Википедија

Трескавица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 10:
| државе = {{застава|Босна и Херцеговина}}
| највиши_врх = Ђокин торањ
| надморска_висина = 20862.086
| венац =
| група =Динарске планине
Ред 16:
| старост =
| map = Bosnia
| lat = 4342.5422 5917233
| long = 1819.44309909919
| топографска_мапа =
| језик =
Ред 27:
Доминира северним делом [[Требињско-фочанска регија|Требињско-фочанске регије]]. Већи део планине се налази у ентитету [[Република Српска|Републици Српској]], а мањи, западни део је смештен у ентитету [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]]. Приликом постављања међуентитетских линија разграничења, нису поштоване географске законитости. Административно је подељена између општина [[Трново (општина)|Трново]] (босанска) и [[Општина Калиновик|Калиновик]]{{sfn|ПМФ Бања Лука|2006|pp=162}} (хумска или херцеговачка).{{sfn|Билтен|2012|p=17}}
 
Трескавица достиже највећу дужину од 18 километара у правцу северозапад-југоисток и тај правац заузимају и њене главне косе, док је највећа ширина 14 километара у правцу југозапад-североисток. Окружена је другим високим планиниским масивима: Јахорина, Бјелашница, Височица и Лелијом, од којих је одељена дубоким удолинама. Само се са јужне стране, без оштрих граница наставља у [[Загорје (Калиновик)|Загорје]].{{sfn|Гиромета|1937|p=338}}
 
Трескавица се може поделити на северни виши и јужни нижни део међусобно подељених оштрим кривудавим гребеном (Присида и Сува ластва), који на југу почиње Николиним стенама, а завршавају на северу Чабенским стенама. Северни део је по флори и фауни далеко занимљивији од јужног.{{sfn|Гиромета|1937|p=338}}
 
На Трескавици се налазе многобројни врхови, планинске ливаде, пашњаци.{{sfn|Билтен|2012|p=17}} Врхови се углавном налазе у северном делу.{{sfn|Поповић|1935|p=37}} Највиши врх (2.086 m), има три имена, Ђокин торањ (по лименом торњу, који је као склониште изградио планинар и архитекта Ђоко Петровић и од кога су до данас остала само врата), Паклијаш (због суровости и неприступачности терена) или Мала ћаба ([[каба]], како су га назвали мештани из подножја, који су га посећивали из религијских разлога). Од осталих врхова истичу се Барице (20792.079 m), Пашин врх (20702.070 m), Девојачка Стијена (20582.058 m), Љељен (19771.977), Облик (18761.876 m).{{sfn|Гиромета|1937|p=338}}{{sfn|Поповић|1935|p=38}}
 
Јужни део Трескавице је монотон и претежно гола кршка висораван, без нарочитих облика.{{sfn|Гиромета|1937|p=338}} Са западне стране је овичен Великим тријеском (19241.924 m), а источни део Крљински крш који кулминира у Крљинској Звијезди (19041.904 m).{{sfn|Поповић|1935|p=39}}
 
Има развијене крашке облике рељефа, са траговима [[плеистоцен]]ске [[глацијација|глацијације]]. Грађена је од верфенских шкриљаца и црвенкастог пешчара, преко којих леже доњо[[тријас]]ки [[кречњак|кречњаци]]. Изнад њих су кречњасти слојеви отворене боје, који се завршавају [[доломит]]ним кречњаком.{{sfn|Поповић|1935|p=39}}
Ред 72:
 
== Флора ==
До висине од 15001.500 mм, налазе се густе шуме. У нижим пределима преовлађују [[буква|букове]] шуме, разно шибље и друго дрвеће, међу њима највише црвени [[јавор]] ({{јез-лат|Acer obtusatu}}). У вишим пределима има само букве, чија стабла достижу висину од преко 30 метара, а на оним највишим пределима, уз букву има и [[јела|јеле]]. На пределима вишим од 1500 m преовлађује голи крш, на коме се може наћи [[клековина]] ({{јез-лат|Pinus montana}}).{{sfn|Гиромета|1937|p=339}}{{sfn|Поповић|1935|p=42}}
 
У буковим шумама је заступљена ниска шумска флора. Има [[циклама|цикламе]] ({{јез-лат|Cyclamen}}), [[јагорчевина]]({{јез-лат|Primula acaulis}}), [[папрат]] ({{јез-лат|Polypodium}} и {{јез-лат|Pteridium}}),{{sfn|Гиромета|1937|p=339}} [[jедић]] ({{јез-лат|Aconitum toxicum}}), бреберина ({{јез-лат|Anemonenemorosa}}), [[вратић]] ({{јез-лат|chrysanthemum macrophylum}}), [[божурак]] ({{јез-лат|Planthatera bifolia}}).{{sfn|Поповић|1935|p=42}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Трескавица”