Плод — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
. |
||
Ред 150:
'''[[Плодови цвасти|Сложени плодови]]''' настају од цвасти, али не опадају сваки за себе, него су међусобно повезани неким од делова цвасти. Тако нпр. код [[Смоква|смокве]] је разрасло вретено цвасти које се увлачи унутра и носи многобројне орашице. Код [[дуд]]а орашице повезује разрасло [[цваст|вретено]] и међусобно срасли, сочни [[цветни листић]]и.
== Дистрибуција семена ==
Варијације у структурама плодова у знатној мери зависе од [[Биолошко распршивање|начина дистрибуције]] њиховог семена. Распростирање семена може да буде остварено помоћу животиња, [[Dehiscence (botany)|експлозивном дехисценцијом]], водом, или ветром.<ref name="Capon198">{{cite book |last=Capon |first=Brian |title=Botany for Gardeners |url=https://books.google.com/?id=Z2s9v__6rp4C&pg=PA198&lpg=PA198&dq=coconut+dispersal |date=February 25, 2005 |publisher=Timber Press |isbn=0-88192-655-8 |pages=198–199}}</ref>
Неки плодови имају покровни слој у коме су присутни шиљци или су начичкани, било да би спречили животиње да их поједу, или да би се закачили за перје, косу или ноге животиња, те да би на тај начин користили животиње као дисперзивне агенсе. Примери таквих плодова су -{''[[Xanthium]]''}- и -{''[[Proboscidea]]''}-.<ref>{{cite book |last=Heiser |first=Charles B. |title=Weeds in My Garden: Observations on Some Misunderstood Plants |url=https://books.google.com/?id=nN1ohECdSC8C&pg=PA93&lpg=PA93&dq=cocklebur |date=April 1, 2003 |publisher=Timber Press |isbn=0-88192-562-4 |pages=93–95}}</ref><ref>{{cite book |last=Heiser |title=Weeds in My Garden |url=https://books.google.com/?id=nN1ohECdSC8C&pg=PA164&lpg=PA162&vq=unicorn&dq=cocklebur |pages=162–164 |isbn=978-0-88192-562-3 |date=2003-04-01}}</ref>
Слатка маса многих плодова је „намерно” привлачна за животиље, јер се семе поједеног воћа задржава у њима и „несвесно” бива пренесено и депоновано на удаљене локације (i.e., [[Пражњење столице|дефекацијом]]). Слично томе, хранљива, уљаста језгра [[Орашасти плодови|ораха]] привлаче глодаре (као што су [[веверица|веверице]]), које их [[hoarding|сакупљају]] у земљишту да би избегли глад током зиме, чиме се оним семенкама које остану непоједене даје шанса да [[Клијање семена|проклијају]] и порасту у нове биљке на удаљеним локацијама од њихових родитеља.<ref name="McGee247" />
Други плодови су природно издужени и спљоштени, и тако постају танки, попут [[крило|крила]] или [[хеликоптер]]ских пропелера, e.g., плодови [[Брест (биљка)|бреста]], [[јавор]]а, и [[лирово дрво|лировог]] дрвета. Ово је један од [[еволуција|еволуционих]] механизама да се повећа дисперзионо растојање од родитеља, путем ветра. Друго ветром преношено воће има мале [[папус]]е, e.g., [[маслачак]], -{''[[Asclepias]]''}-, -{''[[Tragopogon]]''}-.<ref name="Capon198" />
Плодови [[Кокосова палма|кокосове палме]] могу да плутају хиљадама миља у океану и тим путем шире семе. Други плодови који се могу ширити водом су -{''[[Nypa fruticans]]''}- и -{''[[Pandanus]]''}-.<ref name="Capon198" />
Неки плодови избацују семе на знатна растојања (до 100 -{m}- код -{''[[Hura crepitans]]''}-) путем експлозивне дехисценције или других механизама, e.g., -{''[[Impatiens]]''}- и [[Ecballium elaterium|бризгајући краставац]].<ref>{{cite book |last=Feldkamp |first=Susan |title=Modern Biology |year=2002 |publisher=Holt, Rinehart, and Winston |isbn=0-88192-562-4 |page=634}}</ref>
== Употреба ==
[[Датотека:Stewed nectarines.JPG|thumb|[[Бресква|Брескве]] су једно од многобројних плодова који се могу лако скувати.]]
