жирирање било коректније и како бисмо боље мотивисали учеснике. Чини ми се да је распон од 0 до 5 добар. Следеће такмичење нас очекује највероватније у септембру тако да тад то можемо применити. Ако још неко има сугестије, нек их изнесе па да видимо шта се може мењати на боље. :) Хвала свим члановима жирија на великом труду и на овим предлозима. --IvanaMadzarevic (разговор) 09:48, 16. јун 2017. (CEST)

mislim da je ovaj postojeci model ocenjivanja ipak najobjektivniji, jer na kraju krajeva, najvise od samog takmicara zavisi, ako se bude trudio oko clanaka, da li ce pobediti. sve teme bi trebalo da imaju isti tretman ako su takmicenjem obuhvacene, a ne da takmicari budu, na neki nacin, ograniceni izborom tema jer se mozda neke vise cene. Lackope (разговор) 10:15, 16. јун 2017. (CEST)

Можда би се проблем са важношћу чланака могао ријешити, тиме што би чланци који предложени за писање добијали оцјену више или неко има бољу идеју? — Ранко   Нико лић  ✉ 15:40, 16. јун 2017. (CEST)

Па опет долазимо на исто, неко ће направити чланак који је предложен, написати га оскудно и очекивати оцјену више од чланака који су боље обрађени, референцирани, али спадају у "мање битну област", не би ни то било поштено. Сматрам да квалитет чланака на првом мјесту треба да се гледа кроз количину обрађеног материјала и број референци. На тек завршеном такмичењу било је много чланака из историје, који су практично клице, са до двије референце и добили су оцјену 2. Не треба гледати о којој области је ријеч, већ оцијенити према квалитету. Ти спортски чланци можда никога не занимају, али зар није и у њих уложен труд, додато око 100 референци, за све написано, обрађено све што се те теме тиче и зашто би то био мање квалитетан чланак? -- Vux33 (разговор) 19:14, 16. јун 2017. (CEST)

ako zajednica smatra kako je neka oblast bitnija ili vaznija onda neka se organizuje posebno takmicenje koje ce se baviti tom oblascu, favorizovanje odredjenih oblasti u odnosu na druge vodi u pogresnom pravcu. Lackope (разговор) 01:26, 17. јун 2017. (CEST)

@Vux33: - мислим да нема разлога за нервозом око будућег оцјењивања. Прво мјесто које си ти освојио је сасвим заслужено - и ја ти честитам! Чак и да смо оцјењивали по принципу 0-5 мислим да би ти опет био први (јер не вјерујем да би имао иједну оцјену мање од 4). Међутим, оцјене за квалитет не могу бити субјективне, а два аргумента итекако упадају у очи:

1. нови чланак је теже написати од шаблонског, и
2. популарност чланка

То што неки чланак има бројне референце је добар аргумент за један (први) чланак из неке области. Али кад се тај чланак (по систему copy/paste) узме за писање много других чланака гдје се измјењају само неки шаблонски подаци, а задрже се чак и исте референце - онда то и није аргумент. Са друге стране, популарност чланка (није априори), али јесте једно од мјерила квалитета чланка (па и области из које је) - и то није моје мјерило квалитета. Радован ⁂ 16:18, 18. јун 2017. (CEST)

prilikom dobijanja grantova za takmicenja nisam primetio da se kao merila za njihov uspeh navode popularnost clanaka i nacin na koji su clanci pisani, vec broj novih clanaka, broj novih korisnika, broj takmicara... Treba imati u vidu da je na ovom takmicenju bilo nezadovoljnih ocenama koje su dobili njihovi clanci, a moze se misliti sta ce tek biti sa predlozenim nacinom ocenjivanja. Lackope (разговор) 12:50, 19. јун 2017. (CEST)

@разговор, нека се стави нека дефинија око слика, оне саме нису пуно бајтова, али слика сама је по мени, и некима, вредна бар тисући речи. Када сам схватио, по мејлу, да је слика као текст, пустио сам много слика, које би требале бити у Украјини итд. Зато, смисли неку рачуницу како са сликом. Мени је чланак бес слике доста бедан. --Mile (разговор) 18:43, 1. јул 2017. (CEST) p.S. Ту говорим о сликама које си сам урадио.

@CarRadovan, Zoranzoki21, Dungodung, Ранко Николић, Vux33, Lackope и PetarM:Ево и исхода. Прихватићемо нови распон оцена 0-5, а сам систем се неће мењати. Дакле, жири ће давати оцене од 0 до 5, а те оцене ће се множити са бројем унетих бајтова. Овако се чини да је праведније и олакшава жирију посао. Што се тиче давања веће оцене за теме које су стављене на списак, ја то не бих радила. Увек ће имати тема које можда нисмо покрили, а које неког занимају и легитимне су за такмичење. Слажем се да не треба фаворизовати области јер ће неко исто труда уложити у чланке који нису на списку. Да, слике су битне, али је то на жирију да одлучи. Увек бирамо оне који су до сада искусни у уређивању Википедије, па верујемо у њихов суд. Можда не би било паметно давати више бодова за илустрован чланак, јер ће неко писати чланке за које нема слободне фотографије и не може их набавити (сам фотографисати) - на пример када су историјске теме у питању. Следеће такмичење нас очекује већ од 22. августа. Ускоро ћемо направити страну на Википедији и најавити ово на блогу и сајту ВМРС. Stay tuned. :) --IvanaMadzarevic (разговор) 14:33, 15. август 2017. (CEST)

Одлично. Хвала! Zoranzoki21 (разговор) 17:43, 15. август 2017. (CEST)

Масовни унос

Отварам гласање које ће трајати 7 дана. Неопоходно је да на овом гласању буде 70% гласача за, како би исти уноси били и реализовани. Примере имате у мојој евиденцији учешћа на такмичењу ЦЕЕ пролеће 2017. Овде нема никаквих специјалних услова битних за гласање типа налог стар толико и толико или одређен број измена.

Шта је у питању?

