Историја атеизма — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м →Средњи век: viki poveznica |
||
Ред 38:
== Средњи век ==
[[Датотека:Inkvisisjonen.jpg|мини|Осим што су током [[инквизиција|инквизиције]] гоњени атеисти,<ref>{{Cite book|last=Gey|first=Steven G.|title=The Cambridge Companion to Atheism|editor=Martin, Michael|publisher=Cambridge University Press|year=2007|chapter=Atheism and the Freedom of Religion|isbn=978-0-521-84270-9|url=https://books.google.com/?id=tAeFipOVx4MC&pg=PA250|pages=250–253, 260–2}}</ref><ref>{{cite book|last=Armstrong|first=Karen |title=A History of God: The 4000-year Quest of Judaism, Christianity, and Islam |publisher=Random House, Inc. |year=1994|url= https://books.google.com/?id=_n3cCF2I2FUC&printsec=frontcover|isbn=978-0-345-38456-0|pages=98,147}}</ref> такође су биле забрањиване и спаљиване књиге које су промовисале атеизам]]
У средњовековном [[Ислам|исламу]], муслимански учењаци су препознали идеју атеизма и често нападали [[Кафир|невернике]].<ref>"Various Muslim theologians in the early Abbasid periods wrote treatises 'Against the Unbelievers,' ... the earliest extant work bearing this title is probably the ''Radd ala al-mulhid'' of the ninth-century Zaydi theologian al-Qasim b.</ref> Када је неко оптужен за атеизам, он се обично сматрао као јеретиик, а не присталицом атеизма.<ref>Sarah Stroumsa, 1999, ''Freethinkers of Medieval Islam: Ibn al-Rdwandi, Abu Bakr al-Razi, and their Impact on Islamic Thought''. стр. 123.</ref> Међутим, рационалиста и атеисти деветог века [[Ибн ал-Раванди]] је критиковао концепт верског пророчанства, укључујући и [[Мухамед|Мухамедова.]] Тврдио је да верске догме нису прихватљиве разуму и да се морају одбацити.<ref>Encyclopaedia of Islam, 1971, 3. свез. стр. 905.</ref> Други критичари религије у исламском свету су лекар и филозоф [[Zekerija Razi|Абу Бакр ал-Рази]] (865—925) и научник [[Абу Иса ал-Варак]] (9. век).
У Европском [[Средњи вијек|средњем веку]] нема јасног изражавања атеизма. Главни лик у Исландској саги ''Храфнкел'', написане крајем 13. века, каже, „мислим да је то глупост веровати у богове”. Након што је његов храм [[Фрејр]]у спаљен, а он послат у ропство, заклиње се да никада неће принети жртву. У саги је описан као ''goðlauss'', „безбожник”. [[Јакоб Грим]] је у својој ''Теорији митологије'' изнео:<blockquote class="">
| |||