Многе стотине плодова, укључујући меснато воће (као што су [[јабука]], [[киви]], [[манго]], [[бресква]], [[крушка]], и [[лубеница]]) су комерцијално доступни као [[човек|људска]] храна, каоја се једе свежа или у облику џемова, мармалада и другим [[Конзервисање|презервираним]] облицима. Плодови се исто тако користе у прерађеној храни (e.g., [[торта]]ма, [[колач]]има, [[сладолед]]у, [[пециво|пецивима]], или [[јогурт]]у) или пићима, као што су воћни сокови (e.g., соко од [[јабука|јабуке]], [[грожђе|грожђа]], или [[поморанџа|поморанџе]]) или [[Алкохолно пиће|алкохолним пићима]] (e.g., [[вињак]], [[воћно пиво]], или [[вино]]).<ref>{{cite book |last=McGee |title=On Food and Cooking |url=https://books.google.com/?id=iX05JaZXRz0C&pg=PA350&lpg=PA350 |pages=Chapter 7: A Survey of Common Fruits |nopp=true |isbn=978-0-684-80001-1 |date=2004-11-16}}</ref> Плодови се исто тако користе као поклони, e.g., у облику [[воћна корпа|воћних корпи]] и воћних аранжмана.
Многа „поврћа” у кулинарском ''говору'' су ботаничка воћа, укључујући [[паприка|паприку]], [[краставац]], [[Плави патлиџан|патлиџан]], [[Боранија|боранију]], [[Бамија|бамију]], [[дулек]], [[Тиква голица|тикву]], [[парадајз]], и [[тиквица|тиквицу]].<ref>{{cite book |last=McGee |title=On Food and Cooking |url=https://books.google.com/?id=iX05JaZXRz0C&pg=PA300&lpg=PA299 |pages=Chapter 6: A Survey of Common Vegetables |nopp=true |isbn=978-0-684-80001-1 |date=2004-11-16}}</ref> Плод [[Маслина|маслине]] се пресује ради издвајања [[Маслиново уље|маслиновог уља]]. Зачини као што су [[најгвирц]], [[црни бибер]], [[паприка]], и [[ванила]] су изведени из бобица.<ref>{{cite book |last=Farrell |first=Kenneth T. |title=Spices, Condiments and Seasonings |url=https://books.google.com/?id=ehAFUhWV4QMC&pg=PA17&lpg=PA17 |date=November 1, 1999 |publisher=Springer |isbn=0-8342-1337-0 |pages=17–19}}</ref>
=== Нутритивна вредност ===
[[Датотека:Fruit Nutrition.png|thumb|400px|Свака тачка се односи на послуживање од 100 -{g}- свежег воћа, дневни препоручени уноси [[витамин Ц|витамина Ц]] су на X-оси и -{mg}- [[калијум]]а (-{К}-) на Y-оси (почевши од 100 -{mg}- које сваки плод има), а величина диска представља количину влакана (кључ је у горњем десном углу). Лубеница, која готово да нема влакана, и има низак ниво витамина Ц и калијума, долази на последњем месту.]]
Свежи плодови генерално имају висок садржај [[влакна|влакана]], [[витамин Ц|витамина Ц]], и [[вода|воде]].<ref name=Hulme1970>{{cite journal |year=1970 |editor= Hulme, A.C |title=The Biochemistry of Fruits and their Products |volume= 1 |place=London & New York |publisher=Academic Press }}</ref> Регуларна конзумација плодова је генерално повезана са умањеним ризиком од низа болести и функционалним губицима услед старења.<ref>{{Cite journal|last=Lim|first=Stephen S.|last2=Vos|first2=Theo|last3=Flaxman|first3=Abraham D.|last4=Danaei|first4=Goodarz|last5=Shibuya|first5=Kenji|last6=Adair-Rohani|first6=Heather|last7=Amann|first7=Markus|last8=Anderson|first8=H. Ross|last9=Andrews|first9=Kathryn G.|date=2012-12-15|title=A comparative risk assessment of burden of disease and injury attributable to 67 risk factors and risk factor clusters in 21 regions, 1990-2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010 |journal=Lancet|volume=380 |issue=9859|pages=2224–2260 |doi=10.1016/S0140-6736(12)61766-8 |issn=1474-547X|pmc=4156511|pmid=23245609}}</ref><ref>{{cite journal|journal=BMJ|year=2014|issue=Jul 29|volume=349|page=g4490|doi=10.1136/bmj.g4490|title= Fruit and vegetable consumption and mortality from all causes, cardiovascular disease, and cancer: systematic review and dose-response meta-analysis of prospective cohort studies|vauthors=Wang X, Ouyang Y, Liu J, Zhu M, Zhao G, Bao W, Hu FB|pmid=25073782|pmc=4115152}}</ref>
=== Непрехрамбена употреба ===