У питању је масовни унос чланака грчких општина и насеља истих (да би се мање црвенеле везе, тј. да би се смањио број наведеног). Желим прво да се договоримо, а не да радим на своју руку у складу са концезусом. Уколико имате неко питање, коментар или предлог, слободно га оставите у одељку коментари. Списак који ће бити коришћен је на грчкој Википедији који се налази овде. Е сад, што се тиче назива чланка и транскрипције, овако ћу: За оно што сам 100% сигуран како да транскрибујем, биће транскрибовано + биће направљено преусмерење на грчком писму и латиничној трансилтерацији. Извињавам се на оном одустајању, било ми је и криво ми је и даље. Овај пут нећу одустајати. За који минут ћу направити ботовски пример. Zoranzoki21 (разговор) 20:08, 17. јун 2017. (CEST)

Као што сам обећао, пример уноса: Вистонида. Ако имате неки предлог шта још да дорадим, предложите у одељку коментари. Zoranzoki21 (разговор) 21:18, 17. јун 2017. (CEST)

Фале категорије. --Ф± 21:54, 17. јун 2017. (CEST)

Случајно заборавио. Наравно, не би уносио чланке ботом без категорије. Zoranzoki21 (разговор) 21:59, 17. јун 2017. (CEST)

Гласови

1. за Наравно да треба! Чак и овако на овом примеру изгледа одлично, не би се ни рекло да је радио бот, више него сјајно. Велика подршка, само напред! --Anastan (разговор) 21:24, 17. јун 2017. (CEST)
2. за --Жељко Тодоровић (разговор) 23:50, 18. јун 2017. (CEST) с. р.
3. за --MareBG (разговор) 15:50, 29. јун 2017. (CEST)

Коментари

Мислим да прво треба транскрибовати имена неколико хиљада италијански и француских насеља који су унети на овај начин, па кад се то заврши почети нови унос. Чак су нам и вишезначне одреднице имена италијанских насеља на италијанском, само да би ова википедија и аутор имали што више написаних текстова. Нећу гласати ни за ни против, али сам сигуран да ће и овај унос завршити исто као и наведени.--Drazetad (разговор) 20:36, 17. јун 2017. (CEST)

Već si jednom bio gore pokrenuo glasanje gore, pa ga samovoljno poništio. Dakle, to poništenje nije uslovio neko drugi od korisnika koji je glasao. Što se mene tiče to glasanje je još uvek validno i nema potrebe dva puta da se ponavlja ista stvar. Napravi taj unos. Imaš zeleno svetlo. --ANTI_PRO (разговор) 21:04, 17. јун 2017. (CEST)

Овде није реч о десетинама хиљада нових чланака већ о свега неколико стотина. Среди кутијицу за места тако да се изворно име пише у засебном пољу, да у испису испод мапе не стоји дуплиран назив из заглавља. Што се транскрипција тиче ја ћу их урадити, никакав проблем. Унос није толико масован па можеш да кренеш одмах. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:59, 17. јун 2017. (CEST)

@НиколаБ: Никола, што се тиче изворног имена, ја бих тако како си рекао и урадио, али таквог параметра нема. Када неко ко се буде боље разумео додао да може и тај параметар у шаблон, онда ћу моћи тако како си рекао. Zoranzoki21 (разговор) 22:03, 17. јун 2017. (CEST)

Користи шаблон {{Град у Грчкој}} --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:29, 17. јун 2017. (CEST)

Убацио сам ја параметар за изворно име. — Ранко   Нико лић  ✉ 22:49, 17. јун 2017. (CEST)

И још нешто, хиљаде се раздвајају тачкама, а децимале зарезима. О томе посебно води рачуна. Основне мерне јединице могу да се пишу и ћириличним скраћеницама у ћириличним текстовима (м, км, с, л, т) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:50, 17. јун 2017. (CEST)

За референце користи шаблоне (cite web и сл) и постави референцу за број становника. И ако је општина бивша, нека и категорија буде Бивша општина у Грчкој. — Ранко   Нико лић  ✉ 22:56, 17. јун 2017. (CEST)

Зашто не користиш шаблон {{Општина у Грчкој}} када се већ ради о општини? — Ранко   Нико лић  ✉ 23:01, 17. јун 2017. (CEST)

@НиколаБ и Ранко Николић: Хвала на датим предлозима. Никола, па мора на латиници. Рецимо, Аутобот ми редовно исправља основне јединице са ћирилице на латиницу. Бар је исправљао у чланцима које сам писао (тј. преводио с ен вики) током такмичења. Zoranzoki21 (разговор) 23:32, 17. јун 2017. (CEST)

Не морају бити на латиници и нема потребе да то радиш. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:35, 17. јун 2017. (CEST)

Аутобот ми редовно исправља основне јединице са ћирилице на латиницу.

Али Никола, реци ти власнику да не мења онда. Zoranzoki21 (разговор) 23:43, 17. јун 2017. (CEST)

Нормално, сад наравно да ће опет: "Моји ботови су исправљали француска и италијанска села ноћима, месецима блабла незахвалници. Један од примера. Изгледа да сам побркао. БокимБот је, мада је Ауто и Боким исто, јер су то ботови истог власника. Zoranzoki21 (разговор) 23:48, 17. јун 2017. (CEST)

Извињавам се на касном коментару. Имам и проблема са интернетом тако да ми споро отвара. Ево и јавно детаљи: брзина скаче--пада. Вечито раде на базној станици, ваљда им избакзусирана, па вечито раде нешто. Зовем их бар 5 пута дневно, ко Вера у љубав-навика паника (види: [9]). Данас ми пукао филм и пошаљем поруку на лајв чет да пошаљу ургенцију да ме контактирају да се договори термин за излазак на терен, пошто од сутра нисам кући. Они пошаљу и ја њима напишем да Википедију отвара прво као из времена настанка интернета па онда нормално и да то ваљда вуче из кеш меморије и "избаце ме". Да их питам нешто везано за чланак о њима, то би ми се јавили за пар секунди. Елем, пошто се сви слажу, биће реализовано до септембра, јер у наредних месец и нешто нећу бити у Србији па нећу моћи толико да будем активан на Википедији, нити састављати уносе. Zoranzoki21 (разговор) 15:16, 29. јун 2017. (CEST)

Транскрипција италијанских насеља

Направио сам "ботом" аутоматску транскрипцију свих преосталих нетранскрибованих италијанских насеља: Корисник:Dungodung/итал. Потребно је проверити транскрипцију, па кад се то заврши, онда се може аутоматски извршити премештање чланака. Служио сам се правилима са ове стране, али јасно ми је да ово није идеално и да има изузетака, који нису могли тако лако да се "ухвате", тако да то треба све ручно исправити. На пример, нека правила не важе ако је реч о вишесложној речи, што нисам узимао у обзир, јер није лако идентификовати које су то речи. Такође, постоје правила која зависе од тога да ли се словна група налази у првом слогу или не — то је такође компликовано идентификовати, тако да је игнорисано, па је потребно ручно исправити. Надам се да ће ово помоћи и да ћемо овако брже успети да извршимо транскрипцију назива ових чланака и да завршимо више са тим. --Ф± 15:40, 18. јун 2017. (CEST)

Направи тако и за француска ако можеш, пошто се у мом предлогу горе спомињу и француска. Zoranzoki21 (разговор) 15:42, 18. јун 2017. (CEST)

Француска су већ транскрибована (ова што су до сада унета). --Ф± 15:55, 18. јун 2017. (CEST)

Океј. Zoranzoki21 (разговор) 16:01, 18. јун 2017. (CEST)

Svaka čast. Ručno se posao nikada ne bi završio. --ANTI_PRO (разговор) 16:00, 18. јун 2017. (CEST)

Свака част и од мене. Zoranzoki21 (разговор) 16:01, 18. јун 2017. (CEST)

