Википедија

Лепосавић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 21:
 
Лепосавић је најсевернија општина Косова и Метохије. Налази се са десне стране реке [[Ибар|Ибра]].
Припада јужном и средишњем делу ибарско-копаоничког краја. Обухвата планинске области југозападног Копаоника и североисточне падине Рогозне.{{sfn|Стратешки план|2016|p=21}}
Површина катастарске општине Лепосавић где је атар насеља износи 1.400 ha.▼
 
▲Површина катастарске општине Лепосавић, где је атар насеља, износи 1.400 ha.
 
== Историја ==
Назив Лепосавић је добио по истоименом засеоку из кога су староседеоци дошли, а који се налази у околини [[Андријевица|Андријевице.]] Некада једна фамилија, која је бежећи од Турака населила ово место се поделила на четири: Недељковићи, Милојевићи, Радосављевићи и Јевремовићи. Недељковићи, Радосављевићи и Јевремовићи су населили Улије, док су Милојевићи остали у Лепосавићу. Нешто касније, у Лепосавић су се населили Васићи и Ђоковићи , а Лепосавску реку Милановићи.

Изнад Лепосавића, са северне стране, на брду налазе се трагови старе гробљанске цркве, чији су зидови високи један метар, озидани од тесаника кречњака посвећене Успењу Св. Богородице.
 
Друга црква је била посвећена празнику Цвети — Христовом уласку у Јерусалиму. У [[Други светски рат|Другом светском рату]], на рушевинама ове цркве Немци и Руси-белогардејци су начинили бункер.
Линија 32 ⟶ 36:
Прва стамбена зграда са пет станова у друштвеном власништву у Лепосавићу је изграђена [[1957]]. године. Међу првим зградама су саграђене зграде СО Лепосавић, Милиције, зграда Општинског суда и Поште. У периоду после 1961. па до данас у Лепосавићу су основана бројна друштвена предузећа и то : ''ДД Флотација Копаоник'', ''ДДО Храст'', ''Пролетер'', ''Прва петолетка'', ''АД Кристал'', ''АД Житопродукт'', ''ШГ Ибар'', ''ДУП Копаоник'', ''ЈКП 24. новембар''.
 
Данашња општина је формирана 1960. годинe, од некадашњих општина Лешак, Лепосавић и [[Слатина (Лепосавић)|Слатина]].{{sfn|Стратешки план|2016|p=17}} Законом о подручјима, општинама и срезовима у Народној Републици Србији, објављеном у Службеном гласнику 12. децембра 1959. године, општини је припало двадесет катастарских општина, односно насељених места: [[Белуће (Лепосавић)|Белуће]], [[Бербериште]], [[Бистрица (Лепосавић)|Бистрица]], [[Баре (Лепосавић)|Баре]], [[Бело Брдо (Лепосавић)|Бело Брдо]], [[Борова (Лепосавић)|Борова]], [[Врачево]], [[Гувниште]], [[Доњи Крњин]], [[Земаница]], [[Исево]], [[Лешак (Лепосавић)|Лешак]], [[Миоковиће]], [[Остраће]], [[Ибарско Постење|Постење]], [[Поткомље]], [[Рватска]], [[Требиће]], [[Ћирковићи]], [[Црнатово (Лепосавић)|Црнатово]]. Ове катастарске општине су припадале Дежевском срезу са средиштем у [[Нови Пазар|Новом Пазару]] ([[Бербериште]]), Копаоничком срезу са седиштем у [[Брус]]у (Земаница, Црнатово, Бело Брдо, Миоковиће) и Студеничком срезу, са седиштем у [[Рашки управни округ|Рашкој]] (сва остала насеља). Тиме је 170 км2 територије уже Србије припојено аутономној области Косову и Метохији.{{sfn|РТС|21. 1. 2015}}
Општина је формирана почетком 70-их година, од некадашњих општина Лешак, Лепосавић и Ибарска Слатина. Општина Лепосавић има 7 месних заједница, Лешак, Лепосавић и Сочаница, Бело Брдо, Врачево, Бистрица и Шаљска Бистрица.▼
 
Године 1963. донет је [[Устав Југославије од 1963. године|Устав]], којим је Косовско-метојхијска област постала постала аутономна покраијна.
 