Плодови су веома важан део људске хране, али имају и друге намене. Разне културе су развиле мноштво употреба плодова које нису везане за исхрану. Неки од примера су:
* Плодови [[Myrica|мирике]] садрже восак који се често користи за прављење свећа;<ref>{{cite book |last=K |first=Amber |title=Candlemas: Feast of Flames |url=https://books.google.com/?id=WQL4W13EYlUC&pg=PA155&lpg=PA155&dq=bayberry |date=December 1, 2001 |publisher=Llewellyn Worldwide |isbn=0-7387-0079-7 |page=155}}</ref>
* Многи суви плодови се користе као декорација или у аранжманима сувог цвећа (e.g., -{''[[Lunaria annua]]''}-, -{''[[Cotoneaster]]''}-, [[лотос]], -{''[[Asclepias]]''}-, [[Proboscidea (биљка)|-{''Proboscidea''}-]], и [[пшеница]]). [[Ornamental plant|орнаментално дрвеће]] и жбунови се обично гаје због њихових шарених плодова, укључујући [[Каликарпа|каликарпу]], -{''[[Cotoneaster]]''}-, [[божиковина]], -{''[[Pyracantha]]''}-, -{''[[Skimmia]]''}-, и -{''[[Viburnum]]''}-.<ref>{{cite book |last=Adams |first=Denise Wiles |title=Restoring American Gardens: An Encyclopedia of Heirloom Ornamental Plants, 1640–1940 |url=https://books.google.com/?id=J30SOqPLMOEC&pg=PA3&lpg=PA3 |date=February 1, 2004 |publisher=Timber Press |isbn=0-88192-619-1}}</ref>
* Плодови [[мак]]а су извори [[опијум]]а, који садржи дроге [[кодеин]] и [[морфин]], као и биолошки неактивну хемикалију теабаин из које се може синтетисати лек [[оксикодон]].<ref>{{cite book |last=Booth |first=Martin |authorlink=Martin Booth |title=Opium: A History |url=https://books.google.com/?id=kHRyZEQ5rC4C |date=June 12, 1999 |publisher=St. Martin's Press |isbn=0-312-20667-4}}</ref>
* Плодови [[маклура]] се користе за одбијање [[Бубашвабе|бубашваба]].<ref>{{cite book |last=Cothran |first=James R. |title=Gardens and Historic Plants of the Antebellum South |url=https://books.google.com/?id=s8OcSmOKeCkC&pg=PA221&lpg=PA221&dq=cockroaches |date=November 1, 2003 |publisher=University of South Carolina Press |isbn=1-57003-501-6 |page=221}}</ref>
* Многи плодови пружају [[природна боја|природне боје]] (e.g., [[трешња]], [[дуд]], -{''[[Rhus]]''}-, и [[орах]]).<ref>{{cite book |last=Adrosko |first=Rita J. |title=Natural Dyes and Home Dyeing: A Practical Guide with over 150 Recipes |url=https://books.google.com/?id=EElNckPn0FUC |date=June 1, 1971 |publisher=Courier Dover Publications |isbn=0-486-22688-3}}</ref>
* Сушени [[gourd|калабаси]] се користе као кућице за птице, шоље, декорација, судови, музички инструменти, и бокали за воду.
* [[Бундева|Бундеве]] се резбаре у [[Џек-о'-Лантерн]]е за [[Ноћ вештица (празник)|Ноћ вештица]].
* Плодови [[Чичак|чичка]] или -{''[[Xanthium]]''}- су инспирисали изум [[велкро]] састава.<ref>{{cite book |last=Wake |first=Warren |title=Design Paradigms: A Sourcebook for Creative Visualization |url=https://books.google.com/?id=j2n1BCqxWjcC&pg=PA162&lpg=PA162 |date=March 13, 2000 |publisher=John Wiley and Sons |pages=162–163 |isbn=978-0-471-29976-9}}</ref>
* [[Кокос]]ова влакна из љуски плода се користе за четке, отираче за ноге, подне плочице, изолацију, матраце, саргије, и као медијум за узгој контејнерских биљки. Љуска кокосовог плода се користи за прављење кућица за птице, чинија, шоља, музичких инструмената, и сувенира.<ref>{{cite web |url= http://www.coconut.com/museum/uses.html |title= The Many Uses of the Coconut |accessdate= 2006-09-14 |publisher=The Coconut Museum}}</ref>
* Воће је често предмет слика [[мртва природа|мртве природе]].
== Безбедност ==
Ради [[Безбедност хране|безбедности хране]], [[Centers for Disease Control and Prevention|-{CDC}-]] препоручује коректно руковање воћем и његовом припремом да би се умањио ризик од [[Контаминација хране|контаминације хране]] и [[Болести изазване храном|болести изазване храном]]. Свеже воће и поврће треба да буде пажљиво пребрано; при складишћењу оне не треба да буде оштећено или угњечено; и исечене комаде треба чувати у фрижидеру или у леду.