Сличан покушај је био урађен 2014. У том експерименту имена насеља су била одвојена од имена округа, да се неколико хиљада имена која се јављају у више округа не би дуплирало. Називи округа су већ раније били транскрибовани. Аутоматска транскирпција је била коректна у око 85% случајева. Део тог списка је још увек видљив на Википедија:Трг/Правописна питања/Италијанска насеља, где засенченост сегмената означава да су завршени. Идеја је била да је лакше кориговати ботовску транскрипцију, него све радити ручно. Нажалост, тај предлог је у то време доживео крајње негативан пријем. Надам се да овог пута то неће бити случај. --Dcirovic (разговор) 16:11, 18. јун 2017. (CEST)

Супер, свака част. Можда неповезано питање, да ли можеш док будеш премештао нпр. из „Villa Carmine, Rieti“ у „Вила Кармине, Ријети“, да додаш и преусмерење са „Вила Кармине (Ријети)“? У ствари можда је боље да се то ради у засебном пролазу, да се ухвате и чланци који су већ транскрибовани. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:12, 18. јун 2017. (CEST)

Затрпавање чланака и историје страница

Имам распрву са Дћировићем, па м и његови одговори нису најјаснији, па да питам вас:

1. Који је смисао додавања у чланак литературе у којој ништа не пише о теми чланка?
2. Који је смисао додавања у чланак спољашњих веза у којима нема ништа више од онога што пише у чланку?
3. Који је смисао додавања у чланак шаблона који не линкују на чланака?
4. Зашто је за то потребно буквално милиони непотребних измена за све то (минимум 100.000 чланака па пута 15-20 измена)? Пример

-- Bojan  Razgovor  18:07, 18. јун 2017. (CEST)

1. Апсолутно безвезе 2. Што то ради? 3. И ти си додавао шаблон без извора у чланке које има извора (доброоо.. знаам разлог. ти си тако хтео, и Ћировић тако хоће, тако да...) 4. То је до Ћировића. Вероватно хоће да напуца највише измена. Zoranzoki21 (разговор) 18:37, 18. јун 2017. (CEST)

Мотрити на Ћировићевог бота сад после 7 јер опет он додаје бесмислице. Бојан га је блокирао на 2 сата у пет ујутру. Који ће у тамо неком чланку о италијанском насељу шаблон Европа? Идемо логиком. Онда би требало у све чланке о насељима у Србији, јер је и Србија на Европском континенту. Онда испуцамо сва места у свим државама Европе.. Још да се дода и у чланциа о местима чије су државе у Европској унији шаблон Европска унија, па да будемо комплентни. @Dcirovic: Ћировићу, ко бога те молим, немој више да додајеш тај да се не изразим шаблон. Ја немам обичај да говорим псовке, али ћеш ме истерати из такта па ћу опсовати шаблон. (неће ми бити жао блокаде) Видиш да се не слажемо што додајеш тај шаблон. Уразуми се. Па и ти си админ Ћировићу. То твоје додавање да се не изразим шаблона Европа се може схватити као вандализам. Хеј, вандализам. Ћировићу, схвати. Вандали се опомињу и блокирају. Да сам сад админ, блокирао бих и тебе и бота.. Зашто ризикујеш да останеш без админ права? Јел ти лакше са или без њих? Разочаран и без коментара... Zoranzoki21 (разговор) 06:11, 25. јун 2017. (CEST)

Блокада ИП

77.243.19.196

Вандалисање. --Mile (разговор) 10:11, 19. јун 2017. (CEST)

@PetarM:   Урађено , овакви захтјеви се постављају на администраторску таблу. — Ранко   Нико лић  ✉ 11:13, 19. јун 2017. (CEST)

Потребна помоћ - администратор крши правила уређивања

Једно време покушавам да уређујем страницу Злочини партизана у Србији али ми одређени администратор сваку измену, без обзира да ли се ради о исправци граматичке грешке, исправка непостојеће везе, додавање литературе, било шта да упишем једноставно врати. Овакво брисање на слепо, чиме се онемогућава рад на чланку да би се он унапредио је облик чистог вандализма, на шта сам га више пута опоменио.

Шта и где даље у оваквом случају?— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 18:28, 1. јул 2017. (CEST)

Да се сада не бих враћао на ту тему (а направили сте хаос и требало би пар недеља да се то све ишчита и схвати) занима ме да ли спорне измене имају валидне референце? Јер ако имају референце @BokicaK: немаш право да их враћаш. Ако ти се неке тврдње не свиђају додај референце са контрааргументима, а читаоци сами нека процењују шта јесте, а шта није било --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:07, 1. јул 2017. (CEST)

Njegovi unosi su neeciklopedijski i originalno istraživanje (На историчарима је да даље анализирају изнете податке сакупљене из историјских и војних архива, као и других извора) i diskreditovani izvori (Srdjan Cvetković) -- Bojan  Razgovor  04:26, 2. јул 2017. (CEST)

Извини али ја нисам стекао утисак да су неенциклопедијски. Није поента у томе да ли се ми слажемо или не са неким садржајем, поента је да тај садржај уколико је уредно референциран нико нема право да уклања тек тако. Неутралност википедије и лежи у томе да за неке догађаје постоје разне верзије и виђења. Уколико је неки извор дискутабилан онда се стави одговарајући шаблон. А не да се уклања целокупан садржај јер уклањају се само вандализми, а ово нису били вандализми --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:52, 2. јул 2017. (CEST)

Јозеф је требало да неке ствари исправи и то није спорно, чак се и он са тим сложио. Добар део његових уноса је био сасвим коректан, а између његових уноса сам и ја додао линк на претходно унету референцу. Онда у једном тренутку (док је Јозеф био на путу и није имао приступа интернету) Пинки ревертује све промене унете претходних дана, и моје и Јозефове. Ја онда ревертујем то што је Пинки урадио и затражим од њега образложење. Пинки наравно ништа не одговара него опет ревертује. Ја то опет ревертујем, и опет затражим образложење. Опет наравно нема одговора, али овај пут измене не ревертује Пинки него Бојан. Наравно ако ја ревертујем трећи пут ја ћи да попијем блокаду. Како се то зове? Бан-замка? Понашање које је некоректно, бахато и које је изврдавање правила Википедије. Ништа ново. Када сам ја сређивао чланак "Злочини партизана у Југославији" Бојан је показао да му сличне манипулације нису стране. Пошто би за брисање стране морао да иде на гласање, он је обрисао 90% онога што сам ја написао, а то образложио тиме да ја као мешам бабе и жабе и да чланак из неког чудног разлога треба поделити на више делова. Манипулације, обмане, насилничко понашање. Очигледно да једнопаријски систем још увек влада овде на Википедији, и да комесари могу да раде шта хоће.--Orion1964 (разговор) 11:38, 2. јул 2017. (CEST)

Jožef je više puta, bar jednom dnevno kad stigne ispravljao, na verziju koja bi eventualno odgovarala Bojanu. Eto i sinoć sam ispravljao, ručno. A on briše to na slepo, bez i da pogleda ili komentariše. Jožef je bio i ostao za dijalog, ali bez vređanja, koje su u ličnosti i prirodi Bojanovoj, u to se mogao uveriti svako ko se sa njim bar malo dopisivao. On namerno podiže tenzije, tamo gde se može civilizovanije. Mene je recimo više puta oslovio kao revizionista, prijatelj nacista i slično. Čime sam to zaslužio, a i da jesam zar to nije protiv pravila navedenih na vrhu stranice za razgovor? Ja sam njega nazvao komunistom, ako je to uvreda izvinjavam se javno.

