Манастир Свети Ђурађ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Познати су сви настојатељи и старешине манастирске од 1486. године. најстарији познат игуман био је Аристарх из наведене године. Некада је у манастирском братству било и по 15 калуђера. Приликом пописа 1771. године, каже се да их је тада било 12. Најпознатији архимандрит био је [[Павле Кенгелац]] (1763-1843) родом Кикинђанин, који се успешно бавио и књижевношћу. За време његовог старешинства храм је добио Исајловићев иконостас. Нешто касније сазидао је манастирску - Успенску (1808) и потом Павловску водицу (1828). Поред Кенгелца, вредан пажње је и архимандрит [[Самуило Маширевић]], који ће постати српски Патријарх.
Претплатници једне српске књиге 1842. године били су калуђери Свето Георгијевског манастира: Теон Богосављевић намесник, затим јеромонаси Пантен Јовановић, Давид Арсеновић, Амврозије Јовановић и ђакон Израиљ Зорљенац.<ref>Христијан Шмит: "Евстатиј или повест почетка Христјанства...", превод са немачког Димитрије Чобић, Земун 1842. године</ref>
У 20. веку број монаха је био минималан, обично је ту настојатељ и један или два монаха. Године 1905. настојатељ је Стефан Николић игуман (од 1891), који се замонашио у манастиру Бездину 1882. године, а за игумана произведен 1901. године. као и у другим манастирима, било је мало монаха, а већи део је био распоређен на функцијама или парохијама као администраторадминистратори. Било их је тако 1905. године у Хрњакову, Станчеву, Лепоглави, Краљевцу и Малом Бечкереку. У самом манастирском седишту били су игуман Стефан Николић, Серафим Журковић јеромонах намесник и Никанор Савић јерођакон.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref> Монашки живот у манастиру Св. Ђурђа на Брзави, угасио се 1950. године са смрћу игумана Никанора Савића. Постојала је тридеценијска пауза свештеничког администрирања, све док 1989. године ту није замонашен и рукопроизведен у чин архимандрита, умировљени протојереј Војин Паскуловић - са новим именом Вењамин. Године 2000. у манастиру је замонашена мати Евгенија (уствари Добрила Станковић), због чега је манастир постао женски, и она је извесно време ту била једини житељ.
 
== Данашње стање ==