Сво воће и поврће треба опрати пре употребе. Та препорука исто тако важи за плодове са кором или кожом која се не једе. То треба да буде урађено непосредно пре припреме или јела да би се избегло прерано кварење.
Воће и поврће је потребно да се чува одвојено од сирове хране као што је месо или морска храна, као и од посуђа које је дошло у контакт са сировом храном. Сво пресечено, ољуштено или кувано воће и поврће треба да буде чувано у фрижидеру. Након неког времена, штетне бактерије могу да почну да расту на њему и тиме се повећава ризик од болести узрокованих храном.<ref name=cdc>{{cite web|url=http://www.fruitsandveggiesmatter.gov/health_professionals/food_safety.html|title=Nutrition for Everyone: Fruits and Vegetables – DNPAO – CDC|work=fruitsandveggiesmatter.gov|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090509004401/http://www.fruitsandveggiesmatter.gov/health_professionals/food_safety.html|archivedate=2009-05-09|df=}}</ref>
== Алергије ==
Алергије на воће сачињавају око 10 процената свих алергија изазваних храном.<ref>{{cite web|url=http://www.aafa.org/display.cfm?id=9&sub=20&cont=286 |title=Asthma and Allergy Foundation of America |publisher=Aafa.org |accessdate=2014-04-25}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=qS8DqmZLHPUC&pg=PA171&dq=fruit+peel+allergen#v=onepage&q=fruit%20peel%20allergen&f=false |title=The Wellness Project |author=Roy Mankovitz |publisher= |date=2010 |accessdate=2014-04-25|isbn=9780980158441 }}</ref>
== Складиште ==
Свим плодовима користи одговарајућа њега након жетве, и код многих плодова, биљни хормон [[етилен]] узрокује [[сазревање]]. Стога је за многе плодове чување у ефикасном [[хладни ланац|хладном ланцу]] оптималан приступ складиштењу, чији је циљ продужавање употребног века.<ref name=pxkf>Why Cold Chain for Fruits: {{cite web |first= Pawanexh |last= Kohli |year= 2008 |title= Fruits and Vegetables Post-Harvest Care: The Basics |url= http://crosstree.info/Documents/Care%20of%20F%20n%20V.pdf |publisher= Crosstree Techno-visors }}</ref>
== Напомене ==
Линија 158 ⟶ 213:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}▼
▲{{refbegin}}
* Којић, М: Ботаника, [[Научна књига]], Београд, 1989.
* Којић, М: Физиолошка екологија културних биљака, [[Научна књига]], Београд, 1987.
Линија 172 ⟶ 221:
* -{Gollner, Adam J. (2010). ''The Fruit Hunters: A Story of Nature, Adventure, Commerce, and Obsession''. Scribner.}- {{ISBN|978-0-7432-9695-3}}
* -{Watson, R.R. / Preedy, V.R. (2010, eds.). ''Bioactive Foods in Promoting Health: Fruits and Vegetables''. Academic Press.}- {{ISBN|978-0-12-374628-3}}
* Wolfgang Franke: ''Nutzpflanzenkunde: nutzbare Gewächse der gemäßigten Breiten, Subtropen und Tropen.'' 6. Auflage, Thieme, Stuttgart 1997, ISBN 3-13-530406-X.
* Jules Janick, Robert E. Paull: ''The Encyclopedia of Fruit and Nuts.'' CABI, 2008, ISBN 0-85199-638-8.
* Odilo Duarte, Robert Paull: ''Exotic Fruits and Nuts of the New World.'' CABI, 2015, ISBN 978-1-78064-505-6.
* James A. Duke: ''Handbook of Nuts: Herbal Reference Library.'' CRC Press, 2001, ISBN 0-8493-3637-6.
* Helmut Pirc: ''Enzyklopädie der Wildobst- und seltenen Obstarten.'' Leopold Stocker Verlag, 2015, ISBN 978-3-7020-1515-2.
* Philip A. Clarke: ''Aboriginal Plant Collectors.'' Rosenberg, 2008, ISBN 978-1-877058-68-4.
{{refend}}
Линија 179 ⟶ 234:
* -{[http://www.cas.vanderbilt.edu/bioimages/pages/fruit-seed-dispersal.htm Fruit and seed dispersal images]}-
* -{[http://www.crfg.org/pubs/frtfacts.html Fruit Facts]}-
* -{[http://crosstree.info/Documents/Fruit%20ID0.pdf Photo ID of Fruits] }-
{{Authority control}}
| |||