Voleo bih da Bojan objasni šta je u rečenici koju je naveo originalno istraživanje koju sam upisao kao logičnu konstataciju, pošto stoji i u ciljevima i u svim izjavama članova komisije. Da li stvar treba da se reši referenciranim citiranjem člana komisije? Osim toga zašto Bojan i Pinki uopšte brišu linkove na komisije? Zar čitalac ne sme da zna gde se nalazi stranica državne komisije Ministarstva Pravde republike Srbije?

Čak i ako je S.Cvetković diskreditovan, može da stoji link na njegov rad, koji do sada nije smetao, a revertom i dalje ostaje, samo Bojan nema vremena da to pogleda pošto briše na slepo, uz to zloupotrebljavajući svoju poziciju administratora da nas zaplašiva i udalji sa članka. Ovo je Vikipedija, slobodna enciklopedija koju svako može da uređuje?— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 12:55, 2. јул 2017. (CEST)

Žao mi je što ne stičete stekao da je negov unos neencilopedijski. Inače Jožef trpa 86.000 žrtava u odeljak u Mađarima. Ispašće da su partizani ubili 86.000 Mađara. Kao što sam pokazao brojka od 86.000 obuhvata 40.000 Srba i 15.000 Jevreja i još neke ljude koje su ubili nemački i mađarski okupatori i ustaše. Hoće li neko od vas eksperata to da obriše, da ne bude da ja cenzurišem. Srđana Cvetkovića je trpao Orion, ja njega nisam stigao da zamenim. -- Bojan  Razgovor  22:42, 2. јул 2017. (CEST)

Па да је ставио и десет милиона ако стоји референца која то тврди онда немаш право то да уклањаш. Онда ти лепо додаш референцу која побија ту тврдеу и наведеш зашто је спорна и проблем решен. То се зове неутралност --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:20, 2. јул 2017. (CEST)

To se ne zove neutralnost. Ne mogu imati podjednaku težinu diskreditovane i prihvaćene sifre. A drugo, kako je on pisao, ispasce da je umrlo samo 86.000 Madjara (ako ne umete ili vas mrzi da citate, Madjara je stradalo oko 10.000 i oni su tek cevrta narodnost po broju stradalih u Vojvodini za vreme i posle Drugog svetskog, posle Srba, Nemaca i Jevreja) -- Bojan  Razgovor  23:29, 2. јул 2017. (CEST)

Па ти онда лепо испод те реченице напиши да је поменута цифра дискредитована и преувеличана и стави другу верзију, пукни референцу и проблем решен --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:36, 2. јул 2017. (CEST)

Uopšte ne čitaš šta ja pišem. U pitanju je osoba koja stvarno nije upućena u događaje. Tako mu se desi da napiše da je samo Mađara od strane partizana ubijeno 86000. 86000 je broj stradalih na teritoriji Vojvodine i Baranje koje su ubili partizani, ali i Srbi, Jevreji i ostali koje su ubili Nemci, Mađari i ustaše (većinu od tih 86.000). Taj podatak nema šta da traži u tom članku. A druga stvar, zaključci i procene (samo)diskreditovanih izvori ne mogu da se koriste, jer su dokazano netačni. Da li ti veruješ lošem istoričaru -- Bojan  Razgovor  00:04, 3. јул 2017. (CEST)

Срђан Цветковић је "дискредитовани историчар" јер је погрешно написао да је Тито ушао у Београд преко Панчевачког моста иако је тада Панчевачки мост био срушен. Ето то је та врхунска аргументација за његову дискредитацију. Човек који је написао хиљаде страница и коме се лови свака грешка, па су ето успели и да му је пронађу. Када су прављене листе страдалих од стране комуниста, чији су гробови морали да буду тајна, није се ни разматрало питање кривице, јер би то било немогуће, него је прављена листа жртава комуниста. ТАЧКА! Разматрање тога да ли је овај или онај био крив не може да дискредитује Цветковића, јер то није листа кривих или правих него листа оних које су комунисти на овај или онај начин убили. Међу 60000 страдалих је сигурно било и оних који не спадају у ту листу, јер листе нису правили добро плаћени професионалци него су тај посао добрим делом радили добровољци. При томе Цветковића нападају они који углавном користе комунистичку литературу - литературу победника. Постојали су деценијама институти у којима су радили добро плаћени професионалци чији задатак је био да пишу историју победника. Реченица да историју пишу победници, није похвала такве историје, већ покуда. Сада би после 70 година требали да користимо само комунистичке изворе када пишемо о одређеним темама. Па где су ти комунистички извори на које треба да се позивамо када је у питању тема као што је "злочини партизана". Што се у доба комуниста није направио списак људи које су они побили, па да се на њега позивамо. При томе замерке на број жртава стављају они који се стално позивају на комунистичке изворе. Колико је по комунистичким изворима било страдалих у Југославији у Другом светском рату, колико је људи стрељано у Крагујевцу, а колико у Јасеновцу. Свака цифра је била фабрикована. Када су их после пада комунизма питали да кажу како су долазили до тих цифара сви су мекетали као козе, јер се о броју жртава одлучивало на партијским састанцима, а комунистички историчари нису смели (а ни хтели) ни да зуцну. Сада се онима који се боре за ревизију такве историје поспрдно лепи етикета "ревизиониста". Ревизиониста чега? Објективне историје? Не него ревизиониста у великој мери фалсификоване, полуистините и необјективне историје. При томе ти људи раде под страшним притисцима, за мизерне плате, а за врат им дахћу и даље добро позиционирани унуци победника, бесни што се о њиховим прецима неко усудио да напише истину.--Orion1964 (разговор) 06:59, 3. јул 2017. (CEST)

Srdjanu Cvetkovicu to nije jedina greska. Naravno ako covek ne zna da je Tito 20. oktobra bio u Vršcu sa Šubašićem, da njegova komisija napiše da su Aleksandra Mišića ubili partizani 1944 (zapravo, ubli su ga Nemci 1941), da je Čerčil (koji ne za srpski jezik i sigurno ništa nije od njega pročitao) hvalio izvesnog Krstu Cicvarića kao najboljeg srpskog novinara, a da recimo prećuti u svojim knjigama da je bio nemački/nedićevski propagandista. Kako ti njemu veruješ? -- Bojan  Razgovor  05:22, 4. јул 2017. (CEST)

И ја бих рекао да је Јозефова верзија (конкретно, ова верзија) и потпунија и неутралнија. Користи податке државних комисија које су свакако релевантан извор, а наводи и критику тих података. Никола (разговор) 06:58, 4. јул 2017. (CEST)