▲Општина је формирана почетком 70-их година, од некадашњих општина Лешак, Лепосавић и Ибарска Слатина. Општина Лепосавићсада има 7 месних заједница, Лешак, Лепосавић и Сочаница, Бело Брдо, Врачево, Бистрица и Шаљска Бистрица и 72 села, на 536 km2.{{sfn|Стратешки план|2016|p=17}}
 
 
 
== Инфраструктура ==
 
=== Саобраћај ===
Кроз Лепосавић пролази магистрални пут [[Ибарска магистрала]] (Београд, Краљево, Приштина, Скопље), који се наставља Моравско-вардрарском магистралом до [[Егејско море|Егејског мора]].
{{sfn|Стратешки план|2016|p=21}}
 
Локални путеви су прилично застарели, а планинска села су тешко достпуна или неприступачна.
{{sfn|Стратешки план|2016|p=22}}
 
У Лепосавићу постоји Дом здравља са службом за хитну помоћ, четири апотеке, Центар за социјални рад, ПИО, Завод за социјално осигурање, Национална служба за запошљавање, Црвени крст, Дом пензионера. Постоје филијале више банки и то: ''Косовско-метохијска банка'' — [[Звечан]], ''Комерцијална банка'' — [[Београд]], ''Југобанка'' — [[Косовска Митровица]], ''Народна банка'' — трезор из [[Крагујевац|Крагујевца]] и Управа јавних плаћања из Косовске Митровице, као и подфилијала Прокредит банке. Саобраћајну функцију у Лепосавићу врши аутотранспортно предузеће ''Аутопревоз'' из [[Рашка|Рашке]], железничка и аутобуска станица и пошта.
Линија 40 ⟶ 57:
== Привреда ==
 
До 1991. године окосницу у Лепосавићу је билочинило развијено рударство, односно ДП „Копаоник”, који послује у оквиру сложеног система РМХК “Трепча”. Развијена је и дрвна индустрија, захваљујући великом шумском фонду, који заузима половину расположивог земљишног фонда општине. Прозиводи се техничко дрво, огревногревно и друге врсте просторног дрвета, као и шумска грађа. Носиоци металне индустрије су „ППТ – Зглобни лежајеви” и ФМД „Иво Лола Рибар. Значајну улогу у привредном развоју места имају и бројна приватна предузећа и радње.
 
Услови за пољопривредну производњу су веома скромни. Пољопривредна производња би могла да се побољша активирањем земљорадничких задруга и откупних станица за пољопривредне производе, који би се пласирали фабрикама за њихову даљу прераду.
Линија 61 ⟶ 78:
* попис становништва 1981: 2384
* попис становништва 1991: 3105
Број становника 2004. године броји 6.968 становника, док на подручју месне заједнице Лепосавић (обухвата 27 села) број становника износи 9.602.

Први досељеници овог насеља се сматрају родови: Јевремовићи, Недељковићи, Радосвљевићи, Милојевићи, Васићи,Дјоковићи Ђоковићи и Милановићи који су се доселили у 19. веку. Данас у Лепосавићу живе бројни родови: Анђић, Ацковић, Арсић, Анђелковић, Бабић, Бараћ, Батачанин, Бишевац, Богдановић, Божовић, Божић, Бановић, Бојовић, Брановић, Бурић, Величковић, Вујошевић, Вукојевић, Вукојичић, Власај, Влашковић, Вукићевић, Вукадиновић, Вукашиновић, Вучковић, Георгијев, Гвоздић, Глишовић, Даћевац, Деспотовић, Делић, Дробњак, Ђелошевић, Ђоковић, Живић, Захаријевић, Ивановић, Илићи, Јаблановићи, Јаковљевићи, Јевтићи, Јевремовићи, Јевђовићи,Јездићи, Јовановићи, Јосифовићи, Каличанин, Костићи, Краговићи, Кнежевићи, Конески, Кречковић, Лазаревић, Лакушић, Лугоња, Лукић, Максимовић, Маговчевић, Марсенић, Марјановић, Марковић, Мартиновић, Миливојевић, Милентијевић, Раловићи, Милутиновић, Мијаиловић, Милојевић, Николић, Несторовић, Недељковић, Новичић, Орловић, Павић, Павличић, Павловић, Перић, Петковић, Петронијевић, Прибаковић, Попов, Поповић, Пеновски, Раденковић, Ракић, Радосављевић, Репановић, Савковић, Савић, Срећковић, Симовић, Танасковић, Томић, Томовић, Трајковић, Тимотијевић, Тошковић, Цвејић, Церовина...
Поред горе поменутих родова, у Лепосавићу живе бројни родови људи који су расељени и избегли из [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и са Косова и Метохије, аи који данас живе и раде у Лепосавићу.
 
Већину становника општина чине Срби, а присутне су и друге етничке заједнице, највише [[Албанци]] и [[Бошњаци]].{{sfn|Стратешки план|2016|p=17}}
 
== Референце ==
Линија 73 ⟶ 94:
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Нови крајеви Србије (1912-1915)|year=2013|location=Београд|publisher=Филозофски факултет}}
*http://www.opstinaleposavic.org/wp-content/uploads/2017/01/Strategic-Plan-for-Tourism-Leposavic.pdf?x16207
*http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/1804729/trag-otimanje-zemlje.html
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лепосавић”