Манастир Бездин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 15:
== Прошлост манастира ==
Први сигуран помен манастира Бездин са српском верзијом имена, везује се за годину [[1539]]., а први ктитор био је [[Јован Јакшић]]. Тада је почело његово грађење, са црквом посвећеном празнику Ваведење Богородице, под архимандритом Јоасавом Милутиновићем и икономом Леонтијем Богојевићем јеромонахом. Јован се налазио тада у Нађлаку, а касније је прешао у манастир - писало је у манастирском рукописном псалтиру из 1520. године.
Крајем 1741. године манастир је добио земљу, која му је дата са правом власништва 1748. године. Као дар приложника, манастир је постао власник 1746. године винограда у Павлишу и Ширији. Први је поклонио капетан Поморишке крајине Војин Мијатовић, а други Петар
== Манастирска црква ==
Живопис манастирског храма је изведен 1592. године. Поново је пресликан средином 18. века, од стране једне зографске дружине. За време аустријско-турског рата 1737. године, ту су дошли монаси избегли из манастира Винче, код Београда. Са собом су Винчанци донели царске двери и чудотворну икону Богородице, која се подједнако назива и Винчанска и Бездинска. Звоник је призидан уз стару цркву пре 1741. године. Најстарији део цркве око [[апсида|апсиде]] сазидан је још [[1690]]. године у византијском стилу. Иконостас датира из [[1753]]. године, а све у вези унутрашњег украса урадио је Стефан Тенецки иконописац из Арада. Будимац Стефан Драгосављевић је 1755. године о свом трошку поставио часну трпезу од мермера, мермерни жртвеник и под.
Бечки бакрорезац Јохан Кристоф Винклер је направио бакрорез са изгледом - ведутом манастира, на којем доминира лик Богородице са Христом, 1762. године. Манастир је 1775. године зидао источни конак са капелом и две трпезарије. Нови икопнопис је прављен између 1793-1802. године. Темпло је резао новосадски билдхауер [[Авксентије Марковић]], а позлату и икописање је извео [[Јаков Орфелин]]. Године 1887. је арадски сликар Франк Гостинчар осликао манастирску капелу. Галерију портрета епископа и патријараха за манастирске одаје, током 1/2 19. века радили су сликари Сава Петровић и Љубомир Александровић.<ref>Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Манастир Бездин", Темишвар 1999. године</ref> Храм је репарисан 1888. године: покривена је лимом, а кубе и торањ са бакром. У [[манастир]]ској [[Црква (грађевина)|цркви]] се налазе нетрулежне мошти Светог Кирила Цвијетковића (умро 1857).<ref>[http://zapisi-reportaze.com/manastir-bezdin/ Записи и репортаже/Свете мошти у манастиру Бездин]</ref> Протосинђел Кирил је био родом из Боке Которске, био је заточеник у манастиру Бездину, поживео 66 година. Његове нетрулежне а миомирисне мошти су 25. јула 2011. у гробном месту откривене, двапут умивене, и затим ритуално обучене у свештеничку одежду и положене у кивот - 27. августа 2011. године.<ref>"Гласник - црквени часопис", Темишвар 2011. године</ref>
== Братство ==
|