Ма наравно да је Јозефова верзија сасвим пристојно написана, само неке делове треба мало јасније дефинисати. Вероватно би тај део о Међудржавној комисији из поглавља Мађари треебало пребацити на почетак чланка да они које интересује ова тема могу да нађу и те податке. Реченицу "На историчарима је да даље анализирају изнете податке сакупљене из историјских и војних архива, као и других извора" треба обрисати јер стварно није у енциклопедијском стилу. То би требало лепо сести и договорити на страници за разговор, али ето неки имају право да обришу било шта што се не уклапа у њихово виђење ствари. Deja Vu. --Orion1964 (разговор) 12:39, 4. јул 2017. (CEST)

Može sve da se briše ali je bolje da se preformuliše ako već nije enciklopedijski napisano. Ne brisati na slepo, kao da ništa nije ni bilo. Pošto niko od nas nije diplomirani pisac može da se pogreši. Navedena rečenica se odnosi na cilj komisije da iznese sirove podatke za koje se veruje da će drugi istoričari, statističari dalje proučavati, i to je sve.

Ukazao bih na to da Bojan nenamerno ili namerno lažira ono što sam ubacio u članak, a to nikako nije navođenje 86.000 mađara nego da komisija koja se bavi žrtvama ima tu brojku u svojoj bazi podataka – to čitajući tekst može da se razume. (Na istom mestu nikome ne smeta da se tvrdi da u bazi ima 300 dupliranih podataka bez navođenja izvora.) Naveo sam da postoji komisija i da ima bazu podataka tu i tu, nisam naveo nacionalnost žrtava kako tvrdi Bojan. Da, ta komisija može da stoji na početku članka, ali onda treba navesti da se bavi samo žrtvama iz Vojvodine. Uzgred Bojan stalno tvrdi da ima manje žrtava nego što iznose komisije, a to je 86.000 samo za Vojvodinu. Prema podacima državne komisije tu je još oko 30.000 iz ostalih delova Srbije, uključujući KiM, što ako dobro računam dođe blizu 100.000, brojka koju Bojan nijednom nije koristio (možda se zato i igra sa podacima komisija da utaji brojku pred čitaocima, ali u to neću ulaziti, samo konstatujem šta radi, bez cilja NPOV i sa ciljem da šablon "osporeno" zauvek ostane).

Bojan dalje tvrdi da se ja ne razumem u problematiku, a on sam konstantno meša tri komisije i njihove izveštaje. Pravi od toga nekakav miks, kako se kada njemu sviđa? Naime ima 3 komisije za utvrđivanje, a da Bojan želi da budu pravilno navedene on bi već to uradio: (1) anketni odbor pri skupštini AP Vojvodine koji je radio od 2000 do 2004 (2) državna komisija (3) međudržavna akademijska komisija. Dobro ne želim ovde dalje da zatrpavam podacima i argumentima. Već sam se odrekao uređivanja, neka Bojan i Pinki uređuju kad su toliko zapeli. Ali onda će i sami da odgovaraju za kvalitet ovog članka na Vikipediji.— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 11:38, 5. јул 2017. (CEST)

Па то и јесте циљ оваквог насилничког понашања. Ја сам одустао, ти си одустао, одустајали су људи и пре нас, а одустајаће и после нас. Имаш право да слободно пишеш шта год хоћеш, без обзира на то што не мора да унесеш никакве референце и док год је то у идеолошкој матрици одређених људи нико ти неће обрисати ни редак. Искочиш ли из те матрице онда нема референце која ће ти помоћи да текст опстане, обрисаће га комесари. Ено нереференцираних текстова који величају партизане колико год хоћеш. Е па пробај да обришеш нешто од тога да видиш како ћеш брзо да попијеш блокаду. --Orion1964 (разговор) 12:28, 5. јул 2017. (CEST)

Нема потребе да ико одустаје од уређивања само зато што са неким не може да се нађе заједнички језик. Уз разговор на крају се ипак дошло до неког компромиса. дакле, енциклопеидјски стил писања, референце и дивота --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:21, 5. јул 2017. (CEST)

Е мој Никола. Кад би то било тако једноставно. Нема ништа од тог компромиса. Брисало се и брисаће се шта год се њима не свиди. Ја сам на страници о четницима поставио уредно референцирано Хитлерово писмо Мусолинију где он настоји да убеди Мусолинија да је неопходно ликвидирати четнике, али и то је обрисано. Шта је важно Хитлерово мишљење о четницима важније је ваљда оно што пишу комунистичке књиге. --Orion1964 (разговор) 18:11, 5. јул 2017. (CEST)

Корисник BokicaK иако је овде опоменут, наставља без престанка да уређује чланак на накарадан и POV начин (види страницу за разговор) и да брише све уносе других корисника, укључујучи и правилно референциране. Ради се о озбиљној злоупотреби позиције администратора о чему би Заједница требала да дискутује. Предлажем да се отвори дебата о гласању за одузимање админ права. Човек ПОВ ставова и овако поремећеног морала (увреде на рачун других корисника и лични напади само су мали део тога, што уноси и кроз чланке) не сме да буде администратор Википедије, без обзира на његове досадашње доприносе.–— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 17:17, 9. јул 2017. (CEST)

Posto si zapeo za tvoju komisiju, zasto se ne pozoves na nju i napises ko je ubio 50-60.000 ljudi koje je ona napisala, a? -- Bojan  Razgovor  04:33, 10. јул 2017. (CEST)

Nisam zapeo nizašta, samo uređujem Vikipediju, slobodnu enciklopediju, kao svako drugi.— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 14:52, 14. јул 2017. (CEST)

