Програм Аполо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 95:
[[22. мај]] 1969. Томас Стафорд и Јуџин Ендру Сернан ушли су у месечев модул те активирали потисника како би га одвојили од командног модула што је успешно учињено па се месечев модул нашао у [[Месец|месечевој]] [[Орбита|орбити]] што је омогућило да се приближе Месецу на до тада најближу тачку од 8,9 км изнад површине. Сви системи на месечевог модула током самосталног лета били тестирани укључујући комуникационе уређаје, погон, контролне уређаје и [[радар]].
 
Месечев и командни модул спојили су се [[23. мај]] након 8 сати раздвојености и 31 орбите око Месеца. Сви системи на летелици функционисали су добро изузев система за аутоматско навођење месечевог модула. При повратку на Земљу, посада Апола 10 је поставио [[Гинисова књига рекорда|Гинис]]ов рекорд у брзини кретања – 39,897 километара на час.
 
Посада је током лета начинила детаљне фотографије те упутила директне телевизијске снимке месечеве површине које су виђене широм света. Командни модул из ове мисије налази се у Музеју науке у [[Лондон]]у.