Јулијан Флавије Клаудије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Ред 65:
 
== Царевање ==
[[File:Ioulianou autokratoros ta sozomena.tif|thumb|''Ioulianou autokratoros ta sozomena'', 1696]]
 
Док је Јулијан покопао Констанција на хришћански начин, сам лично је одавно раскрстио с том вером. Судећи на основу његове изјаве, био је хришћанин до своје двадесете године. Начин на који хвали свога тутора Мардонија наводи на помисао да су Мардоније и филозоф Максим били први који су усадили младићу љубав према религији старих Грка. Међутим, нигде није тачно прецизирано да ли су га малопре поменути такорећи одродили од вере у Христа. Изгледа да је у том случају велику улогу одиграо сам он, проучавајући древне грчке филозофе. Као прво подло лицемерје, на шта се још надовезао и окрутни Констанције, али и Јулијаново сопствено убеђење да је Константин Велики прво штитио а потом и прихватио хришћанство пре свега из политичких мотива, као и христолошке расправе између правовославаца и аријанаца које су компромитовале саму веру у Христа — све то је имало и те како велики удео у Јулијановом преобраћењу у паганство. Десет година је крио такорећи то своје „отпадништво“ које је, међутим, било познато већини његових пријатеља, као и његовом брату Галу, који је то још од раније примећивао. И све док није ступио на престо, Јулијан га није обелоданио. Дакако да је оно имало одјека у оно време, тим пре што су хришћани били опседнути страхом од нових погрома, и што су се они који су и даље веровали у старе богове понадали да ће паганство напослетку придобити за себе све оне који нису такорећи „незнабошци“. Међутим, и једни и други су се разочарали када је Јулијан донео едикт којим је прогласио потпуну верску толеранцију. Па ипак, то га није спречило да се опходи с извесном пристрасношћу према хришћанима: давао је предност паганима када је реч о попуњавању цивилних и војних дужности, забранио је хришћанима да предају реторику и граматику у школама и, да би им још више напакостио, дозволио је Јеврејима да обнове свој велики храм у Јерусалиму, и присиљавао је Христове вернике да плаћају новац ради подизања паганских храмова а у крајњим случајевима и да узму учешћа у томе.