Ево како ради "комесаријт" - да није тужно било би смешно

Јуче је анонимни корисник (верујте ми на реч, стварно нисам ја) на страници Злочини партизана у Србији унео промене које је референцирао линком из часописа Новости. Пошто је унети текст био супротан виђењима администратора Бојана он је то под хитно обрисао. Дакле часопис Новости је нелегитимна референца. Добро. На страници Миливоје Ђилас Мињо је унет податак да је овај партизан ухваћен од стране четника и предат Немцима. Податак је унео корисник Пинки и навео као извор података књигу у којој то уопште не пише. Пре извесног времена ја сам упозорио Пинкија да тако нешто не пише у књизи, на шта је он мени послао линк ка веб страници прокомунистичког сајта знаци.нет. Ево линка па да погледамо каквог је квалитета дата референца. http://www.znaci.net/fotogalerija/fotogalerija14.html Дакле ради се о фото-галерији сајта који је јасно прокомунистички оријентисан. Да видимо шта пише испод Фотографије ове референце (као стена чврсте). "Milivoje Minja Đilas, student agronomije, rođen 1914. u Pobušću kod Kolašina; bio član Sreskog komiteta KPJ za srez takovski; politički komesar Takovskog bataljoaa Čačanskog NOP odreda "Dr Dragiša Mišović", zarobljen kod Užica od četnika i predat Nemcima, oteran u Banjički logor, gde je streljan 5. marta 1942. godine." Рекло би се сасвим лепо написано али међутим овде се изгледа ради по систему колико реченица толико и грешака. Ево у две реченице бар две грешке. Мињо (а не Миња како стоји) је рођен у селу које се зове ПодбИшће а не ПодбУшће како стоји, а то село није код Колашина него је код Мојковца. Чим се пређе мост на крај Мојковца иде се путем према Колашину и после петсто метара ето Подбишћа. Наравно Пинки има образа да после свега што је другима брисао ово стави као валидну референцу и не само то него кад ја то обришем и упозорим да је референца неодговарајућа он промене враћа и прети да ће ми бристи све што сам написао а што по њему није добро референцирано. Човек коме ја никада нисам ни ред обрисао има образа да ми прети, а брисао ми је и он и његов компањон шта год им се свидело, кад год им се свидело. Ено на страници о Мињу и даље стоји да су га ухватили четници и предали Немцима, а ја то чак нећу ни брисати иако је лажно референцирано, књигом у којој то уопште не пише. Зашто нећу брисати? Јер је сасвим могуће да га четници и јесу ухватили и предали. Ствар и није у томе да ли је он ухваћен од ових или оних него је у томе да се одређени корисници служе лагаријама и неодговарајућим референцама, а да при томе другима пију крв за сваки зарез.--Orion1964 (разговор) 15:43, 6. јул 2017. (CEST)

Масовни унос 2

Већ увелико радим на уносима број 1. Сад, пошто је пуна страница Тражене категорије што се тиче година типа 1628. па 1712.. и тако даље, да ли ја могу одрадити масовни унос тих који су тражени користећи се следећим:

{{кат}}

{{Commonscat|некагодина}}

[[Категорија:некагодинанадесетину-е]]

. Пример:

{{кат}}
{{Commonscat|1628}}

[[Категорија:1620-е]]

Ово бих одрадио данас-сутра ако се будете слагали. Zoranzoki21 (разговор) 08:20, 4. август 2017. (CEST)

Што се мене тиче, можеш, само обрни шаблоне {{Commmonscat}} и {{кат}} да би текст „Главни чланак за ову...” био поравнат с кутијом десно (упореди ово и ово па ћеш сконтати о чему причам). :-) – Srdjan m (разговор) 09:47, 4. август 2017. (CEST)

@Srdjan m: Misliš na ovo:

{{Commonscat|некагодина}}

{{кат}}

[[Категорија:некагодинанадесетину-е]]

Zoranzoki21 (разговор) 09:54, 4. август 2017. (CEST)

Управо тако. :-) – Srdjan m (разговор) 09:58, 4. август 2017. (CEST)

@Srdjan m: Океј. Хвала. Сачекаћу још мало да још неко напише мишљење па ћу ако још неко напише своје мишљење, кренути са овим уносом. Грци за до 2 месеца. Zoranzoki21 (разговор) 10:02, 4. август 2017. (CEST)

Пошто нема противљења, крећем. Zoranzoki21 (разговор) 21:40, 4. август 2017. (CEST)

@Zoranzoki21: Кад се буде направила нпр. Категорија:1628. требало би категорисати и 1628 у њу ([[Категорија:1628| ]]), а на страници категорије користити {{кат|1628}} да не би било дупле тачке те можда [[Категорија:1620-е|8]] ради сортирања.  — Обсусер✉ 19:43, 6. август 2017. (CEST)

@Obsuser: Са пинг ми није стигло обавештење, тако да случајним налетом видим твоју поруку.. Океј, биће урађено тако.. Наставићу, јер ми јутрос није било добро па ме после прошло. Zoranzoki21 (разговор) 22:55, 7. август 2017. (CEST)

Враћање шаблона за референце на домаћи назив

На Фабрикатору
Баг: T176019

Предлажем враћање назива шаблона за референце на назив на српском. Што се тиче алатки, овако је статус:

1. за пајвикибот ће бити додат српски назив чим се изврши преименовање
2. што се тиче алатке Рефлинкс корисника Диспенсер, контактираћу га након извршења преименовања
3. уколико има још нека алатка, реците, па ћу придодати у таск на фабрикатору.

Ова распава/гласање траје 7 дана, и након тога, уколико већина буде за, само је потребно извршити преименовање. Затим да ставим разлику измена и @Framawiki: ће креирати печ на гериту и биће решено. @Ранко Николић, Obsuser, BokicaK, Pinki, Жељко Тодоровић, Soundwaweserb, MareBG и Dungodung: пингујем вас да ставите свој коментар ако желите..

За

1. за Као предлагач ове идеје. Zoranzoki21 (разговор) 23:08, 27. септембар 2017. (CEST)
2. за (боље извори него референце, мада преусмерења чине чуда) --Ф± 23:41, 27. септембар 2017. (CEST)
3. за Ја сам више за то да буду референце, извори су опширнији појам. У сваком случају нека буде на српском. — Ранко   Нико лић  ✉ 23:49, 27. септембар 2017. (CEST)
4. за Боље него референце --MareBG (разговор) 00:02, 28. септембар 2017. (CEST)
5. за Извори. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:07, 28. септембар 2017. (CEST) с. р.
6. за — онда сам ја за референце — Miljan Simonović (разговор) 00:18, 28. септембар 2017. (CEST)
7. за „изворе” ћирилицом. А и без 30em, испада јако ружно.--Тајга (разговор) 00:41, 28. септембар 2017. (CEST)
8. за слажем се са Ранком боље референце него извори, јер је то опширнији појам --Pinki (разговор) 22:28, 28. септембар 2017. (CEST)
9. за Преименовати шаблон, не нужно мењати свих 200000+ чланака због тога. Ускладити назив поднаслова и шаблона, ако се поднаслов зове референце онда је логично да се тако зове и шаблон, мада је и "извори" разумљивије од reflist. --Ђорђе Стакић (р) 10:32, 1. октобар 2017. (CEST)

Против

1. против -- Vux33 (разговор) 08:01, 28. септембар 2017. (CEST)
2. против Неће бити никакве разлике и да се промени, а ствара се беспотребан посао. Политика Википедије је „не поправљати нешто што није покварено [осим ако ће допринети доследности]” (а овде неће, јер је бот већ уједначио све на „reflist”). Такође, код односно изворник односно викитекст није битан никоме, битан је само приказ. HTML је на пример на енглеском, и не верујем уопште да ико размишља о томе да га преводи. ’Просветљене’ што мисле да треба на ћирилици и извори јер ће неко од тога имати користи не вреди коментарисати... И не знам зашто би било боље референце; оно што се исписује у одељку који се зове референце су референце, са повратном везом и генерисано преко шаблона на навођење извора (форматираних извора у облику референци; извор је сам URL односно веб-страница, или назив књиге односно сама књига).  — Обсусер✉ 18:26, 28. септембар 2017. (CEST)

Коментари

Заборавио си навести на који шаблон тачно мислиш и који је то српски назив шаблона. — Ранко   Нико лић  ✉ 23:15, 27. септембар 2017. (CEST)

@Ранко Николић: Мислим на рефлист (назив на енглеском). Назив на српском би требало бити референце.. Или извори.. Зависи како већина одабере. Ја сам за назив извори. Zoranzoki21 (разговор) 23:19, 27. септембар 2017. (CEST)

@Zoranzoki21: Овдје ће можда већа расправа бити око тога да ли ће се шаблон звати „референце” или „извори”, него да ли ће бити енглески или српски назив. — Ранко   Нико лић  ✉ 23:24, 27. септембар 2017. (CEST)

Океј Ранко. Zoranzoki21 (разговор) 23:27, 27. септембар 2017. (CEST)

 Коментар: Да ли је неопходно преводити шаблон и, ако јесте, зашто? --Miljan Simonović (разговор) 23:55, 27. септембар 2017. (CEST)

@Miljan Simonović: Miljane, ne dodaju svi {{reflist}}. Odgovor je sledeći: da alatke ne dupliraju i da bot(ovi) ne moraju bezveze da menjaju na naziv na engleskom. Zoranzoki21 (разговор) 00:02, 28. септембар 2017. (CEST)

Све што је могуће, треба бити на српском језику. Него мене занима како ово „пинговање” некада ради, а некада не? --Жељко Тодоровић (разговор) 00:09, 28. септембар 2017. (CEST) с. р.

Jedno pitanje: je li ovo rasprava da se šablon preimenuje ili da se u člancima menja reflist na nešto? Ako je ovo drugo, to je 200.000 bespotrebnih izmena, onda sam strogo protiv. -- Bojan  Razgovor  05:22, 28. септембар 2017. (CEST)

Не знам чему потреба да се мијења нешто што се не приказује у самом чланку. Како је Бокица навео, то су беспотребне измјене, јер је reflist практично одомаћено. Онда би на српски требало пребацити и низ других шаблона. -- Vux33 (разговор) 08:01, 28. септембар 2017. (CEST)

@BokicaK: Ne da se preimenjuje u člancima (tj. ne opcija broj dva).. Ja mislim na preimenovanje šablona.. Ja sam već naveo razloge i neću da se ponavljam sto puta. Zoranzoki21 (разговор) 18:44, 28. септембар 2017. (CEST)

Која је разлика ако се преименује шаблон?

И шта имају они на Фабрикатору са називом шаблона на некој вики (ово треба да одлучи заједница на СЗР шаблона, и да неки админ преименује); не знам како је ово питање Википолитике? Што се тиче тих алатки које си горе навео (не знам тачно за шта служе), опет аргументи иду корист непреименовања јер онда ништа није потребно мењати — само се користи reflist као и оригинлним верзијама алатки; у противном, ако се промени назив шаблона, ја сам за то да се покрене овде бот и промени у свим чланцима у одељку Референце „{{reflist}}” у „{{референце}}”, што нема потребе радити...  — Обсусер✉ 19:05, 28. септембар 2017. (CEST)

Обсусере, немају они ништа. ЧИТАЈ: Ја сам предложио јер не одговара свима да буде {{рефлист}}, не стављају сви назив на енглеском, да алатке не дуплирају и да бот(ови) немора(ју) да мења(ју). Zoranzoki21 (разговор) 19:12, 28. септембар 2017. (CEST)

И даље није јасно како ће алатка и шта ће дуплирати, кад је у пар стотина хиљада чланака већ „reflist”... То што не одговара нешто свима не мора да значи да су ти сви у праву; тек кад сви дају аргументе и кад се закључи зашто је нешто боље и зашто има смисла, онда се треба радити тако (ако је у питању нешто спорно). Овакви гласови „мени се више свиђа извори” су исто као да ја кажем „мени се свиђа да буде наводи” или било која реч. А разлог што неки инсистирају на извори и ћирилицом је очигледан (и бесмислен).  — Обсусер✉ 19:52, 28. септембар 2017. (CEST)

АКО У ЧЛАНКУ НЕМА РЕФЛИСТ, НЕГО НАЗИВ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, АЛАТКЕ ДУПЛИРАЈУ ЈЕР НЕМА РЕФЛИСТ. КАД СЕ ОВО УВЕДЕ, НЕЋЕ БИТИ ТАКВИХ ПРОБЛЕМА. Zoranzoki21 (разговор) 19:55, 28. септембар 2017. (CEST)

Ако у чланку нема „reflist” него има рецимо „извори” које ће се сад изгласати за име шаблона, тад значи неће дуплирати. А шта ако има „референце” у чланку (опет је различит назив у чланку и назив шаблона). Нема смисла опет... Ту за те скрипте се по мом могу додати алтернативни називи, колико год је потребно. И време национализације/етнизације језика је прошло, нема од тога више никакве користи; што то пре схвате сви, биће свима лакше (битно је измислити нешто или радити нешто корисно, и пренети информацију, а на којем језику то је небитно; и превођење са енглеског или других језика овде је у суштини бескорисно, али радимо то јер можда неко тренутно или у краћој будућности имадне користи овде ко не зна те друге језике или јер немамо / не знамо ништа паметније радити; Википедија ће можда постати једног дана архива, да се сећамо и смејемо како смо се морали споразумевати на различитим језицима и трошити време на превођење — када се нађе начина да сви говоримо једним језиком човечанства — небитно којим).  — Обсусер✉ 20:05, 28. септембар 2017. (CEST)

Беспотребна расправа. Тим пре јер се те измене не виде у чланку, а ко жели ионако може да напише и ћирилицом (јесте да бот пребаци после на латиницу али какве везе има). Али радите како мислите да треба, мени лично је свеједно и зато нећу ни гласати --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:58, 28. септембар 2017. (CEST)

Prvi put da se ja slažem sa Nikolom, možda je ovo istorijski trenutak na srpskoj Vikipediji. Potpuno je svejedno šta će biti jer se to ni ne vidi, svako može po izboru da stavi šta misli da treba.--Soundwaweserb (разговор) 22:01, 28. септембар 2017. (CEST)

То се дешава на овај историјски дан за српски спорт (односно српскимклупски фудбал) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:09, 28. септембар 2017. (CEST)

Ajde da pobedi i Partizan kao Zvezda, odbojkašice su dobile Belorusiju a rukometašice Farska Ostrva. Ne može bolje što se toga tiče.--Soundwaweserb (разговор) 22:12, 28. септембар 2017. (CEST)

Сад сам још срећнији што сам покренуо ову расправу. Zoranzoki21 (разговор) 22:15, 28. септембар 2017. (CEST)

Израз reflist је наметнут у чланке кроз рад ботова (и то неовлашћено од заједнице). Није то никаква пракса уредника. Уосталом, није битно што је нешто изнутра и што се не види. Нисмо ми једини уредници до краја свијета. Када дође неко да покуша уређивати, види рефлист, помисли да је то неко врхунско програмирање и програмски језик, и напусти да се не петља. Мени није јасно и зашто се форсира компликовано референцирање, то нигдје нема везе са привлачењем нових уредника. Дакле, није битно што ми нешто знамо. Ваљда би још неко требао понешто разумијети, а не бјежати одавде при првом покушају уређивања. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:25, 28. септембар 2017. (CEST) с. р.

Ево да се огласим као предлагач: То што се не види, не значи да треба да има имунитет.. Мене лично мрзи кад пишем да пребацујем на латиницу тастатуру да бих написао рефлист.. Чак и да напишем на ћирилици рефлист, бот брже боље ставља на латиницу. Лепо упишем референце или извори и готова прича.. Тренутно ако ставим назив на српском, бот пребацује на назив на енглеском јер алатке корисника Диспенсер додају <references /> ако не нађе рефлист (видети горе); reflinks.py додаје {{reflist}}. Овим предлогом кад буде усвојен, неће бити потребе за тиме. Алатке ће распознавати и домаће називе.. Главни назив ће бити онај који буде изгласан. Други назив на српском ће бити преусмерење. Рефлист такође.. Не мора бот да се покреће да се мења на назив на српском.. Такође, неће бити потребе покретати бота да се мења на назив на енглеском.. Нећу да пишем коментар од пет километра, сматрам да је и овај довољан, из кратког реченог разлога: Википедија није форум. Zoranzoki21 (разговор) 22:54, 28. септембар 2017. (CEST)

Нема ништа имунитет, о свему се може разговарати, али и даље вреди „не поправљати нешто што није покварено” [осим ако ће допринети доследности или нечему другом]. Пошто је синтакса попут оног „Датотека:” и сл. преведена, а преводе се и називи шаблона иначе (а и ово је шаблон) — мада, с друге стране, доследно је тренутно „reflist” како је бот досад исправљао (не мислим да је то наметнуто и неовлашћено и ово остало, то не стоји), мислим да је требало (а да ли заиста треба не знам) да и он буде преведен — поготово зато што је један од најкоришћенијих и најважнијих шаблона.

Треба узети у обзир и какве ефекте има то што је назив шаблона различит од назива при позивању, јер је у питању неколико стотина хиљада страница. Ја сам за то да ако се промени, да се промени у „референце” (не у „извори”) и да се уради за све чланке, да се и то коначно реши (јер и скоро све друге Википедије имају локализован назив шаблона). BokicaK онда треба променити скрипту коју користи и да од сад преправља на „референце”... Zoranzoki21, ако можеш реци и ти за који си назив („референце” или „извори”) и зашто, мислим да ниси рекао. А и даље није јасно зашто се мора променити назив шаблона због неке алатке; ваљда ту алатку треба променити (алатке корисника Диспенсер додају <references /> ако не нађе рефлист (видети горе); reflinks.py додаје {{reflist}}. Овим предлогом кад буде усвојен, неће бити потребе за тиме. Алатке ће распознавати и домаће називе је нејасно; ако додају ако не нађу „reflist”, онда их треба променити да препознају и остало; та скрипта треба да додаје оно што је у називу шаблона; треба да распозају све називе — треба све да буде доследно)...

ПС Ако ништа, дискусија је вођена мање-више коректно — још увек више мање него више (јер није објашњавано тачно зашто при гласању), али свеједно има напретка. Хвала свима на томе.  — Обсусер✉ 06:37, 29. септембар 2017. (CEST)

Референца (франц. référence, нем. Referenz), у семиологији, тј семиотици - оно што је означено или именовано речју, знаком, симболом; извор података, место, литература и слично, где се могу наћи подаци о некој теми, особи, догађају. Ово нисам измислила ја (читај просветељена под знацима навода), већ то пише у „ситној књизи”. И онда, шта додати, осим цитирати:

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио. Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ!

Ово опет нисам измислила ја (читај просветљена под знацима навода). Друга је ствар што се то овде већ десило, јер смо много лењи, јер је туђе много слађе, исто као што је много лако не знати шта означавају своје речи и шта је уопштено, а шта посебно. Но, без обзира на све то, волимо их гомилати многе на исто место, чак тако, да више није остало ни шта да се сачува. Толико од мене (читај просветљене под знацима навода), што се тиче доследности својих и туђих мисли и речи.--Тајга (разговор) 02:40, 30. септембар 2017. (CEST)

Којој књизи, којег аутора? Да ли значи да оно што пише у некој књизи мора да буде тачно или мора да буде сигурно/завек тачно? Књиге пишу људи, а људи су по природи грешни или могу да изоставе нешто итд. Референца означава и „нешто на шта се [нешто друго] односи или позива”, нешто референтно; на Википедији је референца оно на шта се позива за неки навод, интерактивна је до неке мере и има повратну везу/линк, еволуира преко шаблона за навођење извора итд. Извор (енгл. source) представља сам садржај/информација на веб-страници која се отвори кликом на везу у референци. Барем ја овако то схватам, можда и грешим. И још нешто: референца јесте српска реч, реч српског језика (не нужно реч Срба или Србије итд.), и веома је одомаћена и веома дуго у употреби и као именица и као придев (ирационално је инсистирати да се не употребљава зато што је посуђеница, односно тежити ка што мањем броју посуђеница — језик треба обогаћивати, ради олакшавања комуникације, то што је некоме криво што је највише речи са грчким, латинским, немачким или енглеским кореном је такође пристраснот и бесмислено је).

То о „чувању” језика, територије и осталог само за један народ или неки субјекат не стоји — то је присвајање нечега, а присвајање је логичка грешка или изговор (све, хтели ми то или не, припада човечанству, другим животињама, биљкама, природи, духу, Богу, а не било којој нацији, организацији или некоме — овима потоњима може само формално, ради организације друштва, никако дефинитивно). Зашто би некоме сметало да сви говоримо истим језиком, зар се не бисмо боље/лакше споразумели!? То што се морају учити други језици само може да буде и јесте препрека развоју и осталоме, џабе се троше ресурси и сл.; можда је краткорочно од неке користи али дугорочно није (нека тајне и безбедносне службе користе шифроване језике, обични људи треба да се могу што лакше споразумети). Све док живимо у свету потребе освајања других земаља било чиме или гледања на друге земље и народе као непријатеље, не ваља. Ни бивши просветитељи или генији немају коначну реч, ни њихови цитати, јер наука се никад не заснива на дефинитивним постулатима него на разуму и преиспитивању свега, признавању грешака, реформисању у складу са потребама односно деловању у пракси.  — Обсусер✉ 07:10, 30. септембар 2017. (CEST)

Нисам сумњала да ћу поново видети још гомилу речи. Изворе за наводе горе, овде ипак нећу записивати, најбоље је оставити за погађање, па коме успе честитке, а коме не, само напоменути да ништа није шифровано, те препоручити читање књига с разумевањем, бар с времена на време. Ипак, не бих даље дискутовала, како се не бих понаваљала, некад је боље написати што мање речи.--Тајга (разговор) 10:13, 30. септембар 2017. (CEST)